Umetnost Slovenije
Umetnost Slovenije odnosi se na sve oblike vizuelne umetnosti u Sloveniji ili povezane sa njom, pre i posle nezavisnosti zemlje od Jugoslavije 1991. godine. Umetnost u Sloveniji oblikovali su veliki broj slovenačkih slikara, vajara, arhitekata, fotografa, grafika, stripova, ilustracija i konceptualnih umetnika. Najznačajnije institucije koje izlažu dela slovenačkih likovnih umetnika su Narodna galerija Slovenije i Muzej moderne umetnosti u Ljubljani.
Slikarstvo[uredi | uredi izvor]
Istorijski gledano, slikarstvo i vajarstvo u Sloveniji su krajem 18. i 19. veka obeležili neoklasicizam (Matevž Langus), bidermajer (Đuzepe Tominc) i romantizam ( Mihael Stroj). Prvu umetničku izložbu u Sloveniji priredila je krajem 19. veka Ivana Kobilca, koja je delovala u realističkoj tradiciji. Impresionistički umetnici su slikari Matej Sternen, Matija Jama, Rihard Jakopič, Ivan Grohar čiji je Sejač (slovenski: Sejalec) prikazan na slovenačkim kovanicama evra od 0,05 evra, i vajar Franc Berneker, koji je uveo impresionizam u Sloveniju. Među slikarima epresionistima su Veno Pilon i Tone Kralj čija je slikovnica, trinaest puta preštampana, danas najprepoznatljivija slika narodnog heroja Martina Krpana.[1]
Skulptura[uredi | uredi izvor]
Obnova slovenačke skulpture počela je sa radom Alojza Gangla (1859–1935) koji je napravio prvi javni spomenik istaknutom prosvetiteljskom ličnosti Valentinu Vodniku i obezbedio Genija pozorišta i druge statue za zgradu Slovenačkog narodnog opere i baleta.
Arhitektura[uredi | uredi izvor]
Modernu arhitekturu u Sloveniji uveo je Maks Fabijani, a sredinom rata Jože Plečnik i Ivan Vurnik.[2] U drugoj polovini 20. veka nacionalni i univerzalni stil spojili su arhitekte Edvard Ravnikar i Marko Mušič.
Fotografija[uredi | uredi izvor]
Janez Puhar (1814–1864) je 1841. izumeo postupak za fotografisanje na staklu, koji je 17. juna 1852. u Parizu priznala Francuska akademija za poljoprivredu, zanate i trgovinu. [3] Gojmir Anton Kos je bio istaknuti realistički slikar i fotograf između Prvog i Drugog svetskog rata.
Prvi fotograf iz Slovenije čiji rad je objavio časopis National Geographic je Arne Hodalič.[4]
Grafika[uredi | uredi izvor]
Tokom Drugog svetskog rata brojne grafike stvara Božidar Jakac, koji je pomogao osnivanje posleratne Akademije vizuelnih umetnosti u Ljubljani.
Strip[uredi | uredi izvor]
Milko Bambič je poznat po prvom slovenačkom stripu Mali crnac Bu-ci-bu,[5] alegoriji na Musolinijevu karijeru[5] i kao tvorac Tri srca brenda, koji i danas koristi Radenska. Posle Drugog svetskog rata stripovi koje je nacrtao Miki Muster stekli su popularnost u Sloveniji.
Ilustracija[uredi | uredi izvor]
Hinko Smrekar je 1917. godine ilustrovao znamenitu knjigu Martina Krpana Frana Levstika o slovenačkom narodnom junaku. Među ilustratorkama knjiga za decu su i mnoge žene ilustratorke, kao što su Marlenka Stupica, Marija Lucija Stupica, Ančka Gošnik Godec, Marjanca Jemec Božič i Jelka Rajhman.
Na tehničkim i naučnim ilustracijama koje je napravio Božo Kos i objavljene u slovenačkim dečjim časopisima, poput Cicibana, obrazovane su mnoge generacije dece.
Nedavno su ilustracije Lile Prap postale popularne u Japanu gde su se dečji crtani filmovi zasnovani na njenim ilustracijama prikazivali na televiziji.
Konceptualna umetnost[uredi | uredi izvor]
U Sloveniji je formirano nekoliko grupa konceptualne vizuelne umetnosti, poput OHO, Grupu 69 i IRVIN. Danas je slovenačka vizuelna umetnost raznolika, zasnovana na ranijoj tradiciji, odražava uticaj susednih naroda i prepletena je sa modernim evropskim pokretima.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Posta Slovenije d.o.o. : Stamp Land : Philately : Stamps : 2002 Stamps”. Arhivirano iz originala 2004-07-23. g. Pristupljeno 2012-10-23.
- ^ Štravs, Smilja (8. 4. 2011). „Vurnikova hiša na Miklošičevi: najlepša hiša v Ljubljani” [Vurnik House at Miklosich Street: The Most Beautiful House in Ljubljana]. Delo.si (na jeziku: Slovenian). Delo, d. d. ISSN 1854-6544.
- ^ „Life and work of Janez Puhar | (accessed December 13, 2009)”.
- ^ Slovenia River Excavation Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. septembar 2008), National Geographic, January 2007.
- ^ a b „Slovenia's comic scene looks backward in time...”. Wieninternational.at. Vienna: Compress VerlagsgesmbH & Co KG. 8. 10. 2011. Arhivirano iz originala 23. 2. 2013. g.
- ^ „Razstava UZNLB v Bruslju - NLB”. Nlb.si. Arhivirano iz originala 2009-04-28. g. Pristupljeno 2012-06-02.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
