Pređi na sadržaj

Turizam u Reinionu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Smiraj dana na jednoj od plaža

Turizam je važan deo ekonomije Reiniona, ostrva i francuska prekomorske teritorije u Indijskom okeanu.[1][2] Uprkos brojnim turističkim sredstvima, turističke atrakcije ostrva nisu dobro poznate.[3][4][5]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Vulkanska kupa u Reinionu
Sent Deni, glavni grad Reiniona
Banja sredinom 19. veka u Reinionu, delo Antoina Rusina
Jedan od vodopada na ostrvu
Jedan od predela u Sent Deniju

Otkriće ostrva[uredi | uredi izvor]

Ostrvo je naseljeno od 17. veka.[6] Prvi Evropljani koji su stigli do ostrva bili su Portugalci 1635. Ostrvo su zatekli nenaseljeno i nazvali ga Santa Apolonija. Francuzi su 1642. ovde naselili grupu pobunjenih mornara. Tada je ostrvo dobilo ime ostrvo Burbona (Île Bourbon).[7] Današnje ime ostrvu je dala francuska revolucionarna vlast 1793. Reinion (francuski: susret) je odabran u znak sećanja na susret marseljskih i pariskih revolucionara 10. avgusta 1792. godine. Ovo ime je konačno potvrđeno 1848. Od 17. do 19. veka, na ostrvo su se naselili: Francuzi, Afrikanci, Kinezi, Malajci i Indijci. Reinion je dobio na značaju otvaranjem Sueckog kanala 1862. Železnička pruga koja povezuje Sent Deni i Sen Pjer napravljena je 1882. godine. Uspon termalizma na ostrvu desio se u 19. veku i dobio prve turiste u banjama na ostrvu.[8]
Do prve polovine 20. veka ekonomija Reiniona zavisila je od uzgoja i trgovine šećerne trske. Reinion je postao francuska prekomorska teritorija 1946. godine.[9]

Od francuske prekomorske teritorije do devedesetih godina[uredi | uredi izvor]

Povećan je kontakt i saradnja sa Francuskom, sa dolaskom funkcionera u Reinion i mnogim lokalnim stanovništvom koji su se preselili na kopno da traže posao.[10] Do kraja Drugog svetskog rata, letovi su se odvijali između Francuske i Reiniona svaka tri dana.[11]
Godine 1963. Reinion je primio 3000 posetilaca koji su boravili u četiri hotela. Uprkos ovim promenama, ostrvo je ipak ostalo manje popularna turistička destinacija i primilo manje turisto od ostalih prekomorskih teritorija. Turizam je razvijen tokom devedesetih godina 20. veka i postao jedan od važnih ekonomskih resursa ostrva.[1]

Najveći turistički razvoj 1990—2004[uredi | uredi izvor]

Razvoj turizma u Reinionu bio počeo je da se masovno razvija početkom devedesetih godina 20. veka.[12] Drugi aerodrom Pierfonds koji se nalazi u blizini Sen Pjera otvoren je 1998. godine.[13] U januaru iste godine Vlasti Reiniona naglasile su da je opšta javnost i dalje osetljiva i nepoverljiva prema razvoju novog sektora odnosno turizma, iako se na ostrvu otprilo mnogo novih radnih mesta.[14] Turizam je doveo 370.000 novih posetilaca nakon toga, a ostvaren je promet od 1,7 miliona franaka.

Tokom 2000. godine promet od turizma prevazišao je lokalnu industriju šećera. Vlasti su se suočile sa novim problemima: upravljanje zemljištem i efektima turizma na lokalnu kulturu.

