Faruhzad
| Faruhzad | |
|---|---|
| Porodica | |
| Potomstvo | Šahram,Surhab I, Isfandjad ,Bahram, Faruhan, |
| Roditelji | Faruh Hormizd |
| Dinastija | Kuća Ispahbudan, Dinastija Bavand |
| spahbed Tabaristana | |
| Period | 651. – 665. |
| Naslednik | Valaš |
Faruhzad (srednjopersijski: Faruhzadag: novopersijski: فرخزاد), bio je iranski aristokrata iz kuće Ispahbudana i osnivač dinastije Bavand, vladao je od 651 do 665. Prvobitno moćan sluga sasanidskog kralja Hozroja II (vladao 590-628), on je, zajedno sa još nekoliko moćnih aristokrata organizova zaveru protiv Hozroja II i time su okončali njegovu tiransku vladavinu. Nakon toga su na presto postavili Hozrojevog sina Kavada II (vladao 628), čija je vladavina trajala samo nekoliko meseci, pre nego što ga je ubila kuga, a nasledio ga je sin Ardašir III (vladao 628-629), koga je samo godinu dana kasnije ubio pobunjeni bivši upravitelj sasanidske vojske (spahbed) Šahrbaraz, koji je uzurpirao presto.
Ovi događaji su znatno oslabili Sasanidsko carstvo, ali do 632. godine, kada je Hozrojev unuk Jezdigerd III (vladao 632-651.) stupio na tron, i time je red donekle vraćen. Međutim, baš kad je trebalo da dođe mir, muslimanski Arapi napali su Sasanidsko carstvo, što je rezultiralo smrću mnogih sasanidskih veterana, uključujući samog Faruhzadovog brata Rostama Farohzada. Nakon toga, Faruhzad je nasledio ovu osobu kao spahbed i vođa frakcije Pahlav (Parti), koju je formirao njihov otac Faruh Hormizd, koji je ubijen 631. godine.
Međutim, Faruhzad nije uspeo da pobedi Arape, pa je 643. godine, pošto je usledio gubitak Ktesifona i Spahana, Faruhzad, je zajedno s Jezdigerdom III, bežao s jednog mesta na drugo sve do 650, kada se Faruhzad pobunio protiv svog kralja, kojeg je ubrzo ubio jedan od njegovih slugu. Kasnije je Faruhzad postao vladar Tabaristana 651. godine i upravljao je ovim područjem sve do njegovog ubistva 665. godine od strane Valaša, karenidskog aristokrate, koji je nakon toga osvojio njegove domene.[1]
Ime[uredi | uredi izvor]
Iako mu je pravo ime bilo "Faruhzad" (što znači "sin Faruhov" ili "rođen srećom i veseo"), on je u drugim izvorima poznat i po raznim drugim imenima, kao što su Hurazad, Zad Faruh, Zinabi Abul- Faruhan i Bav.[2]
Porodica[uredi | uredi izvor]
Faruhzad je bio sin Faruha Hormizda, uglednog aristokrate iz porodice Ispahbudan, koji je služio kao vojskovođa (spahbed) kustista Adurbadagana i Horasana - bio je jedan od generala koji su rukovodili sasanidskom vojskom tokom vizantijsko-sasanidskog rata 602–628, ali se 626. zajedno sa svojim drugom Šahrbarazom pobunio protiv sasanidskokg kralja Hozroja II (vladao 590-628).[3] Faruhzad je imao jednog brata po imenu Rostam Farohzad, koji je u to vreme boravio u provinciji Adurbadagan.
