Pređi na sadržaj

Фантомска кочија

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fantomska kočija
Filmski poster
Izvorni naslovKörkarlen
RežijaViktor Šestrem
ScenarioViktor Šestrem
ProducentČarls Magnuson
Temelji se naKočijaš
(Selma Lagerlef)
Glavne ulogeViktor Šestrem
Hilda Borgstrem
Tore Svenberg
Direktor
fotografije		Julijus Jenzon
MontažaEugen Helman
StudioAB Svensk Filmindustri
Godina1921.
Trajanje107 minuta
Zemlja Švedska
Jeziknemi (švedski titlovi)
IMDb veza

Fantomska kočija (šved. Körkarlen; bukvalno „Kočijaš”) je švedski nemi film iz 1921. godine, režisera Viktora Šestrema, koji je i tumačio glavnu ulogu, zasnovan na romanu Kočijaš švedske književnice Selme Lagerlef. U filmu, Šestrem igra pijanca po imenu David Holm, koga u novogodišnjoj noći sablasni vozač kočije Smrti primorava da razmišlja o svojim greškama iz prošlosti. Pored Šestrema, glumačku ekipu čine Hilda Borgstrem, Tore Svenberg i Astrid Holm.[1]

Film je objavljen u Skandinaviji 1. januara 1921. godine. Sledeće godine, Metro Pictures Corporation je premontirao i objavio film u Sjedinjenim Državama pod naslovom Udar ponoći;[1][2][3] pod nazivom Tvoja duša će svedočiti! objavljen je u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Film je poznat po svojim specijalnim efektima, inovativnoj narativnoj strukturi sa flešbekovima unutar flešbekova i po tome što je imao veliki uticaj na dela Ingmara Bergmana.[4] Okarakterisano je da pripada nekolicini žanrova — nazivan je moralnom pričom,[5][6] melodramom,[5][6] fantastičnim filmom i horor filmom.[5][6] Neki ga smatraju jednim od prvih horor filmova zbog svoje atmosfere i uticaja na kasnija ostvarenja ovog žanra.[5] Film se generalno smatra jednim od centralnih dela u istoriji švedske kinematografije.

Radnja[uredi | uredi izvor]

U novogodišnjoj noći, sestra iz Vojske spasa na samrti, Edit, ima poslednju želju: da razgovara sa Davidom Holmom. David, pijanac, sedi na groblju i priča dvojici prijatelja u pijančenju o svom starom prijatelju Žoržu, koji mu je ispričao legendu da poslednja osoba koja umre svake godine mora da vozi kočiju Smrti i pokupi duše svakoga ko umre tokom tekuće godine. Sam Žorž je umro na novogodišnju noć pre godinu dana.

Gustafson, Editin kolega, pronalazi Davida, ali ne može da ga ubedi da ode kod nje. Kada njegovi prijatelji pokušaju da ga odvuku tamo, dolazi do tuče, a Davida udaraju flašom po glavi neposredno pre nego što sat otkuca dvanaest. Davidova duša izlazi iz njegovog tela dok se kočija pojavljuje. Otkriva se da je kočijaš Žorž.

Žorž podseća Davida na to kako je ovaj nekada živeo srećnim životom sa svojom suprugom Anom, njihovo dvoje dece i bratom, sve dok ga Žorž nije odveo na pogrešan put. Kao što je prikazano u flešbeku koji sledi, David je bio u zatvoru zbog pijanstva. Pred izlazak iz zatvora otkriva da mu je i brat uhapšen i osuđen na dugogodišnju kaznu zbog ubistva čoveka u pijanom stanju. Kada je David otišao kući, zatekao je stan prazan. Besan, postao je odlučan da pronađe Anu i osveti se.

Tokom svoje potrage širom Švedske, David stiže u novu misiju Vojske spasa u novogodišnjoj noći. Sestra Marija ne želi da odgovori na zvono, jer je veoma kasno, ali ga sestra Edit pušta unutra. Uprkos njegovoj grubosti prema njoj, ona mu krpi kaput dok on spava. Sledećeg dana traži od njega da se vrati za godinu dana; molila se da njen prvi posetilac doživi sreću u tom periodu i želi da zna ishod njene molitve. On se slaže, ali pre nego što ode, iščupa zakrpe koje je ona ušila.

