Убиство у Месопотамији

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ubistvo u Mesopotamiji
Nastanak
Orig. naslovMurder in Mesopotamia
AutorAgata Kristi
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Sadržaj
Žanr / vrsta delakriminalistički
LokalizacijaMesopotamija (Irak)
Izdavanje
Datum1936.
Hronologija
PrethodnikUbistva po abecedi
NaslednikKarte na stolu

Ubistvo u Mesopotamiji je detektivski roman britanske spisateljice Agate Kristi koje je prvi put u Velikoj Britaniji objavila izdavačka kuća "Collins Crime Club" 6. jula 1936. godine,[1] a kasnije iste godine u SAD izdavačka kuća "Dodd, Mead and Company".[2][3] Britansko izdanje se prodavalo po sedam šilinga i šest penija,[4] a američko za 2 dolara.[3] Naslovnicu je uradio Robin Makartni.[5]

U knjizi se pojavljuje belgijski detektiv Herkul Poaro. Roman je smešten na arheološko iskopavanje u Iraku, a opisne pojedinosti potiču iz autorkine posete Kraljevskom groblju u Uru gde je upoznala svog muža, ser Maksa Malouvana i druge britanske arheologe. Televizijska ekranizacija bila je 2002. godine.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje!

Medicinska sestra Ejmi Lederan stiže na arheološko iskopavanje u blizini Hasanija u Iraku kako bi pomogla švedsko-američkom arheologu dr Eriku Lajdneru u brizi za njegovu suprugu Luiz. Tokom svojih prvih dana, Ejmi saznaje da je Luiz ranije bila udata za Nemca Frederika Bozner. Pre 15 godina, tokom Velikog rata, Bozner je uhapšen jer je bio špijun u Državnom sekretarijatu SAD i osuđen na smrt. Izbegao je kaznu, ali je kasnije poginuo u sudaru voza. Luiz otkriva da je Bozner imao mlađeg brata i da je od njega primala pisma kad god su je privlačili drugi muškarci. Ovo je prestalo kada se udala za Lajnera natprošle godine sve do nedavno. Nedelju dana kasnije, Luiz je pronađena mrtva u spavaćoj sobi kuće u blizini iskopavanja svog muža koju par koristi. Posle pregleda tela koje je uradio dr. Džajls Rajli, ustanovljeno je da je udarena po glavi velikim tupim predmetom.

U prvoj istrazi koju je vodio kapetan Mejtlend nije pronađeno oružje ubistva, ali potvrđeno je da je neko ko je bio u ekspediciji morao da izvrši ubistvo. Rajli saznaje da njegov prijatelj Herkul Poaro putuje u Irak i zato mu se obraća za pomoć. Kad je Poaro stigao, primećuje da spavaća soba ima samo jedan ulaz, da je jedini prozor u sobi bio zatvoren i zaklonjen rešetkom i da na prostirci kraj umivaonika ima krvi. Lajdnerova koleginica En Džonson tvrdi da je čula vrisak, ali nije sigurna u to. Rajlijeva ćerka Šila primećuje da je žrtva privlačila pažnju svakog čoveka, ali se iz toga ne pojavljuje nikakva očigledna tema. Poaro se zanima za priču koju je Luiz ispričala medicinskoj sestri Lederan o svom prvom mužu i pita se da li je Bozner ili njegov brat (verovatno još uvek živ, ali ko zna gde) na neki način među ekspedicijom.

Nakon Luizine sahrane, medicinska sestra Lederan sastaje se sa gospođicom Džonson na krovu kuće, a gospođica džonson tvrdi da zna kako je neko mogao ući neprimećen. Ona to ne objašnjava dalje. Te noći, gospođica Džonson nesvesno je popila čašu sone kiseline. Bila joj je tutnuta umesto uobičajene čaše vode na natkasni. Ejmi je pronalazi i čuje je kako pominje "prozor" pre nego što je umrla. Medicinska sestra nije verovala da je gospođica Džonson izvršila samoubistvo i pita se da li je nagovestila kako je kiselina zamenjena vodom. Nakon što je proveo dan šaljući telegrame, Poaro okuplja sve i otkriva da je obe žene pobio dr. Erik Lajdner koji je u stvari Frederik Bozner. Pravi Lajdner poginuo je u sudaru voza pre 15 godina - kada je Bozner naišao na njegovo telo i našao njegovo lice unakaženo, zamenio je identitete kako bi pobegao od vlasti.