Nakon masovnog razvoja turizma i sve većeg interesovanja stranih turista za dolazak na ostvo, petnaest sela je pokušalo da istakne svoju individualnost.[15] Turističke agencije iz svakog nudile su raznolike sadržaje.[16]
Nakon 10 godina truda, Reinion je 2002. godine imao 426.000 turista i postao peta najpopularnija destinacija za turiste iz Francuske. Ipak predeli ostrva se nisu jednako razvijali, turizam je najviše bio razrađen na severu ostrvu i plažama zapada. Njihov uspeh podstakao je i druge opštine koje su više bile usresređene na druge aktivnosti, da započnu inicijative za privlačenje turista. Vlada Francuske je takođe pomogla i podržavla prekomorski turizam, pokretanjem kampanje 2003. godine pod nazivom Francuska tri okeana.[15] Otvorena je nova aviokompanija Eir Bourbon, koja je delimično finansirana kapitalom Reiniona.[17]
Rekreativni turizam takođe je počeo da se razvija na ostrvu, izgradnjom rekreativnih područja, planinskih staza i izletišta. Međutim prevelikim izgradnjama oštećena je priroda i mnogo biljne i životinjske vrste postale su ugrožene u ovim predelima.[18][6] Vlada Reininona objavila je podatak da je ostrvo 2004. godine posetili 430.000 turista, a je iste godine otvoreno 6000 novih radnih mesta u sektoru turizma.[19], Takođe, 2004. godine radilo se na promociji gej turizma.[20] Otvorene su veb-stranice da bi se povećao onlajn turistički marketing.[21]

U januaru 2005. godine odgovornost za turizam preneta je u sam region.[22] U martu te godine, Savet je predložio ambiciozni cilj premašivanja milion turista u 2020. godini. Predložili su niz mjera, naročito prilagođavanje smeštaja za osobe sa invaliditetom i starijim turistima. U oktobru 2005. godine Reinion je bio šesti najpopularniji dipartment, a sklopljen je i ugovor sa ostrvom Mauricijus, kako bi promovisali Maskarenska ostrva kao turističku destinaciju.[23][24]

Pad turizma 2005—2006[uredi | uredi izvor]

Prva indikacija krize pojavila se 2005. kada su brojevi počeli da pokazuju pad turističkog sektora. Prema podacima Inse, pad je bio izuzetno veliki.[25] Kriza je bila globalna i uticala je i na druge francuske departmane u inostranstvu, ali je Reinion je to pripisao propustu u marketingu. Serija loših turističkih poteza se nastavila, krajem 2004. godine Eir Burbon je prestao sa radom, što je ostavilo 7000 turista na ostrvu neko vreme, koji nisu uspeli da dobiju povraćaj novca za karte.[26] · [27] U avgustu 2005. godine Brižit Bardo pisala je vodećim lju dima Reiniona da koriste pse kao mamac za turiste, što je u dospelo u medije i smanjilo broj turista na ostrvu.[28][29] Takođge, epidemija virusa čikunguna koja je započeka krajem 2005. godine dosta se proširila na ostrvu u januaru 2006. godine, pa je to bio još jedan razlog što nije bilo velikih poseta ostrvu.[3]
Svi ovi razlozi odvratili su turiste da posete ostrvo, prihodi turizma su pali za 27%, kao i zaposlenost. Pored negativne slike koje je ostrvo pretrpelo u medijima, pisano je i u tome da su česti napadi ajkula i povezivanje sa virusom sarsa, koji je navodno bio rasptrostanjen na ostrvu.[30][31][32]

Verujući da je kriza prolazna, ponovno je pokrenuta turistička kampanja, a tri meseca kasnije na ostrvo je stigao veliki broj turista. Plan za ponovno pokretanje turizma objavljen je u septembru 2005. godine, a ova kampanja pokrenuta je iz gradski veća u Parizu.[1] Nadali su se da će ovaj plan ponovo privući turiste na ostrvo, a dodeljen je i budžet od 800.000 evra kako bi se turizam što bolje promovisao.[25][33]

Rast broja turista od 2014. godine[uredi | uredi izvor]

Godine 2014. ostrvo je posetilo 405.700 stranih turista, koji su uglavnom dolazili iz Francuske, njih 78% od ukupnog broja.[34] Iste godien broj turista iz ostatka Evrope porastao je na 32.400 što je bilo povećanje za 49%.[35] Najviše je bilo nemačkih, švajcarskih i belgijskih posetilaca koji su inili 77% turista iz ostatka Evrope, izuzev francuskih turista.[36] Po prvi put, broj posetilaca iz Nemačke bio je veći od 10.000 na ostrvu.[37][38][39]

Broj turista[uredi | uredi izvor]

