Сејшели

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Република Сејшели
Repiblik Sesel  (Seselwa Creole French)
Republic of Seychelles  (енглески)
République des Seychelles  (француски)
Крилатица: Конац дело краси
(лат. Finis Coronat Opus)[a]
Положај Сејшела
Главни градВикторија
Службени језик
Владавина
Облик државеУнитарна председничка република
 — ПредседникДени Фор
 — ПотпредседникВинсент Меритон
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
29. јуна 1976.
Географија
Површина
 — укупно459 km2(181)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2016 процена[1]94.228(195)
 — густина205,29 ст./km2
Економија
ВалутаСејшелска рупија (SCR)
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC +4
Интернет домен.sc
Позивни број+248

Сејшели или Сејшелска Острва (сеј. Sesel, енгл. Seychelles, франц. Seychelles),[2][3][4][5] званично Република Сејшели (сеј. Repiblik Sesel, енгл. Republic of Seychelles, франц. République des Seychelles), острвска је држава у Индијском океану смештена неких 1.500 км источно од обала источне Африке и североисточно од острва Мадагаскара.[6]

Чини је архипелаг од 115 острва у Индијском океану источно од обала Кеније и Танзаније. Главно острво је Махе на ком се налази главни град Викторија. Са нешто више од 90.000 становника, Сејшели су популационо најмања међу афричким државама.[7] Независна су држава од 29. јуна 1976. и чланица британског комонвелта. Главна привредна делатност је туризам.

У данашње време, Сејшели имају највиши номинални БДП по глави становника у Африци, изузев француских региона. Ова земља је међу малобројним у Африци са високим индексом људског развоја. Упркос новонасталом економском просперитету, сиромаштво је и даље широко распрострањено због високог нивоа економске неједнакости, једног од највиших на свету, и неравномерне дистрибуције богаства међу популацијом, чиме се увелико фаворизује виша и владајућа класа.[8]

Историја[уреди | уреди извор]

Сејшели су били ненасељени током највећег дела своје историје. Неки научници претпостављају да су аустронежански поморци, а касније и малдивски и арапски трговци били први који су посетили ненасељене Сејшеле. Ова претпоставка је заснована на открићу гробова, видљивих до 1910.[9] Први запис о острвима оставили су Португалци 1505. Пирати су користили ова острва као базу, све док их Краљевство Француске није окупирало 1756. и назвали их по француском министру финaнсиja Жан Моро де Сешелу (Jean Moreau de Séchelles). Острва су пала под британску власт 1814. године.[10]

Независност[уреди | уреди извор]

Сејшели су независност стекли 1976. као република у оквиру Комонвелта нација.[11] Током 1970-их, Сејшели су били „место које треба видети, игралиште за филмске звезде и међународни џет сет”.[12] Године 1977, државни удар Франс-Албер Ренеа свргнуо је са власти првог председника републике, Џејмса Манкама.[13] Рене је одвратио превелику зависност од туризма и изјавио да жели „да задржи Сејшеле за Сејшелане”.[12]

Географија[уреди | уреди извор]

Положај[уреди | уреди извор]

Површина државе износи 459 км². Сејшели се састоје од 115 острва у Индијском океану, од којих су 33 насељена.

Геологија и рељеф[уреди | уреди извор]

Централна острва Сејшелског архипелага су микроконтинентална и ослањају се на гранитну основу, што је јасно видљиво на неким од плажа. Остала острва, као Алдабра, највеће острво архипелага, су корална. Највиши врх је Морн Сешелоа надморске висине 905 метара на острву Махе.

Воде[уреди | уреди извор]

Највећи водни токови на острву Махе су Сен Луј, Рода, Рошон, Каскад, Анс Етоал и Салези. У периоду од 1959. до 1979. изграђене су три водоакумулације: Рошон и Каскад на истоименим рекама и Ла Гог на реци Анс Етоал. Производња воде у метрима кубним 2014. године на највећим сејшелским оствима је била 1 102 460 на Махеу, 107 460 на Пралену и 41 413 на острву Ла Диг.[14]

Флора и фауна[уреди | уреди извор]