Rat sa Vizantijcima i svrgavanje Hozroja II[uredi | uredi izvor]
Faruhzad se prvi put spominje za vreme vladavine Hozroja II, gde je zauzimao visoke položaje, a prema iranskom pesniku Firdusiju bio je "tako blizak Hozroju II, da se niko nije usudio da mu priđe bez njegovog odobrenja".[4] Tokom 626. godine, Šahrbaraz i Faruhzadov otac i brat su se pobunili. Godine 627. Hozroje je tada poslao Faruhzada da pregovara sa Šahbarazom, koji je logorovao u blizini sasanidske prestolnice Ktesifona. Međutim, Faruhzad se potajno pobunio protiv Hozroja i pridružio se Šahrbarazu. Zatim je ohrabrio ostale da se ne podele i da se ne boje besa Hozroja. Dalje, rekao je i da nema nijednog većeg plemića (vuzurgan) koji podržava Hozroja.[4]
Hozroje je, međutim, počeo da sumnjiči Faruhzada za izdaju, ali ga je zadržao, jer nije hteo da pogorša situaciju više nego što je već bila.[5] U isto vreme, Faruhzad je okupljao više ljudi koji su se suprotstavili Hozroju kako bi organizovali državni udar. Godine 628. Farukhzad je iz zatvora oslobodio Hozrojevog najstarijeg sina Široja i zajedno s nekoliko feudalnih porodica Sasanidskog carstva, zauzeo Ktesifon i utamničio Hozroja. Šeroe je tada proglašen za novog kralja i postao je poznat po svom dinastičkom imenu "Kavad II".
Fudalne porodice koje su srušile Hozroja uključivale su: Šahrbaraza, koji je predstavljao porodicu Mihran; kuću Ispahbudana koju su predstavljali Faruh Hormizd i njegova dva sina Rostam Farohzad i Faruhzad; jermensku frakcija koju je zastupao Varaztirots II Bagratuni; i na kraju Kanarangijansku frakcija koju zastupao Kanadbak.[6]Nakon toga Kavad II je naredio svom veziru (vuzurg framadar) Piruzu Hozroju da pogubi svu svoju braću i polubraću, uključujući omiljenog sina i naslednika Hozroja II, Mardanšaha. Tri dana kasnije, Kavad je naredio Mihru Hormozdu da pogubi njegovog oca. Saglasnošću plemića Sasanidskog carstva, Kavad je tada sklopio mir sa vizantijskim carem Iraklijem. Pored toga, uzeo je i sva imanja Faruhzada i stavio ga u pritvor u Istahru.[7]
Sasanidski građanski rat 628-632[uredi | uredi izvor]
Nakon gubitka teritorije koja je bila potrebna za mirovni ugovor, ogorčena aristokratija je započela formiranje nezavisnih država unutar Sasanidskog carstva, započevši na taj način građanski rat 628-632. Ovo je podelilo resurse zemlje. Dalje, brane i kanali su postali napušteni, a razorna kuga izbila je u zapadnim provincijama Irana, ubivši polovinu stanovništva zajedno s Kavadom II, koga je nasledio njegov osmogodišnji sin Ardašir III.[8] U međuvremenu, Faruh Hormizd je formirao frakciju u severnom Iranu, poznatu kao Pahlav (partska) frakcija, frakcija Parta sastojala se iz nekoliko porodica koje su se okupile pod njim. Međutim, tokom istog vremena, Piruz Hozroje je takođe formirao frakciju na jugu Irana, poznatu i kao Parsing (persijska) frakcija.
Dana 27. aprila 629. Ardašir je svrgnut i ubijen od strane Šahrbaraza, koji je zatime uzurpirao tron. Međutim, četrdeset dana kasnije, Faruh Hormizd ga je ubio i učinio Hozrojevu ćerku Boran novim vladarem Sasanidskog carstva. Tada je Boran imenovla Faruha Hormizda za ministra carstva. Njega je, međutim, brzo zbacio Šahrbarazov sin Šapur-i Šahrvaraz, koga je nakon kratke vladavine zamenila Azarmidoht, Boranina sestra. Azarmidoht je, po savetu sasanidskih plemića, opozvala Faruhzada, oslobodila ga iz tamnice i pozvala ga da ponovo služi Sasanidima. Faruhzad je, međutim, odbio poziv i odbio da služi pod ženom. Potom se povukao u hramu vatre u Istahru.
