Hua Guofeng

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
U kineskoj tradiciji prezime (Hua) prethodi imenu.[1]
Hua Guofeng
Hua Guofeng tokom posete Rumuniji 1978.
Lični podaci
Datum rođenja(1921-02-16)16. februar 1921.
Mesto rođenjaĐaočeng, Šansi,  Republika Kina
Datum smrti20. avgust 2008.(2008-08-20) (87 god.)
Mesto smrtiPeking, Kina
Profesijapolitičar
Porodica
SupružnikHan Čijun
Politička karijera
Politička
stranka		Komunistička partija Kine
Predsednik KP Kine
7. oktobar 1976 — 28. jun 1981.
PrethodnikMao Cedung
NaslednikHu Jaobang
2. premijer državnog saveta NR Kine
4. februar 1976 — septembar 1980.
PrethodnikČou Enlaj
NaslednikČao Cijang
Predsednik Centralne vojne komisije KPK
6. oktobar 1976 — 28. jun 1981.
PrethodnikMao Cedung
NaslednikDeng Sjaoping
Član Nacionalnog narodnog kongresa
21. decembar 1964 — 13. januar 1975.

Su Ču (16. februar 1921 — 20. avgust 2008), poznatiji pod ratnim imenom Hua Guofeng, bio je premijer NR Kine i predsednik KP Kine posle smrti Mao Cedunga od 1976. do 1981. godine.[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 1921. godine u provinciji Šansi. Učestvovao je u Dugom maršu 1936[3], a priključio se komunistima u borbi protiv japanske okupacije. Posle toga, član Komunističke partije Kine postao je 1938. godine, a po završetku Kineskog građanskog rata 1949, preselio se u provinciju Hunan, gde je radio kao partijski funkcioner sve do 1971. godine. Mao Cedung ga je prvi put upoznao 1955. i bio zadivljen njegovom jednostavnošću. Za viceguvernera provincije Hunan postavljen je 1958. godine. Huin politički uticaj povećao se tokom Kulturne revolucije, a tada je ujedno bio vođa pokreta u Hunanu. Godine 1969, izabran je za člana Devetog sastava Centralnog komiteta Komunističke partije Kine.

Politički uspon[uredi | uredi izvor]

Ponovno je izabran u CK KPK 1973, nakon čega je postao i član Politbiroa. Od 1975. godine bio je ministar za javnu bezbednost i zamenik premijera. Potencijalni Maov naslednik, Čou Enlaj, umro je 8. januara 1976, a opozicija oko Deng Sjaopinga je bila još uvek nedovoljno jaka, pa je stvarnu vlast držala Četvoročlana banda. Nakon incidenta na Tjenanmenu 1976, Deng je skinut sa svih funkcija u vladi i partiji, a Hua uzdignut na funkciju prvog potpredsednika CK KPK i premijera Državnog veća.[4] Dana 6. oktobra, mesec dana nakon Maove smrti, grupa na čelu s Huom izvršila je hapšenje Četvoročlane bande.[5] Hua je napustio tradicije Kulturne revolucije i počeo da vraća industrijsko planiranje sovjetskog tipa. Međutim, grupa oko Denga, koja je podupirala reforme, nadglasala ga je do 1978. godine. Oktobra 1979, Hua je otputovao u posetu nekoliko zemalja u Evropi, prvi put da je to učinio neki kineski vođa nakon 1949. godine, posetivši Zapadnu Nemačku, Francusku i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Povlačenje sa vlasti[uredi | uredi izvor]

Dengov uticaj je ubrzano rastao i Hua je bio prinuđen da ga rehabilituje vrativši ga na njegov bivši položaj potpredsednika Vlade. Godine 1980. Hua je podneo ostavku i prepustio mesto predsednika vlade, navodeći kao razlog politiku partije koja se protivi da visoki zvaničnici drže pozicije i u stranci i u vladi.[2] Sjaoping je postepeno uklonio Huu sa svih važnijih funkcija do 1981. godine, iako je on sam bio samo predsednik Centralne vojne komisije KPK. Od 1982. je ostao samo član Centralnog komiteta KPK. Početkom 2002. godine, Hua je izgubio mesto i u Centralnom komitetu.[6] Ipak, na Sedamnaestom kongresu KPK 2007, učestvovao je kao specijalni poslanik.

Uprkos zadržavanju nekih partijskih funkcija, Hua je živeo povučeno i bavio se uzgojem grožđa. Zdravstveno stanje mu se zakomplikovalo 2008, nakon čega je bio hospitalizovan. Umro je u Pekingu 20. avgusta 2008. godine.[7] Na njegovoj sahrani bili su prisutni svi članovi državnog vrha[8]

Ostalo[uredi | uredi izvor]

Godine 1978. Hua Guofeng je postao počasni građanin Beograda.[9]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jerković, Jovan; Pižurica, Mato; Pešikan, Mitar (2010). Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 201. t. 220. ISBN 978-86-7946-079-0. COBISS.SR 256189191. 
  2. ^ a b Britanika, Hua Kuo Feng
  3. ^ Palmowski, Jan: "Hua Guofeng" in A Dictionary of Contemporary World History. Oxford University Press, 2004.
  4. ^ Wang 1980, str. 37
  5. ^ Hsin, Chi. The Case of the Gang of Four. Revised ed. Hong Kong: Cosmo, 1978. Print.
  6. ^ „Pakistan Daily Times Article”. Daily Times. Arhivirano iz originala 23. 07. 2012. g. Pristupljeno 9. 11. 2012. 
  7. ^ Keith Bradsher and William J. Wellman, "Hua Guofeng, 87, Who Led China After Mao, Dies", The New York Times, 20 August 2008.
  8. ^ „华国锋同志遗体在京火化 胡锦涛等到革命公墓送别”. People's Daily. 30. 8. 2008. Arhivirano iz originala 29. 12. 2011. g. Pristupljeno 9. 11. 2012. 
  9. ^ Novosti, Titule samo po zasluzi

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Wang, James C.F. (1980). Contemporary Chinese Politics: An Introduction. New Jersey: Prentice-Hall. str. 37. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Hua Guofeng na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хуа_Гуофенг&oldid=26076865”