Хомо деус: кратка историја сутрашњице

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Homo deus: kratka istorija sutrašnjice
Nastanak i sadržaj
AutorJuval Noa Harari
ZemljaIran
JezikHebrejski (original)
Izdavanje
Izdavanje2015: Harvill Secker (hebrejski) 2018: Laguna (srpski)

Homo deus: kratka istorija sutrašnjice (hebrejski: ההיהוריה של המחר) je knjiga koju je napisao izraelski autor Juval Noa Harari, profesor na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Knjiga je prvi put objavljena 2015. godine na hebrejskom jeziku, dok je verzija na engleskom jeziku objavljena u septembru 2016. u Velikoj Britaniji i u februaru 2017. u Sjedinjenim Američkim Državama. Na srspki jezik prevedena je u septembru 2018. godine.

Kao i u prethodniku, Sapijens: kratka istorija čovečanstva, Harari i u ovom delu podseća na tok istorije, dok u isto vreme opisuje događaje i individualno ljudsko iskustvo, kao i etička pitanja vezana za sopstvena istorijska istraživanja. Međutim, Homo deus se više bavi sposobnostima koje su ljudi (homosapijensi) stekli tokom svog postojanja i razvijanja u dominantnu vrstu. Knjiga opisuje trenutne sposobnosti i dostignuća čovečanstva i pokušava da oslika moguće stanje u budućnosti. Potežu se mnoga filozofska pitanja, kao što su ljudsko iskustvo, individualizam, ljudske emocije i svest.

Sažetak[uredi | uredi izvor]

Knjiga se bavi istraživanjem mogućih puteva kojima će se homosapijens u budućnosti kretati. Premisa je da će tokom 21. veka čovečanstvo verovatno težiti ka ostvarivanju besmrtnosti, blaženstva i božanskih moći. U čitavoj knjizi, na osnovu prošlosti i sadašnjosti, Harari otvoreno spekuliše o različitim načinima na koje bi se ova ambicija mogla ostvariti u budućnosti.[1]

Homosapijens osvaja svet[uredi | uredi izvor]

  • Prvi deo knjige istražuje odnos između ljudi i drugih životinja, posvećujući posebnu pažnju faktorima koji su doveli do dominacije sapijensa.

Homosapijens daje smisao svetu[uredi | uredi izvor]

  • Od govorne/jezičke revolucije pre nekih 70.000 godina, ljudi žive unutar „intersubjektivne stvarnosti”, kao što su države, granice, religija, novac i kompanije, sve stvorene da omoguće veliku, fleksibilnu saradnju između različitih pojedinačnih ljudskih bića. Čovečanstvo od životinja izdvaja sposobnost da veruje u ove intersubjektivne konstrukcije koje postoje samo u ljudskom umu i kojima se daje snaga kroz kolektivno verovanje.
  • Ogromna sposobnost čovečanstva da da smisao svojim akcijama i mislima je ono što je omogućilo mnoga dostignuća.
  • Harari tvrdi da je humanizam forma religije koja obožava čovečanstvo umesto boga. Ona stavlja čoveka i njegove želje kao glavni prioritet u svetu, u kojem su ljudi sami oblikovani kao dominantna bića. Humanisti veruju da su etika i vrednosti izvedene unutar svakog pojedinca, a ne iz spoljašnjeg izvora. Tokom 21. veka, Harari smatra da humanizam može podstaći ljude da traže besmrtnost, sreću i moć.

homosapijens gubi kontrolu[uredi | uredi izvor]

  • Tehnološki razvoj ugrozio je neprekidnu sposobnost ljudi da daju smisao svojim životima; Harari sugeriše mogućnost zamene čovečanstva sa super-čovekom ili „homodeusom”, odnosno ljudskim božanstvom sa obdarenim sposobnostima kao što je večni život.[2]
  • Poslednje poglavlje predstavlja mogućnost da su ljudi zapravo algoritmi, te kao takvi, homosapijensi možda neće biti dominantna vrsta u univerzumu gde veliki podaci postaju paradigma.
  • Knjiga se zatvara sledećim pitanjem koje se upućuje čitaocu:

    „Šta će se desiti s društvom, politikom i svakodnevnim životom kada nas nesvesni, ali visokointeligentni algoritmi budu poznavali bolje nego što sami poznajemo sebe?”[3]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

  • Časopis Tajm uvrstio je Homo deusa u njegovih deset najboljih knjiga nefikcije 2017. godine.[4]
  • Homo deus je bio u širem izboru za Velkamovu knjižnu nagradu 2017. godine.[5]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Homo deus je recenziran u Njujork tajmsu,[6][7] Gardijanu,[8][9] Ekonomistu,[10] Njujorkeru,[11] NPR-u,[12] Fajnenšal Tajmsu[13] i Tajms hajer edžukejšonu[14] koji su objavili recenzije i članke o knjizi. Statistika na veb-sajtu Buk marks kaže da je 43 % kritičara ocenilo knjigu „veoma pozitivno (s velikim entuzijazmom)”, dok je ostatak kritičara izrazio ili samo „pozitivne” (29 %) ili „mešane” (29 %) utiske, na osnovu uzorka od sedam recenzija.[15]