Bozner je bio duboko posednut prema Luiz. Da bi je obeshrabrio u uspostavljanju odnosa sa drugim muškarcima, on joj je slao pisma koja je pažljivo pisao njenim rukopisom. Pisma su prestala nakon što se oženio njom dvanaest godina kasnije kada ga više nije prepoznala. Kada je Luiz privukao njegov prijatelj Ričard Keri, Bozner je odlučio da je ubije kako bi obezbedio da je niko drugi ne može imati. Na dan ubistva, Bozner ju je na krovu privukao do prozora maskom kojom ju je plašio prethodne noći. Kada je isturila glavu da pogleda, ispustio je kamen na nju koji je zatim povukao nazad na krov pomoću užeta koje je za njega vezao. Pod izgovorom da je obiđe, zatvorio je prozor spavaće sobe dok je premeštao telo i prostirku ispod njega tamo gde su kasnije pronađeni. Zatim je iskoristio Ejmi kao deo svog pokrića da odvrati sumnju od sebe. Gospođica Džonson je ubijena jer je shvatila kako je Luiz ubijena.

Nakon njegovih istraga, policija je pohapsila dvojicu muškaraca u Bejrutu za koje je Poaro otkrio da su sa iskopavanja krali dragocene artefakte: Raul Menije prerušen u oca Lavinjija, dobro poznatog epigrafa kojeg arheolozi nisu dobro poznavali i Ali Jusuf, poznati Menijeov saradnik. Menije je ukradene artefakte zamenjivao gotovo savršenim primercima. Šila se udala za Dejvida Emota, a medicinska sestra Lederan vratila se u Englesku.

Likovi[uredi | uredi izvor]

  • Herkul Poaro - poznati belgijski detektiv. Uključen u slučaj dok je bio na putovanju po Bliskom istoku.
  • Ejmi Lederan - Profesionalna medicinska sestra koja prisustvuje iskopavanju Erika Lajdnera kako bi se brinula za njegovu suprugu Luiz. Ona je pripovedač priče.
  • Kapetan Mejtlend - britanski policajac zadužen za istragu ubistva.
  • Luiz Lajdner - Prva žrtva slučaja. Prelepa, pametna Amerikanka i dve godine žena doktora Erika Lajdnera. Udovcica posle kratkog braka u Velikom ratu 15 godina ranije.
  • En Džonson - Dugogodišnja koleginica dr. Lajdnera iz Jorkšira. Druga žrtva slučaja.
  • Dr. Erik Lajdner - Luizin suprug i arheolog sa nekim ugledom. Šef iskopavanja u Tel Jarimahu kod Hasanija pet godina čiji je pokrovitelj univerzitet "Prinstaun" (izmišljeni univerzitet u Sjedinjenim Državama). Otkriveno je da je Luizin muž pošto je lažirao smrt pre 15 godina. On je ubica.
  • Ričard Keri - Zgodan muškarac i dugogodišnji kolega dr. Lajdnera. Navodno je imao aferu sa Luiz.
  • Dr. Džajls Rajli - građanski lekar u Hasaniju i Poaroov dugogodišnji prijatelj. Odgovoran za Ejmin položaj na iskopavanju i Poaroovo učešće u istrazi Luizinog ubistva.
  • Šila Rajli - otvorena ćerka dr. Rajlija.
  • Džozef Merkado - arheološki kolega Lajdnera koji je u poslednje dve godine pomagao u iskopavanju. Poznat po tome što je često umoran i podložan nasilnom rukovanju.
  • Mari Merkado - Mlada odana Džozefova supruga. Zapažena po tome što je ponekad bila čudno neprijateljski raspoložena prema gospođi Lajdner, medicinskoj sestri Leedan i Herkulu Poarou.
  • Dejvid Emot - Tihi mladi Amerikanac i radnik na kopanju. Trenutno je na drugoj godini rada sa ekipom za kopanje, miran je i samozadovoljan.
  • Bil Kolman - Mladić radi na iskopavanju. Uprkos tome što je ovo njegovo prvo iskopavanje, nema posebno zanimanje za arheologiju i samozvanu veštinu krivotvorenja.
  • Karl Rjater - Mladi Amerikanac iz Čikaga. Prvih godinu dana proveo je na kopanju kao fotograf, a primećen je i zbog toga što ga je gospođa Lajdner često podsmevala.
  • Otac Lavinji (Raul Menije) - francuski sveštenik nov u ekipi. Specijalista za epigrafiku i stare jezike.

