Hiperborejci
U gornjem desnom uglu Hyper Borei
Hiperborejci (grč. Hyperboreioi, lat. Hyperborei) su mitski narod sa dalekog severa gde Sunce nikada ne zalazi.[1]
Mitologija[uredi | uredi izvor]
Kao što i iz imena proizlazi, prestonica ovog naroda se nalazila iznad zemlje boga severa Boreja - (Hyper Borei). Neki od antičkih autora - Eratosten i Plinije, smatrali su da ova zemlja zaista postoji, ali ih je većina taj narod prepuštala svetu mitova.
Hiperborejci su bili narod koji nije znao za ratove i koji je živeo srećno u izobilju, poštenju i mudrosti. Hiperborejci nisu imali nikakve međusobne sukobe i rasprave. Njihovo životno doba je bilo više od hiljadu godina, a ako bi neko odlučio da i pre toga okonča svoj život, bila bi priređivana posebna svečanost, pri kojoj bi izabranik skakao sa visoke stene u more.
Kako je u zemlji Hiperborejaca vladao večni mir i neprestano je sijalo sunce, sam bog Apolon je, s jeseni, dolazio u zemlju Hiperborejaca da tu provede zimu. Početkom proleća, Apolon bi napuštao Hiperboreju i vraćao se na kolima koja su vukli labudovi nazad u Delfe.[2]
Verovalo se da Hiperborejci žive iza snežnih Rifejskih planina koju su neki pisci smeštali na sever Evrope. Homer je Boreju smestio u Trakiju, kao i mnogi drugi pisci kao što su Sofokle, Eshil, Kalimaks, Simonid sa Keja... Za razliku od njih, Heraklid i Antimaks su identifikovali Rifejske planine sa Alpima, a Hiperborejce kao keltsko pleme koje je živelo odmah iza planine, dok su Hekatej i još neki verovali da je Hiperboreja Britanija.[3]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Zamarovski 1985, str. 149.
- ^ J. Рендел Харис, 1925. "Apollo at the Back of the North Wind", Journal of Hellenic Studies 45.2 pp. strana 229-242.
- ^
koraci do kolena za džina, Norveška granica, fotografija učesnika Vologda cosmopoisk
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| ||||||
| ||||||
