Čengdu J-10

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Čengdu J-10

Čengdu Jian-10
Opšte
Namena višenamenski
Posada jednosed / dvosed
Zemlja porekla  Kina
Proizvođač Čengdu Avio Industrija
Prvi let 23. mart 1998.
Početak proizvodnje 2002 – danas
Status Aktivan
Dimenzije
Dužina 16,43 m
Raspon krila 9,75 m
Visina 5,43 m
Površina krila 45 m²
Masa
Prazan 8.840 kg
Normalna poletna 12.400 kg
Maks. težina pri uzletanju 19.277 kg
Performanse
Maks. brzina na Hopt 2.000 km/h
Maks. brzina na H=0 1.200 km/h
Plafon leta 17.000 m

Čengdu J-10 (NATO klasifikacija Firebird) je kineski višenamenski borbeni avion koji može da funkcioniše u svim vremenskim uslovima, konfigurisan sa dizajnom Delta krila i dizajnom kanara, proizveden je od strane Čengdu Avio Korporacije (ČAK).[1] Trenutni korisnici aviona su Kina i Pakistan.[2]

Istorija razvoja[uredi | uredi izvor]

Kineske vazduhoplovne snage (Čengdu Jian-10)

Program je stvorio Deng Ksiaoping koji je izdvojio 0,5 milijardi jena za razvoj autohtonog aviona.[3] Rad na projektu počeo je nekoliko godina kasnije u januaru 1988,[4] kao odgovor na MiG-29 i Suhoj Su-27, a zatim ih je uveo SSSR, a F-15, F-16 već su u uslugama Sjedinjenim Državama. Razvoj je delegiran Institutu 611, poznat i kao Čengdu dizajn instituta za avijaciju i Song Venkong je nominovan za glavnog dizajnera, jer je prethodno bio glavni dizajner J-7III. Avion je inicijalno dizajniran kao specijalizovani borac, ali je kasnije postao višenamenski avion koji je sposoban za vazdušne i vazdušne misije.[5][6]

Tokom 2006. godine, Sibirski institut za vazduhoplovna istraživanja (SIVI) potvrdio je svoje učešće u programu J-10; SIVI je tvrdio da je samo posmatrao i upućivao kao "naučne vodiče", dok su njegovi inženjeri takođe verovali da je J-10 "manje-više verzija" dizajna Lavi-a, koja uključuje "talasastu lončinu stranih tehnologija i stečene metode projektovanja". Kineska vlada zvanično je predstavila J-10 u januaru 2007. godine, kada su fotografije objavile novinske agencije Ksinhua. Postojanje aviona bilo je poznato mnogo pre objavljivanja, iako su konkretni detalji ostali oskudni zbog tajnosti. Glasine o padovima tokom testiranja leta bile su zapravo nesreće vezane za motor AL-31.

Prototip "J-10 01" je izašao u novembru 1997. godine i prvi put leteo 23. marta 1998. na dvadesetminutnom letu.

AVIC planira da plasira nadograđeni J-10 za izvoz, najverovatnije J-10B, kada se razvoj završi. Nekoliko zemalja pokazalo je interesovanje.

U 2015, China Military Online je objavio analizu koje zagovara Argentinina usvajanje J-10, tvrdeći da, iako operativni opseg trenutnih verzija još nije mogao dopustiti da stigne do Falklandskih ostrva, avioni, posebno njegov radar, bili su superiorniji od Tajfuna i da avioni tankera mogu postaviti ostrva u dometu. Kina je promovisala J-10 u argentinsku republiku, a tokom posete Kine u februaru 2015. godine od strane predsednika Kircnera osnovana je zajednička radna grupa za borbena aviona.

Navodna sličnost sa IAI Lavijem[uredi | uredi izvor]

J-10 sa turbofanskim motorom

J-10 je eksterno sa sličan IAI Lavijem. Godine 2008, izdavačka kuća Jane navodi da je razvoj Kine u Čengdu J-10 koristio tehničke informacije iz projekta Lavi, navodeći visoke ruske inženjere koji su rekli da su to čuli od kineskih kolega. 2007. dizajner J-10, Song Venkong (宋文 骢), negirao je bilo kakvu vezu sa Lavi, ukazujući na sličnosti sa Čengdu J-9, koji se razvio 1960.[traži se izvor] To je ponovio major Zang Veigang u intervjuu za 2012. godinu.[7] U tom smislu nije bilo javnih izjava ili formalnih zahteva; Međutim, do 2000. godine, otvoreno otkriveni napredni prenos tehnologije bilo kog porijekla postao je anatema za Sjedinjene Države,[8] koji su prisiljavali Izrael da otkaže prodaju aviona za rano upozorenje Falkona.

