Fatima al-Fihrija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fatima al-Fihrija
Statua Fatime al-Fihrije u muzeju u Jordanu
Puno imeFatima bint Muhamed al-Fihrija al-Kurašija
فاطمة بنت محمد الفهرية القرشية
Druga imenaFatima al-Fihri
Datum rođenjaoko 800. godine
Mesto rođenjaKeruan, Aglabidi, Abasidski kalifat (današnji Tunis)
Datum smrtioko 880. godine
Mesto smrtiFes, Idrisidi, (današnji Maroko)
Značajni radoviUniverzitet Al-Karavin

Fatima bint Muhamed al-Fihrija al-Kurašija (arapski: فاطمة بنت محمد الفهرية القرشية),[1] poznata kao Fatima al-Fihrija,[2] [3]arapskinja je zaslužna za osnivanje današnjeg univerziteta Al-Karavin između 857. i 859. godine nove ere, u Fesu, u severnom Maroku. Osnovala je džamiju, koja je postepeno postala univerzitet, a njen uticaj je u Evropu stigao u srednjem veku.[3] Univerzitet Al-Karavin se od strane Ginisove knjige rekorda i Uneska smatra jednim od najstarijih univerziteta na svetu. Fatima al-Fihrija poznata je i po nadimku „Majka dece“ (أُمّ ٱلْبَنِين).[4][5] Umrla je oko 880. godine.[5][6] Njena priča danas je poznata zahvaljujući Ibn Abi Zar'u, posebno zato što je Al-Karavin bio izložen velikom požaru 1323. godine, koji je uništio sve sačuvane dokumente.[7] Pošto je prvi put pomenuta mnogo vekova nakon njene smrti, njenu priču je teško potkrepiti dokazima, stoga neki savremeni istoričari sumnjaju da je ikada postojala.[8][9][10][11]

Život[uredi | uredi izvor]

Priča prema tardicionalnim iskazivanjima[uredi | uredi izvor]

Malo se zna o njenom ličnom životu, osim onoga što je zabeležio istoričar Ibn Abi Zar’ u 14. veku.[9] Fatima je najverovatnije rođena oko 800. godine nove ere, u gradu Keruan, u današnjem Tunisu.[6] Ona je arapskog kurejškog porekla, pa otuda "al-Kurašija". Njena porodica bila je deo velike migracije u Fes iz Keruana. Njen otac, Muhamed al-Fihri, postao je uspešan trgovac u Keruanu.[6] Al-Fihrija je bila udata, ali su joj i muž i otac umrli ubrzo nakon venčanja. Kada joj je otac umro, njegovo bogatstvo nasledile su Fatima i njena sestra Marijam. Obe su bile dobro obrazovane i proučavale su zapise proroka Muhameda.[3] Obe sestre osnovale su džamije u Fesu: Fatima je osnovala džamiju Al-Karavin, a Marijam džamiju Al-Andaluzijin.[12] Ova ideja bila je podstaknuta činjenicom da su svi muslimani koji su bežali, poput Fatime i njene porodice, okupljali imigrante koji su bili pobožni, željni učenja i proučavanja svoje vere. Zbog velikog broja migranata, došlo je do prenaseljenosti i nije bilo dovoljno prostora, sredstava ili nastavnika za zbrinjavanje svih.

Istoričnost[uredi | uredi izvor]

Neki moderni istoričari doveli su u pitanje istinitosti ove priče. Oni smatraju da je priča o dveju sestara koje osnivaju džamije u Fesu najverovatnije legenda.[10][9][11] Savremeni istoričari takođe smatraju da je Ibn Abi Zar relativno nepouzdan izvor.[9]

Istoričar Rodžer Le Tournu primećuje da je savršeni paralelizam dve sestre i dve džamije previše idiličan da bi bio istinit, samim tim verovatno i religijska legenda.[10] Džonatan Blum, naučnik islamske arhitekture, takođe primećuje malu verovatnoću istinitosti ove priče. On navodi da tradicionalna priča o osnivanju džamije pripada više mitu nego akademskoj istoriji, a ističe da nijedan deo današnjeg univerziteta nije stariji od desetog veka.[11][13]

