Фатима ал-Фихрија

С Википедије, слободне енциклопедије
Фатима ал-Фихрија
Статуа Фатиме ал-Фихрије у музеју у Јордану
Пуно имеФатима бинт Мухамед ал-Фихрија ал-Курашија
فاطمة بنت محمد الفهرية القرشية
Друга именаФатима ал-Фихри
Датум рођењаоко 800. године
Место рођењаКеруан, Аглабиди, Абасидски калифат (данашњи Тунис)
Датум смртиоко 880. године
Место смртиФес, Идрисиди, (данашњи Мароко)
Значајни радовиУниверзитет Ал-Каравин

Фатима бинт Мухамед ал-Фихрија ал-Курашија (арапски: فاطمة بنت محمد الفهرية القرشية),[1] позната као Фатима ал-Фихрија,[2] [3]арапскиња је заслужна за оснивање данашњег универзитета Ал-Каравин између 857. и 859. године нове ере, у Фесу, у северном Мароку. Основала је џамију, која је постепено постала универзитет, а њен утицај је у Европу стигао у средњем веку.[3] Универзитет Ал-Каравин се од стране Гинисове књиге рекорда и Унеска сматра једним од најстаријих универзитета на свету. Фатима ал-Фихрија позната је и по надимку „Мајка деце“ (أُمّ ٱلْبَنِين).[4][5] Умрла је око 880. године.[5][6] Њена прича данас је позната захваљујући Ибн Аби Зар'у, посебно зато што је Ал-Каравин био изложен великом пожару 1323. године, који је уништио све сачуване документе.[7] Пошто је први пут поменута много векова након њене смрти, њену причу је тешко поткрепити доказима, стога неки савремени историчари сумњају да је икада постојала.[8][9][10][11]

Живот[уреди | уреди извор]

Прича према тардиционалним исказивањима[уреди | уреди извор]

Мало се зна о њеном личном животу, осим онога што је забележио историчар Ибн Аби Зар’ у 14. веку.[9] Фатима је највероватније рођена око 800. године нове ере, у граду Керуан, у данашњем Тунису.[6] Она је арапског курејшког порекла, па отуда "ал-Курашија". Њена породица била је део велике миграције у Фес из Керуана. Њен отац, Мухамед ал-Фихри, постао је успешан трговац у Керуану.[6] Ал-Фихрија је била удата, али су јој и муж и отац умрли убрзо након венчања. Када јој је отац умро, његово богатство наследиле су Фатима и њена сестра Маријам. Обе су биле добро образоване и проучавале су записе пророка Мухамеда.[3] Обе сестре основале су џамије у Фесу: Фатима је основала џамију Ал-Каравин, а Маријам џамију Ал-Андалузијин.[12] Ова идеја била је подстакнута чињеницом да су сви муслимани који су бежали, попут Фатиме и њене породице, окупљали имигранте који су били побожни, жељни учења и проучавања своје вере. Због великог броја миграната, дошло је до пренасељености и није било довољно простора, средстава или наставника за збрињавање свих.

Историчност[уреди | уреди извор]

Неки модерни историчари довели су у питање истинитости ове приче. Они сматрају да је прича о двеју сестара које оснивају џамије у Фесу највероватније легенда.[10][9][11] Савремени историчари такође сматрају да је Ибн Аби Зар релативно непоуздан извор.[9]

Историчар Роџер Ле Тоурну примећује да је савршени паралелизам две сестре и две џамије превише идиличан да би био истинит, самим тим вероватно и религијска легенда.[10] Џонатан Блум, научник исламске архитектуре, такође примећује малу вероватноћу истинитости ове приче. Он наводи да традиционална прича о оснивању џамије припада више миту него академској историји, а истиче да ниједан део данашњег универзитета није старији од десетог века.[11][13]

Један од највећих изазова традиционалној причи је натпис који је откривен током реновирања универзитета у 20. веку, а који је вековима био сакривен испод слојева малтера. Овај натпис, урезан на плочама од кедровог дрвета и написан куфским писмом, пронађен је на зиду изнад вероватног места првобитног михраба. Натпис, који је снимио и дешифровао Гастон Девердун, проглашава оснивање „ове џамије“ (арапски: „هذا المسجد“) од стране Давуда ибн Идриса (сина Идриса II који је владао овим регионом Марока у то време) у једанаестом месецу, 263. године по хиџри (јул–август 877. године нове ере).[14] Девердун је сугерисао да је натпис можда дошао из друге неидентификоване џамије, а да је премештен у каснијем периоду (вероватно у 15. или 16. веку), када је поштовање Идрисида поново оживело у Фесу и такве реликвије би имале довољно верског значаја да се поново користе у верске сврхе.[14] Међутим, научник Чафик Бенчкрун је недавно тврдио да је вероватније објашњење да је овај натпис оригинални темељни натпис саме џамије и да је био прикривен у 12. веку, непосредно пре доласка Алмохада у град.[9] На основу овог натписа и многих недоумица у вези са Ибн Аби Зар'овим наративом, он тврди да је Фатима ал-Фихрија врло вероватно личност из легенде, а не историје.[9] Тврдња да је универзитет основала Фатима ал-Фихрија је обавијена митом.[15] Универзитетска библиотека обновљена је и поново отворена 2016. године, привлачећи пажњу утицајних извора као што су Гардијан и Смитсоновски институт, који су тврдили да је библиотека најстарија библиотека на свету која непрекидно ради и да је основана од стране Фатиме.[16] Библиотека садржи више од 4.000 рукописа, укључујући рукописе Часног Кур'ана из деветог века нове ере и збирку најстаријих рукописа књига о хадисима. Према Иану Д. Морису, историчару раних исламских друштава, не постоје емпиријски докази који подржавају тврдње да је Фатима основала универзитет. Како је прича корисна за данашње дискурсе о женама у науци, у исламској историји, Морис закључује да спекулације које понављају савремени аутори „више говоре о садашњој вредности Фатиме као политичког симбола, него о самој Фатими као историјској личности“.[16]