Turizam danas stvara najveće doprinose u Reinionu od svih drugih delatnosti.[40] Godne 2014. ostrvo je posetili 405.700 stranih turistima.[41] Uprkos razvoju i radu na poboljšanju turizma, on još uvek nije u potpunosti razvijen na ostrvu.[42] Reinion ima impresivne prirodne karakteristike, ali ove prirodne turističke atrakcije nisu poznate široj javnosti. U cilju jačanja turističke industrije, vlasti u Reinionu snažno promovišu zemlju u Francuskoj i na putnim i turističkim konferencijama širom sveta, a diversifikacija turističke industrije Reiniona je visok prioritet.[43] Turistička industrija promoviše okruženje ostrva i podstiče aktivnosti na otvorenom, kao i ekoturizam. Turistička sezona na ostrvu traje od kraja juna do početka septembra, a nešto manje turista posetio strvo u periodu od oktobra do početka januara.[44]
Godine 2011. 424.000 turista posetili je Reinion, a ostvaren je prihod od 271,5 miliona evra.[45] Broj turista se smanjio 2004. godine zbog visoke cene letova do ostrva i konkurencija kao što su Sejšeli i Mauricijus.

Epidemiju čikungune prijavili su francuski mediji, što je dovelo do toga da mnogo manje ljudi poseti Reinion. Turističke rezervacije smanjile su se za više od 60% tokom 2006. i početkom 2007. godine. Jedna trećina populacija ostrva je bila zaražena virusom do 2007. godine. Veliki napori uloženi su u zaprašivanje komaraca kako bi se virus iskorenio, a vremenom turistička industija počela je da se oporavlja.[46][47] [48][traži se izvor][34][49]

Turističke atrakcije[uredi | uredi izvor]