Jedan od najvećih izazova tradicionalnoj priči je natpis koji je otkriven tokom renoviranja univerziteta u 20. veku, a koji je vekovima bio sakriven ispod slojeva maltera. Ovaj natpis, urezan na pločama od kedrovog drveta i napisan kufskim pismom, pronađen je na zidu iznad verovatnog mesta prvobitnog mihraba. Natpis, koji je snimio i dešifrovao Gaston Deverdun, proglašava osnivanje „ove džamije“ (arapski: „هذا المسجد“) od strane Davuda ibn Idrisa (sina Idrisa II koji je vladao ovim regionom Maroka u to vreme) u jedanaestom mesecu, 263. godine po hidžri (jul–avgust 877. godine nove ere).[14] Deverdun je sugerisao da je natpis možda došao iz druge neidentifikovane džamije, a da je premešten u kasnijem periodu (verovatno u 15. ili 16. veku), kada je poštovanje Idrisida ponovo oživelo u Fesu i takve relikvije bi imale dovoljno verskog značaja da se ponovo koriste u verske svrhe.[14] Međutim, naučnik Čafik Benčkrun je nedavno tvrdio da je verovatnije objašnjenje da je ovaj natpis originalni temeljni natpis same džamije i da je bio prikriven u 12. veku, neposredno pre dolaska Almohada u grad.[9] Na osnovu ovog natpisa i mnogih nedoumica u vezi sa Ibn Abi Zar'ovim narativom, on tvrdi da je Fatima al-Fihrija vrlo verovatno ličnost iz legende, a ne istorije.[9] Tvrdnja da je univerzitet osnovala Fatima al-Fihrija je obavijena mitom.[15] Univerzitetska biblioteka obnovljena je i ponovo otvorena 2016. godine, privlačeći pažnju uticajnih izvora kao što su Gardijan i Smitsonovski institut, koji su tvrdili da je biblioteka najstarija biblioteka na svetu koja neprekidno radi i da je osnovana od strane Fatime.[16] Biblioteka sadrži više od 4.000 rukopisa, uključujući rukopise Časnog Kur'ana iz devetog veka nove ere i zbirku najstarijih rukopisa knjiga o hadisima. Prema Ianu D. Morisu, istoričaru ranih islamskih društava, ne postoje empirijski dokazi koji podržavaju tvrdnje da je Fatima osnovala univerzitet. Kako je priča korisna za današnje diskurse o ženama u nauci, u islamskoj istoriji, Moris zaključuje da spekulacije koje ponavljaju savremeni autori „više govore o sadašnjoj vrednosti Fatime kao političkog simbola, nego o samoj Fatimi kao istorijskoj ličnosti“.[16]

Osnivanje Al-Karavina[uredi | uredi izvor]

