Уметност Словеније

Otroci družine Buchl (Деца породице Буцхлер) словеначког сликара Ђузепеа Томинца

Уметност Словеније односи се на све облике визуелне уметности у Словенији или повезане са њом, пре и после независности земље од Југославије 1991. године. Уметност у Словенији обликовали су велики број словеначких сликара, вајара, архитеката, фотографа, графика, стрипова, илустрација и концептуалних уметника. Најзначајније институције које излажу дела словеначких ликовних уметника су Народна галерија Словеније и Музеј модерне уметности у Љубљани.

Сликарство

Портрет Луизе Песјак Михаела Строја

Историјски гледано, сликарство и вајарство у Словенији су крајем 18. и 19. века обележили неокласицизам (Матевж Лангус), бидермајер (Ђузепе Томинц) и романтизам ( Михаел Строј). Прву уметничку изложбу у Словенији приредила је крајем 19. века Ивана Кобилца, која је деловала у реалистичкој традицији. Импресионистички уметници су сликари Матеј Стернен, Матија Јама, Рихард Јакопич, Иван Грохар чији је Сејач (словенски: Сејалец) приказан на словеначким кованицама евра од 0,05 евра, и вајар Франц Бернекер, који је увео импресионизам у Словенију. Међу сликарима епресионистима су Вено Пилон и Тоне Краљ чија је сликовница, тринаест пута прештампана, данас најпрепознатљивија слика народног хероја Мартина Крпана.

Скулптура

Обнова словеначке скулптуре почела је са радом Алојза Гангла (1859–1935) који је направио први јавни споменик истакнутом просветитељском личности Валентину Воднику и обезбедио Генија позоришта и друге статуе за зграду Словеначког народног опере и балета.

Архитектура

Модерну архитектуру у Словенији увео је Макс Фабијани, а средином рата Јоже Плечник и Иван Вурник. У другој половини 20. века национални и универзални стил спојили су архитекте Едвард Равникар и Марко Мушич.

Фотографија

Јанез Пухар (1814–1864) је 1841. изумео поступак за фотографисање на стаклу, који је 17. јуна 1852. у Паризу признала Француска академија за пољопривреду, занате и трговину. Гојмир Антон Кос је био истакнути реалистички сликар и фотограф између Првог и Другог светског рата.

Први фотограф из Словеније чији рад је објавио часопис National Geographic је Арне Ходалич.

Графика

Југословенска марка коју је дизајнирао Божидар Јакац

Током Другог светског рата бројне графике ствара Божидар Јакац, који је помогао оснивање послератне Академије визуелних уметности у Љубљани.

Стрип

Милко Бамбич је познат по првом словеначком стрипу Мали црнац Бу-ци-бу, алегорији на Мусолинијеву каријеру и као творац Три срца бренда, који и данас користи Раденска. После Другог светског рата стрипови које је нацртао Мики Мустер стекли су популарност у Словенији.

Илустрација

Хинко Смрекар је 1917. године илустровао знамениту књигу Мартина Крпана Франа Левстика о словеначком народном јунаку. Међу илустраторкама књига за децу су и многе жене илустраторке, као што су Марленка Ступица, Марија Луција Ступица, Анчка Гошник Годец, Марјанца Јемец Божич и Јелка Рајхман.

На техничким и научним илустрацијама које је направио Божо Кос и објављене у словеначким дечјим часописима, попут Цицибана, образоване су многе генерације деце.

Недавно су илустрације Лиле Прап постале популарне у Јапану где су се дечји цртани филмови засновани на њеним илустрацијама приказивали на телевизији.

Концептуална уметност

У Словенији је формирано неколико група концептуалне визуелне уметности, попут ОХО, Групу 69 и ИРВИН. Данас је словеначка визуелна уметност разнолика, заснована на ранијој традицији, одражава утицај суседних народа и преплетена је са модерним европским покретима.