Žorž obaveštava Davida da obećanje mora da ispuni i vodi ga protiv njegove volje u kočiji kod Edit. U drugom flešbeku je prikazano kako je Edit jednom pronašla Davida u baru sa Gustafsonom i još jednim čovekom. Edit je ubedila drugog čoveka da ode kući svojoj ženi i dala je Gustafsonu oglas za sastanak Vojske spasa. Na sastanku se Gustafson potčinio Bogu, ali David je odbio da se pokaje. Ana je bila na sastanku, ali David je nije prepoznao. Kasnije je Ana rekla Edit ko je ona, a Edit je pokušala da postigne njihovo pomirenje. U početku se par činio optimističnim, ali ubrzo je Davidovo ponašanje ponovo dovelo Anu u očaj. Jedne noći, Ana ga je molila da ne izlaže njihovu decu njegovoj tuberkulozi (istoj fatalnoj bolest koju je Edit dobila od njega). Kada je odbio, Ana ga je zaključala u kuhinju i ponovo pokušala da pobegne sa decom, ali se onesvestila. On je sekirom razvalio vrata, ali je nije fizički povredio.

Kada Žorž uđe u Editinu sobu, ona ga moli da je pusti da živi tek toliko dok ponovo ne vidi Davida. Ona misli da je ona kriva za njegove uvećane grehe, jer ga je ponovo spojila sa ženom. Kada David ovo čuje, duboko je dirnut. On joj ljubi ruke, a kada Edit vidi njegovo žaljenje, može da umre u miru. Žorž je ne vodi, rekavši da će drugi doći po nju. Zatim pokazuje Davidu da Ana, u strahu da ne ostavi svoju decu samu nakon što i sama umre od tuberkuloze, planira da otruje i njih i sebe. David moli Žorža da učini nešto, ali Žorž kaže da nema moć nad živima. Tada se David osvesti na groblju i žuri kod Ane pre nego što ona uspe u svom naumu. Teškom mukom je ubeđuje da iskreno želi da se promeni.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Viktor Šestrem David Holm
Hilda Borgstrem Ana Holm
Tore Svenberg Žorž
Astrid Holm Edit
Konkordija Selander Editina majka
Lisa Lundholm Marija
Ejnar Akselson Davidov brat
Nils Ahren zatvorski kapelan

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Od 1917. postojao je dogovor između Selme Lagerlef i kompanije A-B Svenska Biografteatern da svake godine adaptiraju najmanje jedan njen roman za film. Pre Fantomske kočije, Šestrem je napravio tri ovakve adaptacije koje su sve bile dobro prihvaćene od strane kritičara, publike i same Lagerlefove. Pošto su se svi ovi filmovi odigravali u ruralnom okruženju, Šestrem je želeo promenu za četvrti i predložio je adaptaciju urbanog, grubog romana Kočijaš. Lagerlefova je u početku bila skeptična prema adaptaciji elemenata okultizma i misticizma iz romana na film, a Šestrem je bio dobro svestan poteškoća. Bilo je potrebno osam dana da se scenario završi i u aprilu 1920. Šestrem je otputovao u Lagerlefinu vilu u Vermlandu da ga predstavi. Nakon dva sata dok je Šestrem čitao naglas i sam izvodio ceo scenario, Lagerlefova je odgovorila tako što mu je ponudila večeru, što je on shvatio kao odobrenje.[7]

Snimanje[uredi | uredi izvor]

Dvostruka ekspozicija na ulici inspirisanoj Landskrunom.

