Ховенија
| Ховенија | |
|---|---|
| |
| Стабло ховеније у Игалу. | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | Hovenia
|
| Биномно име | |
| Hovenia dulcis Thunb.
| |
Ховенија (Hovenia dulcis Thunb. синоними: Hovenia acerba Lindl. Hovenia inequalis DC.) припада реду Rhamnales, породици Rhamnaceae – кркавине. Род обухвата две врсте чији је ареал Источна Азија (југ Јапана, Северна и Централна Кина и Хималаји), где се простире и до 2000 m.н.в.
Опис врсте[уреди | уреди извор]
Ховенија је ниско, брзорастуће, листопадно дрво, високо 15 m и прсним пречником 40–50 cm, са јајастом круном средње густине и великим бројем мањих бочних грана. Кора је у почетку код младих стабала глатка и сива, касније пуца плитким и уским, уздужним браздама, постаје светлије сива и љушти се у траке испод којих остаје наранџастосмеђа подлога. Пупољци су тамнобраон, длакави и са две љуспе. Листови су наизменично распоређени, прости, 10–17 cm дуги и 6–12 cm широки, срцасте или равне (округле) основе, често асиметричне, на петељкама 2,5–5 cm дугим; широко елиптични, при врху зашиљени, извученог врха, по ободу таласасти и тестерасто назубљени, тамнозелени, сјајни, изражене нерватуре.[1]
Цветови су ситни, крем бели, петочлани, мирисни, хермафродитни, самооплодни, скупљени у густе, збијене, гроздасте цвасти. Цветају од половини јуна до августа. Када су лета хладна и свежа, цветање се помера на крај лета па нема плодоношења, или плодови не сазреле. Плодове чине округле тросемене чауре пречника 6 mm на кратким (до 3 mm) петељкама. Чауре су у почетку црвене боје, а касније постају светлосиве или смеђе. Образују се на врховима разраслих, задебљалих, меснатих грана, црвенкасте до смеђе боје. Меснате дршке плодова и гране цвасти имају укус сувог грожђа, јестиве су и најукусније када опадну на земљу, јер се тада концентрација шећера повећа и плодови се осуше. Они садрже 11,4% глукозе, 4,7% фруктозе и 12,6% сахарозе. Семе 3,5-4,5 mm смеђе, заобљено, пљоснато, код микропиле засечено и нешто тамније као и на супротном крају. Семе је са танким слојем ендосперма и лопатастим ембрионом кратке осе.[1]
Однос према еколошким факторима[уреди | уреди извор]
Ховенија је хелиофилна, ксеротермна и медоносна врста, може да поднесе делимичну засену, али за успешан развој и леп изглед треба јој обезбедити отворене положаје са пуно сунца, јер пуна осунчаност доприноси ранијем и обилнијем цветању и плодоношењу. Највише јој одговарају југозападне експозиције. Подноси широк распон земљишних услова, развија се на глиновитим, песковитим, иловастим, киселим и базним земљиштима, али највећу виталност показује на добро дренираним, умерено влажним, песковитим иловачама. Издржава температуре до –5ºС на погодном станишту [2];, на основу искуства са бугарске црноморске обале, саднице млађе од три године страдају на температури –10°C. Старија стабла издржавају краће време на –15°C, при нижим температурама измрзавају млади леторасти, а летална температура је –23°C.[3]
У Европу Ховенија је интродукована 1820. године где успешно расте у зонама 8–10[4] као украсна врста (цветови, листови, плодови). Посебно је ефектна када је у групи, због лепе јесење боје. У Србији не расте, а ретко се налази и у медитеранском делу Црне Горе. Публикације о флори и вегетацији Бококоторског залива[5] и херцегновског подручја[6] не наводе је. Једино Анић пише о неколико стабала у Херцег Новом.[2]
Размножавање[уреди | уреди извор]
Врста се лако размножава генеративно, сетвом семена. Семе има непропусну семењачу па га пре сетве треба третирати концентрованом сумпорном киселином у трајању од 5-120 минута. После овог третмана исклија 68-88% семена. Механичким озлеђивањем семењаче постиже се 78% исклијалих зрна, док истовремено исклија свега 30% нетретираног семена.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Грбић, М., Скочајић, Д., Ђукић, М., & Ђунисијевић, Д. (2006): Предсетвени третмани за отклањање дормантности семена Hovenia dulcis Thumb. Гласник Шумарског факултета 93, Београд: 49-57 http://glasnik.sfb.bg.ac.rs/prikazi_clanak.php?id=1092
- ^ а б Анић, М. (1959): Ховенија. Шумарска енциклопедија 1, Лексикографски завод ФНРЈ. Загреб:546
- ^ Милев, М., Александров, П., Петкова, К., & Илиев, Н. (2004): Посевни материали от широколисни видове. София:170-171
- ^ Heinze, W. & Schreiber, D. (1984): Eine neue Kartierung der Winterhärtezonen für Gehölze in Europa. Mittelungen der Deutschen Dendrologischen Gesellschaft: 75
- ^ Ђаконовић, Ф. (1976): Дендрофлора приобалног дела унутрашњег бококоторског залива. Магистарски рад. Шумарски факултет, Београд
- ^ Поповић, Д. & Стерниша, А. (1971): Флора и вегетација херцегновског подручја с посебним освртом на парковско биље. Херцег-Нови