Оснивање Ал-Каравина[уреди | уреди извор]

Фонтана испред универзитета Ал-Каравин

Према Ибн Аби Зар'у, Фатима је новац који је наследила од оца искористила за изградњу џамије Ал-Каравин. Када је Фатимина заједница прерасла Ал-Каравин, удвостручила је њену површину куповином поседа око ње и припојивши њено земљиште џамији. Пројекат изградње надгледала је сама Фатима. Туниски историчар Хасан Хосни Абдел Вахаб у својој књизи „Чувене жене из Туниса", коју је написао двадесетих година прошлог века, приметио је: „Она се обавезала да ће користити само ресурсе са земљишта које је купила. Копала је дубоко у земљу, откопавајући жути песак и камен за употребу, како не би изазвала сумњу од других [за коришћење превише ресурса]“.[17] Историјски наративи мароканског историчара Абделхадија Тазија помињу Фатимин пост током периода изградње џамије, који се протегао до 263. хиџретске/876. године нове ере (период од око 18 година).[12] Џамију је назвала по имигрантима из њеног родног града Керуана.[18] Према предању, Фатимина сестра, Маријам, такође је основала сличну џамију у округу преко реке, отприлике у исто време (највероватније око 859. или 860. године), уз помоћ локалних андалузијских породица, која је постала позната као џамија Ал-Андалузијин (Џамија Андалужани).[12] Џамију је била стална добротворна установа након њене смрти. Чувена џамија Ал-Каравин постала је први верски институт и највећи арапски универзитет у Ал-Акса Магребу.[10][19]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lai, Yew Meng; Ahmad, Abdul Razak; Wan, Chang Da (2016). Higher Education in the Middle East and North Africa: Exploring Regional and Country Specific Potentials [Високо образовање на Блиском истоку и у северној Африци: истраживање потенцијала специфичних за регион и земљу] (на језику: енглески). Springer. стр. 7. ISBN 978-981-10-1056-9. 
  2. ^ Glacier, Osire (2012). Akyeampong, Emmanuel Kwaku; Gates (Jr.), Henry Louis, ур. Dictionary of African Biography (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 357. ISBN 978-0-19-538207-5. „Fatima, al-Fihri (d. 880), founder of the University of al-Qarawiyyin in Fez, Morocco, the oldest operating university in the world, was also known as "Fatima al-Fihriya" and oum al-banine ("the mother of the children").”  See also usage in e.g.: Talhami, Ghada Hashem (2013). Historical Dictionary of Women in the Middle East and North Africa (на језику: енглески). Rowman & Littlefield. стр. 106. ISBN 978-0-8108-6858-8.  Martin, Keith W.; Martin Erickson, Deborah A. (2020). „The Mosaic Culture: Elements of Family, Education, Religion, and Hospitality, with their Contributions to Peace in Morocco”. Ур.: Ennaji, Moha. Managing Cultural Diversity in the Mediterranean Region (на језику: енглески). Cambridge Scholars Publishing. стр. 107. ISBN 978-1-5275-4997-5. 
  3. ^ а б в Glacier, Osire (2012). Akyeampong, Emmanuel Kwaku; Gates (Jr.), Henry Louis, ур. Dictionary of African Biography (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 357. ISBN 978-0-19-538207-5. „Fatima, al-Fihri (d. 880), founder of the University of al-Qarawiyyin in Fez, Morocco, the oldest operating university in the world, was also known as "Fatima al-Fihriya" and oum al-banine ("the mother of the children").”  See also usage in e.g.: Kenney, Jeffrey T.; Moosa, Ebrahim (2013-08-15). Islam in the Modern World (на језику: енглески). Routledge. стр. 128. ISBN 9781135007959.  Lai, Yew Meng; Ahmad, Abdul Razak; Wan, Chang Da (2016). Higher Education in the Middle East and North Africa: Exploring Regional and Country Specific Potentials (на језику: енглески). Springer. стр. vii. ISBN 978-981-10-1056-9. 
  4. ^ „Oldest higher-learning institution”. Guinness World Records. 