Film je sniman od maja do jula 1920. u novopokrenutom studiju Filmstaden u Solni. Scenografiju je inspirisao južni švedski grad Landskruna, što je odgovaralo onome što je Lagerlefova imala na umu kada je pisala roman. Lagerlefina prvobitna želja bila je da se film snimi na lokaciji u Landskruni, ali Šestrem je iz tehničkih razloga odlučio da to uradi u studiju.[2]

Postprodukcija[uredi | uredi izvor]

Postprodukcija je bila veoma duga i intenzivna zbog široke upotrebe specijalnih efekata, koje su razvili snimatelj Julijus Jenzon i laboratoričar Eugen Helman. Dvostruke ekspozicije napravljene u kameri (optičko štampanje nije bilo dostupno sve do ranih 1930-ih) ranije je koristio Jenzon, već u filmu Blago gospodina Arnea iz 1919. godine, ali su ovde razvijene da budu daleko naprednije sa nekoliko slojeva. Ovo je omogućilo likovima duhova da hodaju okolo u tri dimenzije, pri čemu su prvo mogli da budu pokriveni objektom u prvom planu, ali kada bi u istom kadru hodali ispred objekta, to bi se videlo kroz poluprovidno telo duha.[2] Jedna od poteškoća je bila to što su kamere bile ručno pokretane, što je značilo da je kamera morala da se okreće potpuno istom brzinom u različitim ekspozicijama da bi krajnji rezultat izgledao prirodno.[7]

Objavljivanje[uredi | uredi izvor]

Film je izdat 1. januara 1921. u Skandinaviji.[8] Svoju prvu projekciju u inostranstvu imao je u Londonu 4. februara iste godine.[8] U Ujedinjenom Kraljevstvu je objavljen pod naslovom Tvoja duša će svedočiti!.[3]

Sledeće godine, Metro Pictures Corporation je premontirao i objavio film u Sjedinjenim Državama pod naslovom Udar ponoći.[1][2][3] Ova verzija filma menja svoju narativnu strukturu na takav način da legenda o kočiji smrti nije predstavljena sve do, otprilike, polovine filma.[3] Ova verzija filma prikazana je u bioskopu Kriterion u Njujorku.[3]

Prema Pol Majersbergu, različiti naslovi pod kojima je film objavljen „odražavaju nesigurnost distributera u to vreme u identifikaciji njegovog žanra: da li je to priča o duhovima, horor, triler, religijska bajka?”[3]

Kritike[uredi | uredi izvor]

Po objavljivanju, recenzent časopisa The Bioscope zaključio je da će „Gde god se prikazuje [Fantomska kočija], to pomoći da se doda dostojanstvo i važnost umetnosti filma”.[8]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Retrospektivne procene[uredi | uredi izvor]

Na veb sajtu Rotten Tomatoes, film ima rejting odobravanja od 100% na osnovu 15 recenzija, sa prosečnom ocenom od 8,9/10.[9]

Godine 1976, Džastin Foks iz časopisa Films and Filming napisao je da je Fantomska kočija inferiorna u odnosu na nemački ekspresionistički horor film iz 1920. godine Kabinet doktora Kaligarija, tvrdeći da Kaligari izbegava „melodramatične naivnosti koje se mogu naći u Šestremovoj zanimljivoj, ali preteranoj alegoriji slučajnosti”.[10] Godinama kasnije, Džonatan Rozenbaum iz novina Chicago Reader pohvalio je Fantomsku kočiju, nazvavši je Šestromovim remek-delom.[11] Godine 2008. Marko Lanzagorta iz PopMatters-a je aplaudirao tehnikama snimanja filma i narativnoj strukturi; primetio je elemente društvenog komentara, citirajući filmsku „politički nabijenu priču o negativnim društvenim efektima alkoholizma i siromaštva u Švedskoj 1920-ih”, i nazvao ga „verovatno [...] jednim od najboljih filmova ikada snimljenih”.[5]

Godine 2012, Fantomska kočija je proglašena za najbolji švedski film svih vremena prema anketi 50 filmskih kritičara i akademika koju je sproveo švedski filmski časopis FLM.[12]

Godine 2019, Dejv Trambor iz Collider-a proglasio je Fantomsku kočiju jednim od najboljih horor filmova objavljenih između 1900. i 1950-ih.[13] Iste godine, Džim Vorel iz Paste-a proglasio ga je najboljim horor filmom 1921. godine, nazvavši ga „remek-delom kompozicije i probojem u ranim praktičnim efektima (naročito dvostrukim ekspozicijama za simulaciju duhovske transparentnosti) u okviru horor žanra, iako sam film funkcioniše isto koliko i moralna igra i preterana melodrama.”[6]