Pišući u Gardijanu, Dejvid Rancimen pohvalio je originalnost i stil pisanja autora, ali je i naglasio da delu nedostaje empatije prema homosapijensu. U recenziji dalje govori da Harari brine o sudbini životinja u ljudskom svetu, dok s druge strane o budućnosti homosapijensa u svetu vođenom podacima piše sa krajnjom ravnodušnošću. Ipak, Rancimenova recenzija generalno je pozitivna.[9]

Pišući u Časopisu evolucije i tehnologije, Alan Makej je osporio Hararijeve tvrdnje o ljudskoj algoritmičkoj agenciji.[16]

Prevodi[uredi | uredi izvor]

Knjiga je prevedena na sledeće jezike:

  • engleski, septembar 2016.
  • španski, oktobar 2016.
  • portugalski, novembar 2016.
  • turski, decembar 2016.
  • kineski, januar 2017.
  • nemački, februar 2017.
  • holandski, februar 2017.[17]
  • mađarski, april 2017.
  • hrvatski, maj 2017.
  • italijanski, maj 2017.
  • korejski, maj 2017.
  • finski, septembar 2017.
  • francuski, sepptembar 2017.
  • norveški, novembar 2017.
  • grčki, decembar 2017.
  • perskijski, februar 2018.
  • litvanski, mart 2018.
  • rumunski, mart 2018.
  • ruski, mart 2018.
  • bugarski, april 2018.
  • poljski, april 2018.
  • ukrajinski, maj 2018.
  • albanski, jun 2018.
  • vijetnamski, jul 2018.
  • japanski, septembar 2018.
  • srpski, septembar 2018.[18]
  • marati, novembar 2018.
  • danski, avgust 2018.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Harari, Yuval Noah (2017). Homo Deus: A Brief History of Tomorrow. London: Vintage. str. 75—76. ISBN 978-1-78470-393-6. OCLC 953597984. 
  2. ^ Shalev, Amichay (6. 5. 2015). „"ההיסטוריה של המחר": להרוג את המוות”. Ynet (na jeziku: hebrejski). Pristupljeno 15. 10. 2015.  English via Google Translate
  3. ^ Harari, Yuval Noah (2016). Homo Deus: A Brief History of Tomorrow. Random House. str. 462. 
  4. ^ Howorth, Claire (21. 11. 2017). „The Top 10 Non-Fiction Books of 2017”. Tajm. Pristupljeno 13. 12. 2017. 
  5. ^ „Homo Deus | Wellcome Book Prize”. Wellcome Book Prize. Arhivirano iz originala 07. 01. 2019. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  6. ^ Senior, Jennifer (15. 2. 2017). „Review: ‘Homo Deus’ Foresees a Godlike Future. (Ignore the Techno-Overlords.)”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 5. 4. 2017. 
  7. ^ Mukherjee, Siddhartha (13. 3. 2017). „The Future of Humans? One Forecaster Calls for Obsolescence”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 5. 4. 2017. 
  8. ^ Adams, Tim (11. 9. 2016). „Homo Deus: A Brief History of Tomorrow by Yuval Noah Harari review – chilling”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 5. 4. 2017. 
  9. ^ a b Runciman, David (24. 8. 2016). „Homo Deus by Yuval Noah Harari review – how data will destroy human freedom”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 5. 4. 2017. 
  10. ^ „Future shock”. The Economist. Pristupljeno 5. 4. 2017. 
  11. ^ „Are Liberals on the Wrong Side of History?”. The New Yorker. Pristupljeno 5. 4. 2017. 
  12. ^ „Are Cyborgs in Our Future? 'Homo Deus' Author Thinks So”. NPR.org. Pristupljeno 5. 4. 2017. 
  13. ^ „Planet of the apps – have we paved the way for our own extinction?”. www.ft.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 4. 2017. 
  14. ^ „Homo Deus: A Brief History of Tomorrow, by Yuval Noah Harari”. Times Higher Education (THE) (na jeziku: engleski). 13. 10. 2016. Pristupljeno 5. 4. 2017. 
  15. ^ „Homo Deus: A Brief History of Tomorrow”. Book Marks. Pristupljeno 28. 12. 2018. 
  16. ^ „The Value of Consciousness and Free Will in a Technological Dystopia”. jetpress.org. Pristupljeno 25. 9. 2018. 
  17. ^ „Homo Deus: Nederlandsdtalig”. Bol. Pristupljeno 17. 7. 2019. 
  18. ^ „Homo deus: kratka istorija sutrašnjice”. Laguna. Pristupljeno 17. 7. 2019. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хомо_деус:_кратка_историја_сутрашњице&oldid=27435332”