Pređi na sadržaj

Hose Gorostiza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hose Gorostiza
Lični podaci
Datum rođenja(1901-11-10)10. novembar 1901.
Mesto rođenjaViljaermosa, Meksiko
Datum smrti16. mart 1973.(1973-03-16) (71 god.)
Mesto smrtiMeksiko Siti, Meksiko
Književni rad
Najvažnija delaMuerte sin fin

Hose Gorostiza Alkala (šp. José Gorostiza Alcalá; Viljaermosa, 10. novembar 1901. — Meksiko Siti, 16. mart 1973)[1] bio je meksički pesnik, prosvetitelj i diplomata.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Hose Gorostiza je rođen u Viljaermosi, a u Meksiko Siti se preselio 1920. godine, gde je kasnije i diplomirao.[2] Kao diplomata, živeo je i radio u inostranstvu, a u London se preselio 1927. godine. Od 1937. do 1939. godine bio je drugi sekretar poslanstva u Kopenhagenu, te prvi sekretar u Rimu od 1939. do 1940. godine.[3]

Godine 1944, služio je kao opunomoćeni ministar i generalni direktor za politička pitanja i spoljne službe, a 1946. godine bio je savetnik predstavnika Meksika u Savetu bezbednosti UN. Od 1950. do 1951. godine bio je ambasador Meksika u Grčkoj. Od 1953. do 1964. godine bio je delegat na mnogim međunarodnim konferencijama, a od 1965. do 1970. bio je predsednik Nacionalne komisije za nuklearnu energiju.[3]

Uz Karlosa Peljisera i Havijera Viljaurutiju, Hose Gorostiza bio je jedan od najistaknutijih avangardnih pesnika u grupi koja se okupila oko časopisa „Los kontemporaneos“ (šp. Los Contemoráneos; „savremenici“).[4] Njegov književni učinak, iako malobrojan, bio je bogat sadržajem. Njegova prva knjiga poezije, Canciones para cantar en las barcas, objavljena je 1925. godine.[5] Nakon četrnaest godina književnog zatišja, objavio je poeziju Muerte sin fin, koja se smatra njegovim remek-delom.[6]

Bibliografija

[uredi | uredi izvor]
  • Canciones para cantar en las barcas (1925)
  • Muerte sin fin (1939)
  • Poesía: Notas sobre poesía, Canciones para cantar en las barcas, Del poema frustrado, Muerte sin fin (1964)
  • Prosa (1969)
  • Epistolario, 1918-1940. (posthumno; 1988)
  • Poesía completa. (posthumno; 1996)

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Cortes 1992, str. 302.
  2. ^ Vicuna & Livon Grosman 2009, str. 213.
  3. ^ a b Camp 2011, str. 429.
  4. ^ Bellini 1997, str. 406.
  5. ^ Sánchez & Spiller 2009, str. 131.
  6. ^ Salgado 2003, str. 144.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]