Godine 631. Faruh Hormizd je, kako bi preuzeo vlast, zamolio Azarmidoht da se uda za njega. Ne usuđujući se da odbije, Azarmidoht ga je ubila uz pomoć mihranidskog aristokrate Sijavahša, koji je bio unuk Bahrama Čobina, poznatog spahbeda i nakratko šahanšaha. Međutim, nju je ubrzo ubio Rostam Farohzad, koji je potom Boran vratio na tron. Kasnije 632. godine, Faruhzad je ponovo pozvan da služi Sasanidima, ovoga puta pod novim kraljem Jezdigerdom III, koji je bio marionetski kralj Faruhzadovog brata Rostama Farohzada. Faruhzad je to prihvatio i sva njegova imanja su mu vraćena.[7]
Arapska invazija na Iran[uredi | uredi izvor]
Invazija na zapadni Iran[uredi | uredi izvor]
Međutim, iste godine, većina Arapa, ujedinjenih pod zastavom islama, napala je Sasanidsko carstvo. Do 636. Arapi su bili u Kadisiji, gradu blizu Ktesifona, zbog čega je Rostam Farohzad sam preduzeo akciju. Međutim, Faruhzad nije mogao da učestvuje, jer je služio kao marzban (general pogranične provincije, "markgrof") Balasagana, provincije koja je bila daleko od Ktesifona.[9]
Dok se pripremao da se suoči sa Arapima, napisao je pismo Faruhzadu, u kojem je rekao da treba podići vojsku i otići u Adurbadagan, podsećajući ga da je Jezdigerd III jedino nasleđe koje je ostalo od Sasanida.[10] Rostam je potom krenuo iz Ktesifona na čelu velike sasanidske sile da se suprotstavi Arapima. Bitka je trajala tri dana, Rostam je poslednjeg dana poražen i ubijen.
Nakon smrti svog brata, Faruhzad ga je nasledio kao spahbed Horasana i Adurbadagana, i kao novi vođa porodice Ispahbudan i frakcije Pahlav. Potom je podigao vojsku u Adurbadaganu i otišao u Ktesifon, gde ga je za svog vojskovođu postavio Jezdigerd III, koji je pobegao u Hulvan sa svojom imovinom, porodicom i 1000 slugu. Faruhzad je, takođe, pobegao u Hulvan nakon malog i gadnog sukoba sa Arapima.[11] Zatim su 637. godine, Ktesifon zauzeli Arapi. U međuvremenu, Faruhzad, zajedno sa Jezdigerdom III, mihranidskim oficirom Mihran Razijem, Piruzom Hozrojem i Hormuzanom, napustio je Hulvan i krenuo u Adurbadagan, ali dok su se kretali ka tom mestu, zarobila ih je arapska vojska kod Džalule, gde su poraženi.[12] Mihran Razi je ubijen tokom bitke, dok je Hormuzan pobegao u Huzestan, a Piruz Hozroje u Nahavand. Godine 642. Arapi su zauzeli Nahavand i Spahan, ubivši Piruza Hozroja, uključujući i druge sasanidske oficire, poput Šahrvaraza Džaduija i Mardanšaha. Iste godine (ili 643.) Faruhzad je sa sinom Isfandijadom i vojskovođom Dajlamita Mutom podigao drugu vojsku. Oni su, međutim, poraženi kod Vadž Ruda, sela u Hamadanu.[13] U međuvremenu, Jezdigerd III je pobegao u južni Iran i tamo se zadržao do 648. Nije poznato da li je Faruhzad bio sa Jezdigerdom III tokom boravka u južnom Iranu.[14]
Odlazak u Horasan, vladavina i smrt[uredi | uredi izvor]
Oko 650. god., Jezdigerd III, je zajedno sa Faruhzadom, stigao u Horasan. Tada je Jezdigerd III imenovao Faruhzada za guvernera Merva i naredio je Barazu, sinu Mahoja Surija, da mu pruži apsolutnu kontrolu nad gradom. Mahoe ga, međutim, nije poslušao. Faruhzad je tada savetovao Jezdigerdu III da izbegne u Tabaristan. Jezdigerd III, međutim, nije prihvatio njegov savet.[15] Kasnije je Faruhzad podigao pobunu protiv Jezdigerda III i otišao za Raj,[16] da se osveti za oca Sijavahšu, koji je bio vladar grada. Na putu za Raj sreo je svog saveznika Kanadbaka, koji je bio deo zavere protiv Hozroja II i učestvovao u Rostamovom sukobu sa Arapima, ali nakon što je pretrpeo poraza pobegao je u Tus, grad koji je bio deo njegovih domena. Faruhzad je potom nastavio put ka Raju, ali pre nego što je stigao do grada, sreo je arapskog generala Nuaima blizu Kazvina 651. godine, s kojim je sklopio mir.[17]