Književni značaj i prijem[uredi | uredi izvor]

U sažetku svog pregleda za časopis Književni dodatak 18. jula 1936. godine, Hari Piri-Gordon govorio je o postavci radnje i zaključio je: „Zavera je genijalna i prvo ubistvo je vrlo pametno izmišljeno, ali neki će sumnjati da li je gospođa Lajdner, kako je opisano, mogla bili toliko zaboravna i neprimetna da su omogućili glavne preliminarne uslove priče."[6]

Za pregled knjige časopisa Njujork tajms Kej Irvin je napisao: "Agata Kristi je kao što svi znaju majstor za radnje u prošlosti jer nam predstavlja širok raspon tragova koje ne možemo da rastumačimo. A opet, postoji zagonetka u zagonetki kod ove tihe, ali čudne skupine naučnika, a neko od njih je sigurno ubica. Deo spisateljicine veštine je da nas uveri da je svako živo biće malo tajanstveno i da kad je zločin počinjen među naizgled dobrostojećom i kultivisanom skupinom ljudi, svi moraju biti osumnjičeni. Stručnost Agate Kristi od građenja detektivskih priča kao što je ova do savršenog (iako ponekad malo manjkavog) zaključka je manje-više osenčilo njenu genijalnost, ne samo kod pozadine i događaja, nego i kod opisia likova i stila. Ovde priča obučena medicinska sestra - kao što su to učinili i drugi eminentni pisci zagonetki. Medicinska sestra Lederan druži se sa svima njima. Ovaj najnoviji opus Kristijeve je gladka, vrlo izvorna i potpuno upijajuća priča".[7]

U izdanju časopisa Posmatrač 12. jula 1936. godine, "Torkvejmada" (Edvard Povis Meters) napisao je da "Agata Kristi priča duhovitu, dobro zapažanu priču među ruševinama Tel Jarimaha, a njen najnoviji način ubistva zbog kojeg sam nagađao i nagađao bezuspešno ima, kao i obično, više jednostavnost čuda nego sloenost dočaravajućee varke. Poaro kao muškarac oduševljen je kao i uvek, a Poaro kao detektiv ne samo da zbunjuje prijatnu i ne previše pametnu bolničarku čija je dužnost da ispriča priču, već opet kao i obično, i pametne čitaoce. Nevolja je u tome što takođe zbunjuje predrasude na sebi najneobičniji način. Ja ne mogu da razumem zašto je dozvolio Agati Kristi da ga učini učesnikom u zločinu čije dostojanstvo stoji ili pada zbog središnjeg stanja koje, iako najgenijalnije, u susedstvu je nemoguće. Ono što bi bilo krajnje nepravedno navesti, između gospođe Kristi i čitaoca je ono što bi moglo biti zaista zanimljivo-glupa prepiska." Zalljučio je rečima: "Obično se Poarou nazdravlja nekim običnim pićem. Ovaj put pijem za njega prilično tužnu čašu Lakrim Kristija."[8]

Časopis Dnevno ogledalo (9. jul 1936.) je napisao: "Nemojte da čitate ovo ako imate neke veze ili želite knjigu samo za 15 minuta ili zato što se jednostavno neće spustiti do vas. Stigao sam do poslednje rečenice." Pregled je završen rečima: "Velika Agata Kristi. U ovoj priči o posebno smeštenom ubistvu dala nam je još jednu zveckavu dobru priču."[9]