Turističke atrakcije Reiniona nisu dovoljno poznate široj javnosti, a uključuju imprevisne pejzaže.[50][51] Topografija ostrva je planinska, a neke od njih su i do 3000 m visine, a nalaze se u blizini obala.[52][53] Ostrvo ima veliki broj prirodnih turističkih atrakcija, uključujući Piton de Než, jedan od najaktivnijih vulkana na svetu.[54][55] Kaldere Cilaosa, Mafatea i Salazea takođe privlače turiste.[56]
Glavni grad Sent Deni takođe posećuju turisti, a velika atrakcija su njegove lagune.[45] U gradu postoji francuski spomenik iz 18. veka, a takođe grad pravi festivale koji se održavaju tokom čitave godine.[45][57][58][59][35]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „About Reunion”. P&O Cruises. 2008. Arhivirano iz originala 2. 6. 2008. g. Pristupljeno 23. 6. 2008. 
  2. ^ „Reunion: Sights Domaine du Grand Hazier”. Lonely Planet. 2008. Arhivirano iz originala 17. 9. 2008. g. Pristupljeno 23. 6. 2008. 
  3. ^ a b „Reunion: When to Go”. Lonely Planet. 2008. Arhivirano iz originala 14. 06. 2008. g. Pristupljeno 23. 6. 2008. 
  4. ^ L'Emploi lié à la fréquentation touristique, p. 12, chiffres de 2000
  5. ^ L'évolution du tourisme à La Réunion : chiffres-clés
  6. ^ a b Eric Boulogne, « Le petit train longtemps, île de La Réunion », Le siècle des petits trains, éditions Cenomane/La Vie du Rail & des Transports, 1992.
  7. ^ Le mensuel de l'université (2008). Bourbonnais, explorateurs européens et la Fournaise du XVIIe siècle au début du XIXe siècle [Reunion – European explorers and the furnace of the 17th century until the end of the 19th century.]. n°27. 
  8. ^ „Artisanat Commerces Tourisme rural”. Arhivirano iz originala 14. 09. 2018. g. Pristupljeno 14. 09. 2018. 
  9. ^ {lang|fr|Perdu sur la montagne, entre deux parois hautes,/ Il est un lieu sauvage, au rêve hospitalier,/ Qui, dès le premier jour, n'a connu que peu d'hôtes ;}, «Le Bernica », 1862, in Poèmes barbares.
  10. ^ „Thermalisme à La Réunion ("Thermalism on Réunion")”. Arhivirano iz originala 14. 05. 2012. g. Pristupljeno 14. 09. 2018. 
  11. ^ Témoignage, « Tout reste à faire » - Tourisme » 15 février 2007.
  12. ^ „Reunion: Sights Le Maïdo”. Lonely Planet. 2008. Arhivirano iz originala 17. 9. 2008. g. Pristupljeno 23. 6. 2008. 
  13. ^ Le tourisme à La Réunion - Economie - Infos La Réunion
  14. ^ « Les DOM-COM : poussières d'empire ou paradis touristiques ? », Jean-Christophe Gay, geography professor at the University of Montpellier III, Alexandra Monot, 31 May 2005, disponible sur cafe.geo.net Arhivirano 2013-05-10 na sajtu Wayback Machine
  15. ^ a b Tourisme et développement (Note d'Information n°34, 01/04/1998)
  16. ^ „Le Tourisme à La Réunion”. Arhivirano iz originala 23. 5. 2009. g. Pristupljeno 14. 9. 2018. 
  17. ^ „Pluviométrie de La Réunion sur le site de l'académie”. Arhivirano iz originala 19. 5. 2013. g. Pristupljeno 14. 9. 2018. 
  18. ^ „Thermalisme à La Réunion”. Arhivirano iz originala 14. 05. 2012. g. Pristupljeno 14. 09. 2018. 
  19. ^ Journal de l'Île de la Réunion, lundi 26 janvier 1998, « Un enjeu pour la population réunionnaise ? ».
  20. ^ « Les DOM-COM : poussières d’empire ou paradis touristiques ? », Jean-Christophe Gay, géographe, professeur à l’université de Montpellier III, Alexandra Monot, 31 mai 2005, disponible sur cafe.geo.net Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. maj 2013)
  21. ^ Le Tourisme à La Réunion Arhivirano 2009-05-23 na sajtu Wayback Machine
  22. ^ Site of the Saint-Pierre Pierrefonds airport Arhivirano 2006-06-29 na sajtu Wayback Machine
  23. ^ Économie de La Réunion, N° 123 – 1st quarter of 2005
  24. ^ Journal de l'Île de la Réunion, Monday 26 January 1998, {« {lang|fr|Un enjeu pour la population réunionnaise ? »} ("An issue for the Reunion population?").
  25. ^ а б JIR, Wednesday 14 June 2006, « L'île à sensations victime de ses images négatives »
  26. ^ Chiffres de l'Observatoire du Développement de la Réunion , JIR, Monday 5 April 2004, {lang|fr|« Le tourisme génère plus de 6000 emplois salariés »}("Tourism generates over 6000 employee salaries")
  27. ^ JIR, Saturday 23 April 2005, « Office de tourisme intercommunal » : « [..] le bilan des actions menées par ses trois antennes à Saint-Denis, Sainte-Marie et Sainte-Suzanne tout au long de 2004. Une année couronnée de succès,...du nord : fréquentation touristique en hausse. »
  28. ^ „Site du concept Villages créoles”. Архивирано из оригинала 28. 03. 2012. г. Приступљено 14. 09. 2018. 
  29. ^ „Site on the concept of Creole villages”. Архивирано из оригинала 28. 03. 2012. г. Приступљено 14. 09. 2018. 
  30. ^ Journal de l'Île de la Réunion, Wednesday 17 June 1998, {lang|fr|« Un outil de référence »}("A reference tool").
  31. ^ Schéma de développement touristique de La Réunion. стр. 12
  32. ^ JIR, Wednesday 1 February 2006, "Le chik infeste la presse professionnelle du tourisme " (Chik infects the professional tourism press)
  33. ^ Journal de l'Île de la Réunion, Friday 14 January 2000, {lang|fr|« Tourisme : un toit pour les vacances »}("Tourism: a roof for the holiday")
  34. ^ а б Africa South of the Sahara 2004. Taylor & Francis Group, Routledge. 2003. стр. 867. ISBN 978-1-85743-183-4. 
  35. ^ а б Boniface, Brain G.; Cooper, Christopher P. (2001). Worldwide Destinations: The Geography of Travel and Tourism. Butterworth-Heinemann. стр. 252. ISBN 978-0-7506-4231-6. 
  36. ^ JIR, Tuesday 22 May 2001, « Saint-Denis : Remise de diplômes Réunion qualité tourisme ».
  37. ^ JIR, Friday 25 October 2002, « Le club des "chartés" s'agrandit ».
  38. ^ JIR, Wednesday 10 September 2003, {lang|fr|« Une campagne en faveur du tourisme outre-mer »}("A campaign in favour of overseas tourism").
  39. ^ „Reunion: Overview”. Lonely Planet. 2008. Архивирано из оригинала 21. 01. 2008. г. Приступљено 23. 6. 2008. 
  40. ^ JIR, Saturday 20 September 2003, « Concilier développement du tourisme et environnement ».
  41. ^ See the Sunday 3 April 2005 edition of France 2, {lang|fr|30 millions d'amis}("30 million friends")
  42. ^ JIR, Saturday 1 October 2005, {lang|fr|« La Réunion et Maurice s'allient »}("The alliance of Réunion and Mauritius").
  43. ^ JIR, Tuesday 28 June 2005, « La Réunion s'exporte pour mieux importer les touristes »
  44. ^ Schéma de développement touristique de La Réunion. стр. 61
  45. ^ а б в Le marché français s'enlise, les marchés européens progressent fortement - Insee Analyses Réunion - 7
  46. ^ L'emploi lié à la fréquentation touristique
  47. ^ JIR, Tuesday 8 March 2005, {lang|fr|« Objectif : un million de touristes en 2020 »}("Objective: a million tourists in 2020").
  48. ^ JIR, Friday 8 April 2005, {lang|fr|« Un tourisme plus accessible aux handicapés »}("A tourism more accessible for the disabled")
  49. ^ Journal de l'Île de la Réunion, mardi 14 novembre 2000, «Pour un tourisme sans risque »
  50. ^ „Travel and Tourism in Reunion”. Euromonitor. април 2007. Приступљено 21. 6. 2008. 
  51. ^ „Reunion: History”. Lonely Planet. 2008. Архивирано из оригинала 14. 06. 2008. г. Приступљено 23. 6. 2008. 
  52. ^ Mott, Maryann (19. 10. 2005). „Dogs Used as Shark Bait on French Island”. Приступљено 9. 4. 2012. 
  53. ^ JIR, Tuesday 30 August 2005, « Assises du tourisme dans les DOM ».
  54. ^ „Reunion: Country Profile”. Travel Africa Magazine. јесен 1999. Архивирано из оригинала 21. 6. 2008. г. Приступљено 23. 6. 2008. 
  55. ^ „Piton de la Fournaise”. Global Volcanism Program. Smithsonian. Приступљено 23. 6. 2008. 
  56. ^ JIR, 2 August 2005, {lang|fr|« Le tourisme des seniors, un phénomène de masse »}("Senior tourims: a mass phenomenon")
  57. ^ « Saint-Louis édite un guide touristique », JIR, Saturday 6 September 2003.
  58. ^ JIR, 24 November 2003,« Plein phare sur sainte Suzanne ».
  59. ^ « Économie de La Réunion », n°116 – second quarter of 2003