Fontana ispred univerziteta Al-Karavin

Prema Ibn Abi Zar'u, Fatima je novac koji je nasledila od oca iskoristila za izgradnju džamije Al-Karavin. Kada je Fatimina zajednica prerasla Al-Karavin, udvostručila je njenu površinu kupovinom poseda oko nje i pripojivši njeno zemljište džamiji. Projekat izgradnje nadgledala je sama Fatima. Tuniski istoričar Hasan Hosni Abdel Vahab u svojoj knjizi „Čuvene žene iz Tunisa", koju je napisao dvadesetih godina prošlog veka, primetio je: „Ona se obavezala da će koristiti samo resurse sa zemljišta koje je kupila. Kopala je duboko u zemlju, otkopavajući žuti pesak i kamen za upotrebu, kako ne bi izazvala sumnju od drugih [za korišćenje previše resursa]“.[17] Istorijski narativi marokanskog istoričara Abdelhadija Tazija pominju Fatimin post tokom perioda izgradnje džamije, koji se protegao do 263. hidžretske/876. godine nove ere (period od oko 18 godina).[12] Džamiju je nazvala po imigrantima iz njenog rodnog grada Keruana.[18] Prema predanju, Fatimina sestra, Marijam, takođe je osnovala sličnu džamiju u okrugu preko reke, otprilike u isto vreme (najverovatnije oko 859. ili 860. godine), uz pomoć lokalnih andaluzijskih porodica, koja je postala poznata kao džamija Al-Andaluzijin (Džamija Andalužani).[12] Džamiju je bila stalna dobrotvorna ustanova nakon njene smrti. Čuvena džamija Al-Karavin postala je prvi verski institut i najveći arapski univerzitet u Al-Aksa Magrebu.[10][19]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lai, Yew Meng; Ahmad, Abdul Razak; Wan, Chang Da (2016). Higher Education in the Middle East and North Africa: Exploring Regional and Country Specific Potentials [Visoko obrazovanje na Bliskom istoku i u severnoj Africi: istraživanje potencijala specifičnih za region i zemlju] (na jeziku: engleski). Springer. str. 7. ISBN 978-981-10-1056-9. 
  2. ^ Glacier, Osire (2012). Akyeampong, Emmanuel Kwaku; Gates (Jr.), Henry Louis, ur. Dictionary of African Biography (na jeziku: engleski). Oxford University Press. str. 357. ISBN 978-0-19-538207-5. „Fatima, al-Fihri (d. 880), founder of the University of al-Qarawiyyin in Fez, Morocco, the oldest operating university in the world, was also known as "Fatima al-Fihriya" and oum al-banine ("the mother of the children").”  See also usage in e.g.: Talhami, Ghada Hashem (2013). Historical Dictionary of Women in the Middle East and North Africa (na jeziku: engleski). Rowman & Littlefield. str. 106. ISBN 978-0-8108-6858-8.  Martin, Keith W.; Martin Erickson, Deborah A. (2020). „The Mosaic Culture: Elements of Family, Education, Religion, and Hospitality, with their Contributions to Peace in Morocco”. Ur.: Ennaji, Moha. Managing Cultural Diversity in the Mediterranean Region (na jeziku: engleski). Cambridge Scholars Publishing. str. 107. ISBN 978-1-5275-4997-5. 
  3. ^ a b v Glacier, Osire (2012). Akyeampong, Emmanuel Kwaku; Gates (Jr.), Henry Louis, ur. Dictionary of African Biography (na jeziku: engleski). Oxford University Press. str. 357. ISBN 978-0-19-538207-5. „Fatima, al-Fihri (d. 880), founder of the University of al-Qarawiyyin in Fez, Morocco, the oldest operating university in the world, was also known as "Fatima al-Fihriya" and oum al-banine ("the mother of the children").”  See also usage in e.g.: Kenney, Jeffrey T.; Moosa, Ebrahim (2013-08-15). Islam in the Modern World (na jeziku: engleski). Routledge. str. 128. ISBN 9781135007959.  Lai, Yew Meng; Ahmad, Abdul Razak; Wan, Chang Da (2016). Higher Education in the Middle East and North Africa: Exploring Regional and Country Specific Potentials (na jeziku: engleski). Springer. str. vii. ISBN 978-981-10-1056-9. 
  4. ^ „Oldest higher-learning institution”. Guinness World Records. 