Robert Barnard je primetio da "arheološko iskopavanje pruža neobičan ambijent, stručno i zabavno predstavljen. Žena-žrtva zasniva se na Ketrin Vuli, i to vrlo dobro. Pripovedačica medicinska sestra, privremena zamena za Hejstingsa, uskoro je otkrila da bi mogla bez toga u potpunosti." Barnard je bio zadovoljan glavnim likom i to što Kristijeva nije koristila Hejstingsa u romanu, ali je ukratko smatrala da je roman "Pokvaren krajem koji nadilazi neverovatno do nezamislivog".[10]

Pominjanja i aludiranja[uredi | uredi izvor]

Kristijeva je navodno zasnovala lik Luiz Lajdner na Ketrin Vuli, supruzi arheologa ser Leonarda Vulija. Suprug Kristijeve Maks Malouvan radio je na Vullijevom iskopavanju u Uru.[11]

Pominjanje drugih dela[uredi | uredi izvor]

  • Iako je ovaj roman objavljen 1936. godine, navodi se da su se opisani događaji zbili tri godine ranije. Kada se vratio iz Mezopotamije, Poaro putuje Orijent ekspresom i rešava ubistvo koje se dešava na njemu.
  • U XII poglavlju, dr. Lajdner se priseća da je čuo "gospodina Van Aldina" kako je visoko govorio o Poarou. Rufus Van Aldin bio je istaknuti lik u ranijem delu Kristijeve Zagonetka Plavog voza.
  • U jednom poglavlju se kaže da je medicinska sestra Lederan provela popodne čitajući detektivski roman Ubistvo u staračkom domu, koji je naziv poznatog romana Ngajo Marš, ali završetak knjige medicinske sestre Lederan razlikuje se od završetka knjige Maršove.
  • U 6. i 9. poglavlju otkrivaju se sličnosti između Luiz Lajdner i lepe gospe bez milosti, kobne ženske figure iz balade Džona Kitsa iz 1819. godine.[12]

Pominjanje u drugim delima[uredi | uredi izvor]

U romanu Smrt na Nilu, Poaro svoje iskustvo na ekspediciji pripisuje razvoju svojih metoda otkrivanja. On razmišlja: "Jednom sam otišao profesionalno na arheološku ekspediciju i tamo sam nešto naučio. Tokom iskopavanja, kada nešto iskrsne iz zemlje, sve se briše vrlo pažljivo svuda oko njega. Otkrlonite zemlju, a vi tu i tamo stružete nožem sve dok konačno vaš predmet ne bude čist, sasvim sam, spreman za crtanje i fotografisanje bez ikakvih spoljašnjih materija koji ga okružuju. Ovo sam pokušavao da uradim - očistim tu stranu materiju da možemo videti istinu..."

Prilagođavanja[uredi | uredi izvor]

Televizija[uredi | uredi izvor]

Ubistvo u Mesopotamiji ekranizovano je kao epizoda serije Poaro 2. juna 2002. U njoj je Dejvid Sačet tumačio Herkula Poaroa,[13] a snimano je na mestu u hotelu "Kockarnica" u Amam lifu[14] i na arheološkom nalazištu "Utina" u Tunisu. Iako je ostala verna glavnim osnovama romana, uključujući ubistvo, pobudu i rasplet, ekraniztacija je unela niz promena:

  • Izostavljeni su likovi dr. Džajlsa Rajlija, gospodina Rajtera i Dejvida Emota.
  • Troje likova je izmenjeno: ime Bila Kolmana je promenjeno u Vilijam, Mejtlend je nadzornik, a ne kapetan, a Šila Rajli postala je njegova ćerka - njeno prezime je zbog toga promenjeno dok joj je lik prijatniji.
  • Dodat je lik kapetana Hejstingsa - osim što je Poaroov pomoćnik u ovom slučaju čime je Ejmi Lederan postala još jedna od osumnjičenih u predmetu, on je i ujak Vilijama Kolmana koga posećuje.
  • Poaro se uglavnom nalazi u Iraku kako bi se sastao sa groficom Verom Rosakov jer je od nje primio telegram sa molbom za pomoć, ali je ona već otišla kada je on došao, a on je o tome obavešten tek telefonskom porukom koju je dobio kada je slučaj rešio.
  • Poaro posećuje arheološka iskopavanja kad je stigao pa je upoznao Luiz živu - pa je zbog toga saznao za njen prvi brak i pisma koja je primila neposredno od nje, a ne preko Ejmi.
  • Zavisnost od droge Džozefa Merkada mnogo je jača - on ubija svog dobavljača pre nego što je Poaro došao da vidi mesto iskopavanja, a kasnije izvršava samoubistvo zbog krivice.
  • Raul Menije i Ali Jusuf nisu prepoznati kada se otkrila krađa artefakata. Obojica muškaraca takođe nisu uhapšeni. Poaro uglavnom obaveštava nadzornika Mejtlenda da se na pograničnim prelazima pripazi na njih.