Литература[uredi | uredi izvor]

Туризам у Реиниону на Викимедијиној остави.
  • Le Tourisme à La Réunion, C. Collet, thèse de doctorat de géographie, université de La Réunion, 1999.
  • [Panorama 1982-2000 et perspectives du tourisme à La Réunion], Michel Boyer, Thierry de la Grange, Guy Fontaine, Pascal Porcel, Marinette Thébault.
  • Le tourisme, G Fontaine, in Atlas de La Réunion-Chapitre III- Économie, 2003
  • Le tourisme à La Réunion, G Fontaine, in Travaux et Documents, Faculté des Lettres et des Sciences Humaines, Université de La Réunion, septembre 2004
  • Tableau économique de La Réunion, édition 2006-2007, Observatoire du développement de La Réunion, ISSN 1249-4305
  • Le Tourisme vert, Observatoire du développement de La Réunion, 26. јун.
  • Tourisme et développement, Observatoire du développement de La Réunion, 26. јун.
  • La Perception du tourisme, Observatoire du développement de La Réunion, 26. јун.
  • Loisirs et tourisme sportif de nature à La Réunion : état des lieux, enjeux et perspectives en matière de développement durable, Olivier Bessy et Olivier Naria. 2004.
  • Album de l'île de la Réunion, Louis-Antoine Roussin, réédité en. 2004. ISBN 978-2-87763-222-5.. ISBN 9782877632225.
  • Émilie Parnière, (DT - DSPES). Le tourisme dans l'Outre-Mer français. 2003. ISBN 978-2-11-092425-4.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туризам_у_Реиниону&oldid=27880153”