  5. ^ a b Glacier, Osire (2012). Dictionary of African Biography [Rečnik afričke biografije] (na jeziku: engleski). Oxford University Press. str. 357. ISBN 978-0-19-538207-5. 
  6. ^ a b v „Meet Fatima al-Fihri: The founder of the world's first Library” [Upoznajte Fatimu al-Fihri: osnivača prve biblioteke na svetu]. Ventures Africa. 2017-01-26. Pristupljeno 2023-11-06. 
  7. ^ ibn ʻAbd Allāh Ibn Abī Zarʻ al-Fāsī, ʻAlī (1964). Rawd Al-Qirtas (na jeziku: arapski). Valencia: J. Nácher. 
  8. ^ „Al-Qarawiyyin University in Fes: Brainchild of a Muslim Woman” [Univerzitet Al-Karavin u Fesu: Zamisao muslimanske žene]. Inside Arabia. 2019-09-15. 
  9. ^ a b v g d đ Benchekroun, Chafik T. (2011). „Les Idrissides: L'histoire contre son histoire”. Al-Masaq (na jeziku: francuski). 23 (3): 171—188. doi:10.1080/09503110.2011.617063. 
  10. ^ a b v g Le Tourneau, Roger (1949). Fès avant le protectorat: étude économique et sociale d'une ville de l'occident musulman [Fes pred protektoratom: ekonomska i socijalna studija grada na muslimanskom Zapadu]. Société Marocaine de Librairie et d'Édition. 
  11. ^ a b v Bloom, Jonathan M. (2020). Architecture of the Islamic West: North Africa and the Iberian Peninsula, 700-1800 (na jeziku: engleski). Yale University Press. str. 42. ISBN 9780300218701. 
  12. ^ a b v Kahera, Akel; Abdulmalik, Latif; Anz, Craig. Design Criteria for Mosques and Islamic Centres (na jeziku: engleski). Routledge. str. 81. ISBN 9781136441271. 
  13. ^ Petersen 1996, str. 87
  14. ^ a b Deverdun, Gaston (1957). „Une nouvelle inscription idrisite (265 H = 877 J.C.)”. Mélanges d'histoire et d'archéologie de l'occident musulman - Tome II - Hommage à Georges Marçais [Mešavine istorije i arheologije muslimanskog Zapada - Tom II - Omaž Žoržu Marseu] (na jeziku: francuski). Imprimerie officielle du Gouvernement Général de l'Algérie. str. 129—146. 
  15. ^ Goucher, Candice. Women Who Changed the World: Their Lives, Challenges, and Accomplishments through History [4 volumes] (na jeziku: engleski). ABC-CLIO. str. 43. ISBN 978-1-4408-6825-2. 
  16. ^ a b „Fatima al-Fihri: modern legends, medieval sources – Ian D. Morris”. 2021-08-04. Arhivirano iz originala 4. 8. 2021. g. 
  17. ^ „كتاب - شهيرات التونسيات” [Čuvene žene iz Tunisa]. k-tb.com (na jeziku: arapski). Arhivirano iz originala 1. 1. 2020. g. 
  18. ^ التحرير, هيئة (2019-04-09). „فاطمة الفهرية أم البنين مؤسسة أول جامعة في العالم” [Fatima Al-Fihrija Umm Al-Banin, osnivač prvog univerziteta na svetu]. Ejadidanews.com - الجديدة نيوز. Arhivirano iz originala 1. 11. 2020. g. 
  19. ^ Terrasse, Henri; Colin, Georges Séraphin (1942). La mosquée des Andalous à Fès [Andaluzijska džamija u Fesu] (na jeziku: francuski). Paris: Les Éditions d'art et d'histoire. str. 7—8. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Petersen, Andrew (1996). Dictionary of Islamic Architecture. Routledge. ISBN 978-0-415-06084-4. 
  • Shillington, Kevin: Encyclopedia of African History, Vol. 2, Fitzroy Dearborn, 2005, ISBN 978-1-57958-245-6.
  • Crowe Felicity; Goddard Jolyon; Hollingum, Ben; MacEachern, Sally; Russell, Henry, eds. (2011). Modern Muslim Societies. Muslim World. New York, NY: Marshall Cavendish Reference. p. 93. ISBN 978-0-7614-7927-7.
  • Lulat, Y. G.-M.: A History Of African Higher Education From Antiquity To The Present: A Critical Synthesis, Greenwood Publishing Group, 2005, ISBN 978-0-313-32061-3.
  • Park, Thomas K.; Boum, Aomar: Historical Dictionary of Morocco, 2nd ed., Scarecrow Press, 2006, ISBN 978-0-8108-5341-6
  • DESK, S. (2018). World’s First University Was Founded by a Muslim Woman. The Islamic Information.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фатима_ал-Фихрија&oldid=27034436”