Radio[uredi | uredi izvor]

Majkl Bejkvel je prilagodio Ubistvo u Mesopotamiji za BBC Radio 4, a Džon Mofat je tumačio Poaroa.[15][16]

Grafički roman[uredi | uredi izvor]

Izdavačka kuća HarperCollins je 1. jula 2008. godine objavila grafičko izdanje romana Ubistvo u Mesopotamiji koje je priredio Fransoa Rivije, a ilustrovao Kendar (ISBN 0-00-727530-7). Ovo je prevedeno iz izdanja koje je izdavačka kuća Emmanuel Proust éditions prvi put objavila u Francuskoj 2005. pod naslovom Meurtre en Mésopotamie.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Review of Murder in Mesopotamia”. The Observer. 5. 7. 1936. str. 6. 
  2. ^ Cooper, John; Pyke, B A (1994). Detective Fiction – the collector's guide (2nd izd.). Scholar Press. str. 82, 86. ISBN 0-85967-991-8. 
  3. ^ a b „American Tribute to Agatha Christie”. First edition covers. Home.insightbb.com. Pristupljeno 18. 11. 2013. 
  4. ^ Peers, Chris; Spurrier, Ralph; Sturgeon, Jamie (1987). Foord, Peter; Williams, Richard, ur. Collins Crime Club – A checklist of First Editions (2nd izd.). Dragonby Press. str. 15. ISBN 9781871122015. 
  5. ^ Curran 2011, "El caso de los anónimos: Agatha Christie en la mesa de trabajo".
  6. ^ Pirie-Gordon, Harry (18. 7. 1936). „Review of Murder in Mesopotamia”. The Times Literary Supplement. str. 599. 
  7. ^ Irvin, Kay (20. 9. 1936). „Review of Murder in Mesopotamia”. The New York Times Book Review. str. 24. 
  8. ^ Torquemada (12. 7. 1936). „Review of Murder in Mesopotamia”. The Observer. str. 7. 
  9. ^ „Review of Murder in Mesopotamia”. Daily Mirror. 9. 7. 1936. str. 21. 
  10. ^ Barnard, Robert (1980). A talent to deceive: an appreciation of Agatha Christie. Dodd, Mead. str. 198. ISBN 0-00-637474-3. 
  11. ^ „Katharine Elizabeth (Menke) (Keeling) Woolley”. UrOnline. The British Museum and Penn Museum. Pristupljeno 26. 8. 2016. 
  12. ^ Christie, Agatha (1936). „Chapter 19. A New Suspicion”. Murder in Mesopotamia. London: Published for the Crime club by Collins. OCLC 938286864. „But Mrs Leidner was something out of the ordinary in that line. She'd got just that sort of calamitous magic that plays the deuce with things - a kind of Belle Dame sans Merci.” 
  13. ^ „Agatha Christie: Poirot. Asesinato en Mesopotamia”. El Mundo (na jeziku: španski). Paramount Channel. 1. 12. 2017. Pristupljeno 4. 12. 2017. 
  14. ^ „Tunisians all through the night”. LookLex. Arhivirano iz originala 19. 07. 2018. g. Pristupljeno 15. 6. 2020. 
  15. ^ „Murder in Mesopotamia”. BBC Radio 4. 24. 10. 2009. Pristupljeno 1. 12. 2018. 
  16. ^ Christie, Agatha (author); Bakewell, Michael (2003). Murder in Mesopotamia : A BBC Radio 4 full-cast dramatisation (audio compact disc) (na jeziku: engleski). Bath: BBC Audiobooks. ISBN 9780563494232. OCLC 938615128. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Убиство_у_Месопотамији&oldid=27536375”