Helmut Berger

Helmut Berger
Helmut Berger 1972. godine
Lični podaci
Puno ime	Helmut Stajnberg
Datum rođenja	(1944-05-29)29. maj 1944.
Mesto rođenja	Bad Išl, Treći rajh
Datum smrti	18. maj 2023.(2023-05-18) (78 god.)
Mesto smrti	Salzburg, Austrija
Veza do IMDb-a

Helmut Berger (nem. Helmut Berger; Bad Išl, 29. maj 1944 — Salzburg, 18. maj 2023) bio je austrijski glumac. Kao bivši maneken androginog izgleda napravio je niz zapaženih uloga u evropskoj i američkoj kinematografiji šezdesetih i sedamdesetih, često glumeći dekadetne pojedince rubne i neodređene seksualnosti. Glumio je u filmovima Lukina Viskontija, Vitorija de Sike, Kloda Šabrola, Fransisa Forda Kopole, ali i u jugoslovenskom filmu „Veliki transport“ Veljka Bulajića.

Bergerov fizički magnetizam privukao je mnogobrojne fotografe poput Helmuta Njutona, Dejvida Bejlija, Meri Elen Mark i Endija Vorhola, koji su načinili serije njegovih fotografija. Bio je prvi muškarac koji se pojavio na naslovnoj stranici časopisa Vog. Osamdesetih je igrao u popularnoj američkoj seriji Dinastija, da bi se početkom devedesetih pojavio u Madoninom spotu za pesmu „Erotika“ i na fotografiji u njenoj kontroverznoj knjizi „Seks“. Objavio je 1998. autobiografiju jednostavnog naziva „Ja“ („(Ich“). Danas u svojim sedamdestim i dalje vredno glumi i snima filmove, poput „Đavoljeg violiniste“ (2014) i Sen Lorana (2014). Austrijski reditelj Andreas Horvat snimio je dokumentarni film „Helmut Berger, glumac“ 2015.

Biografija

Berger je rođen u Badu Išlu, Austrija, u porodici hotelijera. Pošto nije pokazivao interesovanje za ugostiteljstvo, u osamnaestoj godini se preselio u London, gde je radio svakojake poslove istovremeno pohađajući časove glume. Nakon što je studirao jezike u Peruđi doselio se u Rim. U italijanskoj prestonici se upoznao sa rediteljem Lukinom Viskontijem sa kojim ulazi u ljubavnu vezu. Italijanski reditelj mu je dodelio malu ulogu u filmu „Veštice“ (1967). Dve godine kasnije Viskonti mu je dodelio ulogu amoralnog Esena von Esenbeka u kontroverznom filmu „Sumrak bogova“. U verovatno najpoznatijoj sceni tog filma, Berger se transvestira u Marlenu Ditrih imitirajući njenu ulogu iz filma „Plavi anđeo“. Za ovu ulogu nominovan je za nagradu Zlatni globus.

Godine 1970. igrao je Dorijana Greja u istoimenom filmu - modernoj adaptaciji Vajldovog klasika, kao i nežnog jevrejskog aristokratu u de Sikinom filmu „Vrt Finci-Kontinijevih“, koji je nagrađen oskarom za najbolji strani film. Ponovo sarađuje sa Viskontijem u filmu „Ludvig“ (1972), gde je tumačio lik nesrećnog kralja estete Ludviga I Bavarskog. Za ovu ulogu dobio je prestižnu italijansku filmsku nagradu David di Donatelo. Sledeće godine glumio je u filmu „Pepeljasta sreda“ sa Elizabet Tejlor i Henrijem Fondom. Sa Burtom Lankesterom tumačio je glavnu ulogu u testamentarnom Viskontijevom filmu „Zatvoreni porodični krug“ (1974). Ovaj film je velikim delom oslikavao odnos između samog Bergera i Viskontija. Austrijski glumac je u više navrata istakao da mu je ovo omiljeni film.

Godine 1975. glumi u filmu „Romantična Engleskinja“ sa Majklom Kejnom i Glendom Džekson. Sledeće godine u filmu „Salonsko mače“ tumačio je ulogu Helmuta Volenerga, nasilnog naciste koji upravlja javnom kućom. U ovom periodu borio se sa depresijom. Na prvu godišnjicu smrti Lukina Viskontija pokušao je da izvrši samoubistvo. „Zver sa pištoljem“ snimio je 1977. Arhivske snimke ovog filma ubacio je američki reditelj Kventin Tarantino u sopstveni film „Džeki Braun“ (1977), zahvalivši se Bergeru na odjavnoj špici. Nakon toga snimio je filmove „Peta zapovest“ (1978), „Veliki napad“ (1978) i mini seriju „Fantomas“ (1980) u režiji Kloda Šabrola. Početkom osamdesetih glumio je u jugoslovenskom filmskom ostvarenju „Veliki transport“ Veljka Bulajića. Iste godine igrao je u četvrtoj sezoni serije „Dinastija“. Po sopstvenom priznanju pristao je da glumi u seriji isključivo zbog novca. Iskustvo snimanja Dinastije opisao je rečima: „Plakao sam dok sam odlazio na snimanje, a smejao sam se dok sam odlazio u banku“.

Početkom devedestih pojavio se u Madoninom spotu za pesmu „Erotika“ i na fotografijama u njenoj kontroverznoj knjizi „Seks“. Imao je ulogu i u trećem delu Kopoline trilogije „Kum“. Danas u svojim sedamdestim i dalje vredno glumi i snima filmove, poput „Đavoljeg violiniste“ (2014) i Sen Lorana (2014).

Privatni život

Helmut Berger se deklariše kao biseksualac. Oženio se italijanskom književnicom Frančeskom Đidato 1994, ali se par ubrzo razveo. U svojoj autobiografiji „Ja“ iz 1998. napisao je da mu je Viskonti bio i ostao najveća ljubav u životu. Pošto je po sopstvenim rečima njihovu vezu smatrao brakom, sebe je u knjizi više puta opisao sintagmom „režiserova udovica“.

Literatura

• Stern, Keith (2013). Queers in History: The Comprehensive Encyclopedia of Historical Gays, Lesbians and Bisexuals. BenBella Books, Inc. str. 59. ISBN 978-1-935251-83-5. 
• The Concise Cinegraph: An Encyclopedia of German Cinema. Berghahn Books. str. 36. ISBN 978-0-85745-565-9. 

Spoljašnje veze

• Helmut Berger na sajtu IMDb (jezik: engleski)