František Ksaver Šalda

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
František Ksaver Šalda
Datum rođenja22. decembar 1867.
Mesto rođenjaLiberec
Datum smrti4. april 1937.
Mesto smrtiPrag

František Ksaver Šalda (isto poznat kao F. Ks. Šalda; 22. decembra 1867, Liberec[1] – 4. april 1937, Prag) je bio češki literarni kritičar, novinar i pisac.

Život[uredi | uredi izvor]

Kršten kao Franciskus Aloisius Šalda[1] rodio se u porodici poštanskog službenika Františeka Šalde i Marije (devojačko Klajnerova) u Liberecu. Porodica se zbog očevog posla ubrzo preselila u Časlav gde je František završio osnovnu školu. 1878. godine se preselio u Prag radi pohađanja Akademičke gimanzije. Stanovao je kod svog starijeg brata u Vlaškoj ulici u naselju Mala Strana. Posle tri godine je prešao na pravu gimnaziju u Žitnoj ulici na Pragu II. Pokušao je da studira prava, ali ih nije završio. 1906. godine je doktorirao na umetničko-istorijskoj problematici na Filozofskom fakultetu (uz pomoć tada već objavljenih radova na temu književne i umetničke kritike).

Nakon uspešne habilitacije 1919. godine počeo je da radi na Filozofskom fakultetu Karlovog univerziteta u Pragu kao profesor romanskih književnosti.[2]

Imao je ozbiljnu nervnu bolest (mielitis traversa) sa kojom se borio od 80. godina 19. veka. Česte i dugotrajne glavobolje su ga sprečavale da ima bolje odnose sa ljudima. Od 1899. bio je nepokretan. Živeo je sam, imao je jedinu ljubavnu vezu sa Ruženom Svobodovom. Umro je neoženjen i bez dece. U svom testamentu je sve ostavio Jedličkovom institutu za decu bogalje. Hteo je da se u njegovoj vili čuju smeh i pesme male dece.[3] Sahranjen je na Hostivarskom groblju.

Delo[uredi | uredi izvor]

Često se smatra za jednu od glavnih figura književne generacije 90. godina. Bio je koautor Manifesta Češke moderne. Između 1894 – 1908 je pisao definicije reči za redakciju Ottův slovník naučný (Otov naučni rečnik) iz češke, nemačke, francuske i engleske književnosti i svetskog slikarstva. Objavljivao je u mnogim časopisima (Literární rozhledy, Novina, Česká kultura, Kmen[4], Volné směry, Literární listy) u kojima se bavio uglavnom pitanjima i problemima umetnosti, književnosti, kulture i politike. Od 1925. godine je izdavao svoj časopis Tvorba (časopis za kritiku i umetnost; zanimljivo je da na jesen 1928. godine, tj. u vreme progona komunističke štampe, časopis predao Julijusu Fučiku koji ga je sa kratkim pauzama uređivao do 1938). Od 1928. do 1937. je izlazio Šaldův zápisník (Šaldov dnevnik) u kojem je objavljivao uglavnom svoje umetničke kritike i eseje, ali isto tako i pesme, prozu i političku publicistiku.

Njegova dela odišu kritikom pozitivizma, dok mu je najveća inspiracija bilo hrišćanstvo, vitalizam, Ničeova filozofija, književno-teorijskia spisi nekih francuskih pisaca koji su preko pozitivizma ukazivali na granice strogo pozitivističkog stanovišta (Taine, Gijo, Henekin, Tibode).

Najveći uspeh su doživela njegova dela o književnosti, uglavnom zbog kritika. Smatra se za osnivača češke moderne kritike[4]. Verovatno je bio najizrazitiji, najoriginalniji i najbolji češki kritičar u međuratnom periodu.

Njegove kritike su pomogle mladim umetnicima da se afirmišu (umeo je veoma brzo da prepozna talenat). Kritikovao je i neuspešne pesme pesnika čija umetnička dela je poštovao.

Zahtevao je da umetnost bude zasnovana na životu, da bude suštinski istinita i da ne bude ograničena ideološkim zahtevima. Bio je predstavnik takozvanog umno-naučnog smera: koji u svojoj osnovi ima subjektivni doživljaj i interesovanje za delo, a u isto vreme objašnjava objektivne stvari književnih pojava.

Prevodio je sa francuskog i engleskog jezika, prilagodio je i sakupio pisma Jaroslava Vrhlickog i uređivao je Melantrihovu biblioteku.

  • 1921 Strom bolesti – pesme
  • Analysa – pripovetka
  • 1912 Život ironický a jiné povídky – pripovetke
  • Dřevoryty staré a nové
  • Loutky i dělníci boží – roman

Drama[uredi | uredi izvor]

Nauka o književnosti (eseji, kontemplacije)[uredi | uredi izvor]

  • 1905 Boje o zítřek – u ovome delu je sumirao svoje mišljenje o književnoj kritici koja treba da bude inspiracija za književna dela i zato mora biti zasnovana na sumnji ali isto tako i na traženju pozitivnih stvari u delima.
  1. Zahtevao je novo oblikovanje reči.
  2. Kritičar mora imati lični odnos prema umetnosti koji je i doživeo.
  3. Mora biti pažljiv, emotivan i senzitivan.
  4. Kritiku je smatrao za vrstu umetnosti.
  5. Kritičar mora umeti da prepeva delo i da ga prebaci u viši duhovniji tip.
  6. Mora da ima i sažaljenje, i hrabrost, i volju da traži istinu.
  • Vědecká kritika – prevod remek dela Emila Henekina (francuski pozitivista)
  • 1913 Duše a dílo – problemi romantizma u poeziji, traži duhovnu suštinu pesnikovog dela. Ovde je istakao važnost Rusoa, Mahe i Njemcove.
  • 1924 Antonín Sova
  • 1928 O nejmladší poezii české
  • Básnická osobnost Dantova
  • Antonín Sova
  • Mácha snivec a buřič
  • Básnický typ Jiřího Wolkra
  • O poetismu
  • Dva představitelé poetismu
  • Nová proletářská poezie
  • 1928 o tzv. nesmrtelnosti díla básnického
  • 1928 O nejmladší poezii české
  • 1930 Krásná literatura česká v prvém desetiletí republiky
  • 1930 Jean Arthur Rimbaud božský rošťák – monografija
  • 1939 Kritické glosy k nové poezii české – posthumno
  • Syntetism v novém umění – prvo kritičarsko delo; književnost treba da je živa, trebalo bi da dela opisuju sve u pokretu
  • 1945 Listy o poesii a kritice – korespondencija F. Šalde i F. Hudobe

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Archival VadeMeCum of the State Regional Archives Litomerice”. vademecum.soalitomerice.cz. Pristupljeno 2021-02-28. 
  2. ^ „F.X.Šalda”. fxsalda.ff.cuni.cz. Pristupljeno 2021-02-28. 
  3. ^ LAICHTER, František (1958). „František Xaver Šalda”. Křesťanská revue. broj 3: st. 76. 
  4. ^ a b Dolenský, Antonín (1936). Kulturní adresář ČSR. Českolipská knih– a kamenotiskárna. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франтишек_Ксавер_Шалда&oldid=27037646”