Uticaj[uredi | uredi izvor]

Film je uticao na kasnijeg švedskog filmskog reditelja Ingmara Bergmana koji je takođe koristio figuru Smrti u filmu Sedmi pečat, gde je pominjanje nje kao „strogog gospodara” referenca na Fantomsku kočiju.[14] Bergman je takođe dao Šestremu glavnu ulogu u filmu Divlje jagode, koji takođe sadrži reference na Fantomsku kočiju. Bergman je izjavio da ga je prvi put video sa 15 godina i da ga je gledao najmanje jednom godišnje.[15] Televizijska predstava Bildmakarna (2000), koju je režirao Bergman, istorijska je drama koja prikazuje nastanak Fantomske kočije.

Film je naveden u knjizi 1001 film koji morate pogledati pre nego što umrete, gde stoji: „Fantomska kočija ne samo da je učvrstila slavu reditelja-scenariste-glumca Viktora Šestrema i švedskog nemog filma, već je imala i dobro dokumentovani, umetnički uticaj na mnoge velike reditelje i producente”.[16] Horor film Stenlija Kjubrika Isijavanje iz 1980. ima nekoliko tematskih i vizuelnih sličnosti sa Fantomskom kočijom, među kojima su efekti alkoholizma na porodicu, i sekvenca u kojoj otac koristi sekiru da probije drvena vrata da bi došao do svoje žene i deteta koji beže od njega.[17][18] Film Amitivilski užas iz 1979. sadrži sličnu scenu.

Restauracije i kućni mediji[uredi | uredi izvor]

Decenijama je Fantomska kočija bila dostupna samo u crno-belim formatima lošeg kvaliteta, često u američkoj verziji, sa međutitlovima na engleskom.

1975: Švedski filmski institut je kombinovao dva nepotpuna pozitivna nitratna otiska, jedan crno-beli sa švedskim međutitlovima, a drugi kolorizovan sa međutitlovima na engleskom, da bi napravio kompletan crno-beli negativ od 35 mm sa švedskim međutitlovima (približno 6438 stopa pri 16 kadrova u sekundi). Iz ovog restauriranog negativa napravljeni su novi formati za gledanje, koristeći obojeni nitratni format kao referencu za boje.

1995: Nepotpuna (od približno 6057 stopa pri 18 kadrova u sekundi) ali dobrog kvaliteta, kolorizovana verzija u boji sa prilagođenom partiturom Elene Kats-Černin emitovana je na ZDF/Arte, a kasnije objavljena na nemačkom VHS-u (1995) i DVD-u (2009).[19]

1998: Kolorizovana restaurirana verzija objavljena je u Švedskoj na VHS-u sa potpuno novom prilagođenom partiturom švedskog muzičara Matija Baja. Godine 2007. takođe je objavljena na švedskom DVD-u sa Bajevom muzikom. Godine 2008, istovremeno je objavljena na dva DVD-a u Velikoj Britaniji, jedan sa Bajevom muzikom, a drugi sa novom partiturom elektronskog dua KTL.[20]

2011: U saradnji sa Švedskim filmskim institutom, Criterion Collection je objavio novo digitalno restaurirano izdanje Švedskog filmskog instituta na američkim Blu-ray i DVD formatima, koji su sadržali i Bajevu i KTL-ovu muziku.[21]