Zatim je pristao da pomogne Arapima protiv Sijavahša. Kombinovane snage u sastavu Ispahbudan-Arapi tada su se uključile u noćnu bitku protiv Sijavahšove vojske u podnožju planine, tik pored Raja. Farukhzad je malo poznatim načinom vodio neke konjanice Nuaima u grad, odakle su napali zadnji deo vojske Mihranida, izazivajući velika krvoprolića. Na kraju je Sijavahševa vojska poražena a on sam je ubijen.[18] Da bi pružio primer, Nuaim je tada naredio uništavanje aristokratske četvrti Raja. Međutim, grad je kasnije obnovio Faruhzad, koji je postao vladar Raja.[17]
Faruhzad je zatim otišao u Tabaristan, ali kada je stigao, čuo je za smrt Jezdigerda po naredbi Mahoe Surija, što ga je navelo da odseče kosu i obrijeglavu kako bi živeo kao monah u hramu vatre na Kusanu.[19] Kada su Arapi izvršili invaziju na Tabaristan, od Faruhzada je domaće stanovništvo zatražilo da postane njihov kralj, što je on rado prihvatio čime je postavio temelje dinastije Bavand. Potom je okupio vojsku, pobedio Arape i sklopio mirovni ugovor sa njima.[19] Faruhzad je vladao Tabaristanom, uključujući neke delove Abaršahra mirnim putem tokom 14 godina, sve dok ga oko 665. godine nije ubio karenidski plemić po imenu Valaš, čija se porodica borila sa porodicom Faruhzada.[1]
Nakon Faruhzadove smrti, njegov sin Surhab I je pobegao u uporište porodice Ispahbudan / Bavand po imenu Kula. Kasnije 673. godine Surhab je osvetio svog oca ubivši Valaša, a zatim ponovo obnovio kraljevstvo svojih očeva. Nakon toga se krunisao za ispahbada (vladara) dinastije Bavand u svom glavnom gradu u Perimu.
Porodično stablo[uredi | uredi izvor]
| Bavi | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Šapur | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Vinduji | Vistam | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Faruh Hormizd | Tiruji | Vinduji | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Rostam Farohzad | Faruhzad | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Šahram | Surhab I | Isfandjad | Bahram | Faruhan | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Pourshariati 2008, str. 304–318.
- ^ Pourshariati 2008, str. 150, 235, 424.
- ^ Pourshariati 2008, str. 142.
- ^ a b Pourshariati 2008, str. 147.
- ^ Pourshariati 2008, str. 148.
- ^ Pourshariati 2008, str. 173.
- ^ a b Pourshariati 2008, str. 291.
- ^ Shapur Shahbazi 2005.
- ^ Pourshariati 2008, str. 231, 234.
- ^ Pourshariati 2008, str. 229.
- ^ Zarrinkub 1975, str. 12.
- ^ Pourshariati 2008, str. 235, 245.
- ^ Pourshariati 2008, str. 248.
- ^ Pourshariati 2008, str. 246.
- ^ Pourshariati 2008, str. 259–260.
- ^ Pourshariati 2008, str. 260–262.
- ^ a b Pourshariati 2008, str. 251–252.
- ^ Shahbazi 1988, str. 514–522.
- ^ a b Pourshariati 2008, str. 293.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Ahmad Hasan Dani, B. A. Litvinsky, Vadim Mikhaĭlovich Masson, History of Civilizations of Central Asia: The Crossroads of Civilizations, p. 228.
- Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3.
- Zarrinkub, Abd al-Husain (1975). „The Arab conquest of Iran and its aftermath”. The Cambridge History of Iran, Volume 4: From the Arab Invasion to the Saljuqs. Cambridge: Cambridge University Press. str. 1—57. ISBN 978-0-521-20093-6.
- Daryaee, Touraj (2012). The Oxford Handbook of Iranian History. Oxford University Press. str. 1—432. ISBN 9780199875757. Arhivirano iz originala 2019-01-01. g. Pristupljeno 2014-12-26.
- Shahbazi, A. Sh. (1988). „BAHRĀM (2)”. Encyclopaedia Iranica, Vol. III, Fasc. 5. str. 514—522.
- Morony, Michael G. (2005) [1984]. Iraq After The Muslim Conquest. Gorgias Press LLC. ISBN 978-1-59333-315-7.[mrtva veza]
- Shapur Shahbazi, A. (2005). „SASANIAN DYNASTY”. Encyclopaedia Iranica, Online Edition.