Hovenija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Hovenija
Hovenia dulcis herceg novi.jpg
Stablo hovenije u Igalu.
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Divizija:
Klasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Hovenia
Binomijalno ime
Hovenia dulcis
Thunb.
Ховенија у цвету.

Ховенија (Hovenia dulcis Thunb. sinonimi: Hovenia acerba Lindl. Hovenia inequalis DC.) pripada redu Rhamnales, porodici Rhamnaceae – krkavine. Rod obuhvata dve vrste čiji je areal Istočna Azija (jug Japana, Severna i Centralna Kina i Himalaji), gde se prostire i do 2000 m.n.v.

Opis vrste[uredi | uredi izvor]

Hovenija je nisko, brzorastuće, listopadno drvo, visoko 15 m i prsnim prečnikom 40–50 cm, sa jajastom krunom srednje gustine i velikim brojem manjih bočnih grana. Kora je u početku kod mladih stabala glatka i siva, kasnije puca plitkim i uskim, uzdužnim brazdama, postaje svetlije siva i ljušti se u trake ispod kojih ostaje narandžastosmeđa podloga. Pupoljci su tamno braon, dlakavi i sa dve ljuspe. Listovi su naizmenično raspoređeni, prosti, 10–17 cm dugi i 6–12 cm široki, srcaste ili ravne (okrugle) osnove, često asimetrične, na peteljkama 2,5–5 cm dugim; široko eliptični, pri vrhu zašiljeni, izvučenog vrha, po obodu talasasti i testerasto nazubljeni, tamno zeleni, sjajni, izražene nervature.[1]

Cvetovi su sitni, krem beli, petočlani, mirisni, hermafroditni, samooplodni, skupljeni u guste, zbijene, grozdaste cvasti. Cvetaju od polovini juna do avgusta. Kada su leta hladna i sveža, cvetanje se pomera na kraj leta pa nema plodonošenja, ili plodovi ne sazrele. Plodove čine okrugle trosemene čaure prečnika 6 mm na kratkim (do 3 mm) peteljkama. Čaure su u početku crvene boje, a kasnije postaju svetlo sive ili smeđe. Obrazuju se na vrhovima razraslih, zadebljalih, mesnatih grana, crvenkaste do smeđe boje. Mesnate drške plodova i grane cvasti imaju ukus suvog grožđa, jestive su i najukusnije kada opadnu na zemlju, jer se tada koncentracija šećera poveća i plodovi se osuše. Oni sadrže 11,4 % glukoze, 4,7 % fruktoze i 12,6 % saharoze. Seme 3,5-4,5 mm smeđe, zaobljeno, pljosnato, kod mikropile zasečeno i nešto tamnije kao i na suprotnom kraju. Seme je sa tankim slojem endosperma i lopatastim embrionom kratke ose.[1]

Odnos prema ekološkim faktorima[uredi | uredi izvor]

Hovenija je heliofilna, kserotermna i medonosna vrsta, može da podnese delimičnu zasenu, ali za uspešan razvoj i lep izgled treba joj obezbediti otvorene položaje sa puno sunca, jer puna osunčanost doprinosi ranijem i obilnijem cvetanju i plodonošenju. Najviše joj odgovaraju jugozapadne ekspozicije. Podnosi širok raspon zemljišnih uslova, razvija se na glinovitim, peskovitim, ilovastim, kiselim i baznim zemljištima, ali najveću vitalnost pokazuje na dobro dreniranim, umereno vlažnim, peskovitim ilovačama. Izdržava temperature do –5ºS na pogodnom staništu [2];, na osnovu iskustva sa bugarske crnomorske obale, sadnice mlađe od tri godine stradaju na temperaturi –10°S. Starija stabla izdržavaju kraće vreme na –15°S, pri nižim temperaturama izmrzavaju mladi letorasti, a letalna temperatura je –23°S.[3]

U Evropu Hovenija je introdukovana 1820. godine gde uspešno raste u zonama 8–10[4] kao ukrasna vrsta (cvetovi, listovi, plodovi). Posebno je efektna kada je u grupi, zbog lepe jesenje boje. U Srbiji ne raste, a retko se nalazi i u mediteranskom delu Crne Gore. Publikacije o flori i vegetaciji Bokokotorskog zaliva[5] i hercegnovskog područja[6] ne navode je. Jedino Anić piše o nekoliko stabala u Herceg Novom.[2]

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Vrsta se lako razmnožava generativno, setvom semena. Seme ima nepropusnu semenjaču pa ga pre setve treba tretirati koncentrovanom sumpornom kiselinom u trajanju od 5-120 minuta. Posle ovog tretmana isklija 68-88% semena. Mehaničkim ozleđivanjem semenjače postiže se 78% isklijalih zrna, dok istovremeno isklija svega 30% netretiranog semena.[1]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 Grbić, M., Skočajić, D., Đukić, M., & Đunisijević, D. (2006): Predsetveni tretmani za otklanjanje dormantnosti semena Hovenia dulcis Thumb. Glasnik Šumarskog fakulteta 93, Beograd: 49-57 http://glasnik.sfb.bg.ac.rs/prikazi_clanak.php?id=1092
  2. 2,0 2,1 Anić, M. (1959): Hovenija. Šumarska enciklopedija 1, Leksikografski zavod FNRJ. Zagreb:546
  3. ^ Milev, M., Aleksandrov, P., Petkova, K., & Iliev, N. (2004): Posevni materiali ot širokolisni vidove. Sofiя:170-171
  4. ^ Heinze, W. & Schreiber, D. (1984): Eine neue Kartierung der Winterhärtezonen für Gehölze in Europa. Mittelungen der Deutschen Dendrologischen Gesellschaft: 75
  5. ^ Đakonović, F. (1976): Dendroflora priobalnog dela unutrašnjeg bokokotorskog zaliva. Magistarski rad. Šumarski fakultet, Beograd
  6. ^ Popović, D. & Sterniša, A. (1971): Flora i vegetacija hercegnovskog područja s posebnim osvrtom na parkovsko bilje. Herceg-Novi

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]