2015: Švedski filmski institut izvršio je dalji digitalni prenos svog restauriranog izdanja; ova verzija je dostupna samo kao DCP, sa ili bez Bajeve muzike.[22][23]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Progressive Silent Film List: The Phantom Carriage”. Silent Era. Arhivirano iz originala 3. 3. 2010. g. Pristupljeno 25. 4. 2009. 
  2. ^ a b v g „Körkarlen (link to PDF)”. Svenska Filminstitutet. Arhivirano iz originala 21. 12. 2019. g. Pristupljeno 19. 09. 2022. 
  3. ^ a b v g d đ Mayersberg, Paul (27. 9. 2011). „Phantom Forms: The Phantom Carriage”. The Criterion Collection. Pristupljeno 22. 6. 2021. 
  4. ^ Bo Florin (2010), "Victor Sjöström and the Golden Age", Mariah Larsson and Anders Marklund (eds), "Swedish Film: An Introduction and Reader", Lund: Nordic Academic Press, pp. 76-85, p.83.
  5. ^ a b v g d Lanzagorta, Marco (10. 6. 2008). „The Phantasmagoric Phantom Carriage”. PopMatters. Pristupljeno 22. 6. 2021. 
  6. ^ a b v g Vorel, Jim (24. 7. 2019). „A Century of Terror: The 100 Best Horror Movies of the Last 100 Years”. Paste. Arhivirano iz originala 16. 11. 2022. g. Pristupljeno 22. 6. 2021. 
  7. ^ a b Grönkvist, Lars "Selma Lagerlöf försökte stoppa Stillers filmversion Arhivirano 2009-02-01 na sajtu Wayback Machine" (in Swedish) Selma Lagerlöf 150 år
  8. ^ a b v Thomson, C. Claire, ur. (2006). Northern Constellations: New Readings in Nordic Cinema. Norvik Press. str. 203. ISBN 978-1870041638. 
  9. ^ „The Phantom Carriage (1921)”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 22. 6. 2021. 
  10. ^ Fox, Julian (1976). „Julian Fox concludes his look at some aspects of the Horror-Fantasy Film from 1930 to 1936”. Films and Filming. Pristupljeno 22. 6. 2021. „If anything, [The Cabinet of Dr. Caligari]'s impact increases with time and as an exercise in controlled visual unease is streets ahead of Murnau's visually impressive but only occasionally eerie Nosferatu, while avoiding the melodramatic naïveties to be found in Sjöström's interesting but overly sober 'second chance' allegory, The Phantom Carriage, which combined trick photography and moral fervour in uncomfortable juxtaposition.” 
  11. ^ Rosenbaum, Jonathan. „The Phantom Carriage”. Chicago Reader. Pristupljeno 30. 5. 2017. 
  12. ^ „De 25 bästa svenska filmerna genom tiderna”. FLM (na jeziku: švedski). 30. 8. 2012. Pristupljeno 30. 8. 2012. 
  13. ^ Trumbore, Dave (24. 10. 2019). „The Best Horror Films from 1900-1950s: Silent Films, Universal Monsters, and Taboo Terrors”. Collider. Pristupljeno 22. 6. 2021. 
  14. ^ Blomkvist, Mårten (14 December 2007) "Stumma pärlor lyser upp Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. avgust 2012)" (in Swedish) Dagens Nyheter. Retrieved on 3 March 2009.
  15. ^ Bergdahl, Gunnar (31 July 2007). "Ingmar Bergmans utlåtanden om svenska filmer—Körkarlen" (in Swedish) Aftonbladet. Retrieved on 14 February 2009.
  16. ^ Schneider, Steven Jay, ur. (2013). 1001 Movies You Must See Before You Die. Quintessence Editions (6th izd.). Hauppauge, New York: Barron's Educational Series. str. 34. ISBN 978-1844037339. OCLC 828076912. 
  17. ^ „Den svenska filmens Guldålder”. Thorellifilm (na jeziku: švedski). Arhivirano iz originala 9. 5. 2011. g. Pristupljeno 25. 2. 2009. 
  18. ^ Brevet, Brad (27. 9. 2011). „The Phantom Carriage: A 'Shining' Inspiration for Stanley Kubrick”. ComingSoon.net. Pristupljeno 22. 6. 2021. 
  19. ^ „Der Fuhrmann des Todes DVD”. Absolut Medien. 
  20. ^ „The Phantom Carriage DVD comparison”. DVDCompare. 
  21. ^ „The Phantom Carriage Blu-ray comparison”. DVDCompare. 
  22. ^ „La Charrette fantôme”. La cinémathèque française. 
  23. ^ „Körkarlen”. Svenska Filminstitutet. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Fantomska kočija na Vikimedijinoj ostavi.
Vikicitat ima citate vezane za članak Fantomska kočija.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фантомска_кочија&oldid=27034233”