  5. ^ а б Glacier, Osire (2012). Dictionary of African Biography [Речник афричке биографије] (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 357. ISBN 978-0-19-538207-5. 
  6. ^ а б в „Meet Fatima al-Fihri: The founder of the world's first Library” [Упознајте Фатиму ал-Фихри: оснивача прве библиотеке на свету]. Ventures Africa. 2017-01-26. Приступљено 2023-11-06. 
  7. ^ ibn ʻAbd Allāh Ibn Abī Zarʻ al-Fāsī, ʻAlī (1964). Rawd Al-Qirtas (на језику: арапски). Valencia: J. Nácher. 
  8. ^ „Al-Qarawiyyin University in Fes: Brainchild of a Muslim Woman” [Универзитет Ал-Каравин у Фесу: Замисао муслиманске жене]. Inside Arabia. 2019-09-15. 
  9. ^ а б в г д ђ Benchekroun, Chafik T. (2011). „Les Idrissides: L'histoire contre son histoire”. Al-Masaq (на језику: француски). 23 (3): 171—188. doi:10.1080/09503110.2011.617063. 
  10. ^ а б в г Le Tourneau, Roger (1949). Fès avant le protectorat: étude économique et sociale d'une ville de l'occident musulman [Фес пред протекторатом: економска и социјална студија града на муслиманском Западу]. Société Marocaine de Librairie et d'Édition. 
  11. ^ а б в Bloom, Jonathan M. (2020). Architecture of the Islamic West: North Africa and the Iberian Peninsula, 700-1800 (на језику: енглески). Yale University Press. стр. 42. ISBN 9780300218701. 
  12. ^ а б в Kahera, Akel; Abdulmalik, Latif; Anz, Craig. Design Criteria for Mosques and Islamic Centres (на језику: енглески). Routledge. стр. 81. ISBN 9781136441271. 
  13. ^ Petersen 1996, стр. 87
  14. ^ а б Deverdun, Gaston (1957). „Une nouvelle inscription idrisite (265 H = 877 J.C.)”. Mélanges d'histoire et d'archéologie de l'occident musulman - Tome II - Hommage à Georges Marçais [Мешавине историје и археологије муслиманског Запада - Том II - Омаж Жоржу Марсеу] (на језику: француски). Imprimerie officielle du Gouvernement Général de l'Algérie. стр. 129—146. 
  15. ^ Goucher, Candice. Women Who Changed the World: Their Lives, Challenges, and Accomplishments through History [4 volumes] (на језику: енглески). ABC-CLIO. стр. 43. ISBN 978-1-4408-6825-2. 
  16. ^ а б „Fatima al-Fihri: modern legends, medieval sources – Ian D. Morris”. 2021-08-04. Архивирано из оригинала 4. 8. 2021. г. 
  17. ^ „كتاب - شهيرات التونسيات” [Чувене жене из Туниса]. k-tb.com (на језику: арапски). Архивирано из оригинала 1. 1. 2020. г. 
  18. ^ التحرير, هيئة (2019-04-09). „فاطمة الفهرية أم البنين مؤسسة أول جامعة في العالم” [Фатима Ал-Фихрија Умм Ал-Банин, оснивач првог универзитета на свету]. Ejadidanews.com - الجديدة نيوز. Архивирано из оригинала 1. 11. 2020. г. 
  19. ^ Terrasse, Henri; Colin, Georges Séraphin (1942). La mosquée des Andalous à Fès [Андалузијска џамија у Фесу] (на језику: француски). Paris: Les Éditions d'art et d'histoire. стр. 7—8. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Petersen, Andrew (1996). Dictionary of Islamic Architecture. Routledge. ISBN 978-0-415-06084-4. 
  • Shillington, Kevin: Encyclopedia of African History, Vol. 2, Fitzroy Dearborn, 2005, ISBN 978-1-57958-245-6.
  • Crowe Felicity; Goddard Jolyon; Hollingum, Ben; MacEachern, Sally; Russell, Henry, eds. (2011). Modern Muslim Societies. Muslim World. New York, NY: Marshall Cavendish Reference. p. 93. ISBN 978-0-7614-7927-7.
  • Lulat, Y. G.-M.: A History Of African Higher Education From Antiquity To The Present: A Critical Synthesis, Greenwood Publishing Group, 2005, ISBN 978-0-313-32061-3.
  • Park, Thomas K.; Boum, Aomar: Historical Dictionary of Morocco, 2nd ed., Scarecrow Press, 2006, ISBN 978-0-8108-5341-6
  • DESK, S. (2018). World’s First University Was Founded by a Muslim Woman. The Islamic Information.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фатима_ал-Фихрија&oldid=27034436”