Сејшели су међу водећим државама у свету на тему заштите земљишта за угрожене врсте тако што се 42% територије налази под режимима заштите.[15] Два добра на листи Светске баштине су острво Алдабра и Долина Ме на острву Прален. Три национална парка се налазе на острвима Махе (Морн Сешелоа), Прален и Силует. Поред ова три копнена национална парка постоји и шест морских националних паркова (Кириез, Бе Терне, Пор Лоне, Сент Ан, Силутет и острва Кокосово, Ла Фуш и Плат. Постоји седам природних резервата, четири специјална резервата и три рамсарска подручја.[16] Вегетацију чине углавном тропске шуме, а присутна је и мангрова. Разноврсна је орнитофауна на острву и ихтиофауна у приобаљу.[17] Међу ендемским биљним врстама напознатији су морски кокос (Lodoicea maldivica) који има станиште на острвима Прален и Кириез, као и џелифиш (Medusagyne oppositifolia) са стаништем на острву Махе. Алдабранска џиновска корњача је спеицифична за ово пордучје и представља ендемску врсту, а слична је корњачама које живе на острву Галапагос. На Сејшелима обитава велики број птица међу којима је 12 угрожених врста. Национални симбол је сејшелски црни папагај (Coracopsis barklyi). На Сејшелима такође живи 31 врста ракова, 6 врста жаба и 20 врста гуштера.

Клима[уреди | уреди извор]

Клима је равномерна иако прилично влажна, пошто су острва мала.[18] Према Кепеновом систему се класификује као тропска кишна шума (Af). Температура мало варира током године. Температуре на Махеу варирају од 24 до 30 °C, а падавине су у опсегу 2.900 mm (114 in) годишње на Викторији до 3.600 mm (142 in) на планинским обронцима. Преципитација је донекле мање изражена на другим острвима.[19]

Током најхладнијих месеци, јула и августа, просечна ниска температура је око 24 °C (75 °F). Југоисточни ветрови дувају редовно од маја до новембра, и ово је најугодније доба године. Врући месеци су од децембра до априла, са вишом влажношћу (80%). Најтоплији месеци су март и април, али температура ретко прелази 31 °C (88 °F). Већина острва лежи изван циклонског појаса, тако да су ветрови ретки.[19]

Клима Викторије (Сејшелски међународни аеродром)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 29,8
(85,6)
30,4
(86,7)
31,0
(87,8)
31,4
(88,5)
30,5
(86,9)
29,1
(84,4)
28,3
(82,9)
28,4
(83,1)
29,1
(84,4)
29,6
(85,3)
30,1
(86,2)
30,0
(86)
29,8
(85,6)
Просек, °C (°F) 26,8
(80,2)
27,3
(81,1)
27,8
(82)
28,0
(82,4)
27,7
(81,9)
26,6
(79,9)
25,8
(78,4)
25,9
(78,6)
26,4
(79,5)
26,7
(80,1)
26,8
(80,2)
26,7
(80,1)
26,9
(80,4)
Минимум, °C (°F) 24,1
(75,4)
24,6
(76,3)
24,8
(76,6)
25,0
(77)
25,4
(77,7)
24,6
(76,3)
23,9
(75)
23,9
(75)
24,2
(75,6)
24,3
(75,7)
24,0
(75,2)
23,9
(75)
24,4
(75,9)
Количина падавина, mm (in) 379
(14,92)
262
(10,31)
167
(6,57)
177
(6,97)
124
(4,88)
63
(2,48)
80
(3,15)
97
(3,82)
121
(4,76)
206
(8,11)
215
(8,46)
281
(11,06)
2,172
(85,49)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 17 11 11 14 11 10 10 10 11 12 14 18 149
Релативна влажност, % 82 80 79 80 79 79 80 79 78 79 80 82 79,8
Сунчани сати — месечни просек 153,3 175,5 210,5 227,8 252,8 232,0 230,5 230,7 227,7 220,7 195,7 170,5 2.527,7
Извор #1: World Meteorological Organization[20]
Извор #2: National Oceanic and Atmospheric Administration[21]

Административна подела[уреди | уреди извор]

Сејшели су подељени у 26 административних подручја[22]:

  • Анс Боало
  • Анс Етоал
  • Анс о Кап
  • Анс о Пен
  • Анс Роајал
  • Бе Лазар
  • Бе Сант Ан (Прален)
  • Бел Ер
  • Бел Омбр
  • Бо Валон
  • Гласи
  • Гранд Анс (Махе)
  • Гранд Анс (Прален)
  • Инглиш Ривер
  • Каскад
  • Ла Диг енд Инер Ајландс
  • Ле Мамел
  • Мон Бикстон
  • Мон Флери
  • Персеверанс
  • Плезанс
  • Поант ла Ри
  • Пор Гло
  • Рош Кајман
  • Сен Луј
  • Такамака

Становништво[уреди | уреди извор]

Сејшели немају домородачко становништво. Сви острвљани су потомци дошљака: Француза, Африканаца, Индијаца и Кинеза. Велика већина њих припада хришћанској религији, највише римокатоличкој.

Привреда[уреди | уреди извор]

Туризам је главни извор прихода за становнике Сејшела, који спадају међу богатије афричке државе.

Галерија[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ На званичним језицима:
  2. ^ На званичним језицима:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Приступљено 10. 9. 2017. 
  2. ^ „Seychelles – English translation in German – Langenscheidt dictionary French-German” (на језику: енглески, немачки и француски). Приступљено 29. 12. 2018. 
  3. ^ „Traduction : Seychelles – Dictionnaire français-anglais Larousse” (на језику: енглески и француски). Приступљено 29. 12. 2018. 
  4. ^ „Seychelles | French » English | PONS” (на језику: енглески и француски). Приступљено 29. 12. 2018. 
  5. ^ „English Translation of „Seychelles” | Collins French-English Dictionary” (на језику: енглески и француски). Приступљено 29. 12. 2018. 
  6. ^ United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications
  7. ^ Zijlma, Anouk (9. 7. 2011). „Facts about Africa”. Goafrica.about.com. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2012. Приступљено 23. 3. 2012. 
  8. ^ „Seychelles – Income Inequality – GINI index”. Knoema, World Data Atlas. 2013. Архивирано из оригинала на датум 10. 08. 2017. Приступљено 11. 7. 2017. 
  9. ^ Lionnet, Guy (1972). The Seychelles. David and Charles. стр. 55—56. ISBN 978-0-8117-1514-0. 
  10. ^ „Our History”. National Assembly of Seychelles. Архивирано из оригинала на датум 28. 06. 2012. Приступљено 12. 5. 2012. 
  11. ^ „History of Seychelles”. seychelles.com. 2009. Архивирано из оригинала на датум 8. 6. 2010. Приступљено 9. 9. 2010. 
  12. 12,0 12,1 Joanna Symons (21 March 2005). „Seychelles: Life's a breeze near the equator” Архивирано 2018-05-04 на сајту Wayback Machine. Telegraph.co.uk.
  13. ^ „africanhistory.about.com”. africanhistory.about.com. Архивирано из оригинала на датум 14. 03. 2012. Приступљено 23. 3. 2012. 
  14. ^ „Чланак на Википедији на француском језику о хидрологији Сејшела”. Приступљено 25. 8. 2020. 
  15. ^ „Mapped: The countries with the most protected land (#1 might surprise you)”. The Telegraph (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2018. Приступљено 7. 2. 2018. 
  16. ^ „Чланак на Википедији на француском језику о заштићеним подручјима Сејшела”. Приступљено 26. 8. 2020. 
  17. ^ Natural environment of the Seychelles
  18. ^ U.S. Department of State. „Background Note: Seychelles”. Архивирано из оригинала на датум 27. 5. 2010. Приступљено 25. 5. 2010.  This article incorporates text from this source, which is in the public domain.
  19. 19,0 19,1 „Climate”. STGT.com. Архивирано из оригинала на датум 6. 3. 2012. Приступљено 23. 3. 2012. 
  20. ^ „World Weather Information Service – Victoria”. World Meteorological Organization. Архивирано из оригинала на датум 13. 3. 2013. Приступљено 16. 11. 2012. 
  21. ^ „SEYCHELLES INTL AP Climate Normals 1971—1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 16. 11. 2012. 
  22. ^ „Списак административних подручја на интернет страници Министарства локалне управе Сејшела”. Приступљено 25. 8. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Government

Religion

General