Incidenti[uredi | uredi izvor]

Dana 13. novembra 2016. godine, prva pilotkinja J-10, kapetan Iu Ksu, poginula je na aerobatskoj manifestaciji provincije Hebei dok je nastupala sa prvim timom za aerokrobaciju.[9]

Operativna istorija aviona[uredi | uredi izvor]

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Kina[uredi | uredi izvor]

Kineski operativac

Prvi avion je isporučen u 13. testni regiment 23. februara 2003. Avion je proglašen "operativnim" u decembru iste godine, nakon 18 godina razvoja. Prvi operativni puk je bio 131. puk 44. divizije.[10]

Pakistan[uredi | uredi izvor]

U februaru 2006. tadašnji predsednik Pakistana Pervez Musharaf obišao je proizvodne objekte J-10 i JF-17 na putu u Kinu tokom kojeg je Pakistanskim vazduhoplovima ponuđen J-10, i kupovinu 36 FC-20 aviona, pakistanske J-10B varijante, odobrena je u aprilu 2006. U novembru 2009, Pakistan je potpisao ugovor sa Kinom da kupi 36. J-10B boraca u sklopu ugovora vrednog oko 1,4 milijarde dolara.[11][12]

U julu 2011, Daili Jang je objavio da će Kina dovesti eskadrile naprednih aviona tipa J-10B u Pakistan.[13] Prema izveštaju, "ponudu su uputili viši kineski vojni lideri da posete načelnika Generalštaba Pakističke vojske, general-pukovnika Vaheed Arshada." U martu 2012. godine održani su razgovori između dve zemlje kako bi razgovarali o isporuci najnovijih aviona J-10B u Pakistan.[14][15] Međutim, ovo je otkazano do 2016. godine. Vazduhoplovstvo Pakistana se fokusira na JF-17 Blok 3 i u budućnosti će tražiti nabavku izvozne verzije J-31, skrivenog borca FC-31. 40 mlazova se najpre nabavljaju.[16]

Konstrukcija[uredi | uredi izvor]

3D prikaz nekoliko modela

Okvir je konstruisan od metalne legure i kompozitnih materijala za visoku čvrstoću i nisku težinu, a aerodinamički izgled vazdušnog okvira primenjuje konfiguraciju krila "bez delova". Veliko delta krilo je ugrađeno prema zadnjem delu trupa, dok su par kanala (ili prednji ili zadnji) postavljeni višim i prema prednjem delu trupa, iza i ispod kokpita. Ova konfiguracija pruža veoma visoku agilnost, naročito pri malim brzinama, a takođe smanjuje brzinu štapa, što omogućava nižu brzinu pri prilazu instrumentima. Veliki vertikalni rep je prisutan na vrhu trupa, a male ventralne rampe ispod trupa obezbeđuju dalju stabilnost.

Pravougaona rampa za dovod vazduha i ploča za spliter (samo na J-10A) nalaze se ispod trupa, omogućavajući dovod vazduha u motor. Takođe pod trupom i krilima nalaze se 11 tačaka, koje se koriste za nošenje različitih vrsta oružja i kapaka koji sadrže dodatno gorivo. Podignuto podvozje se sastoji od upravljačkog para nosnih točkova ispod dovoda vazduha i dva glavna zupčanika prema zadnjem delu trupa.

Kokpit je prekriven dvokomponentnim nadstrešnicom koja pruža 360° vizuelnog pokrivanja pilota. Nadstrešnica se podiže naviše kako bi se omogućio ulazak i izlaz iz kokpita. Kontrole su u obliku konvencionalnog središnjeg štapa i štapa za paljenje levo od pilota. Ovo takođe uključuje kontrolu "ruke na gasa i štapa" (HOTAS). Za pilota je predviđeno sedište 000, što omogućava sigurno izbacivanje u hitnim slučajevima čak i na nultoj visini i nultoj brzini.

J-10 izvode akrobatike

Zahvaljujući aerodinamički nestabilnom dizajnu J-10, digitalni Kuadžruplek-redundant fli bi vajr (FBV) sistem za kontrolu letenja (FCS) pomaže pilota u letenju aviona. FCS obično nadgleda ulaze pilotskih kontrola, sprečavajući pilotu da slučajno izlazi iz koverata leta od primene previše upravljačkog ulaza tokom situacija sa visokim performansama. To je od ključnog značaja u krilačkim avionima, jer su sposobni da se pretvore u puno teži radijus od konvencionalnih aviona. Masivne površine kontrole su sposobne da se kreću tako daleko da mogu u potpunosti uništiti vazduhoplov u letu pri velikim brzinama, ako ga FCS ne čuva.

Radar[uredi | uredi izvor]

Prema zvaničnicima korporacije Čengdu Avio Indrustrija, J-10 koristi protivpožarni radar dizajniran u Kini. Radar ima mehanički skeniranu pločastu antenu i može da prati 10 meta. Od 10 ciljeva koji se prate, 2 mogu biti angažovani istovremeno sa poluaktivnim radarskim projektilima ili 4 sa aktivnim radarskim projektilima.


Za J-10B, konus nosača je modifikovan da odgovara radaru radnog vazduha (AESA) aktivnog faznog zraka. Generalni dizajner AESA za J-10B je gospodin Zang Kunhui (张昆辉, 1963 -), šef 607 istraživačkog instituta u Neijiangu, Sihuan. Zang Kunhui postao je zamenik šefa 607. istraživačkog instituta 1997. godine, a četiri godine kasnije 2001. godine postao je šef instituta, kada je započeo program AESA za J-10B.[traži se izvor] Primarni izvođač ovog AESA-a je Akademija za istraživanje radarske i elektronske opreme korporacije za avijsku industriju u Kini, koja se nalazi u Sihuanu, formirana u martu 2004. kombinujući 607. istraživački institut, a 171. fabrika zajedno sa gospodinom Zang Kunhui imenovana je za šefa istraživačke akademije. Prema kineskim vladinim medijima, AESA za J-10B je trebalo 8 godina da se razvije, na kraju je završio 2008. godine, a kineski radari su tako postigli kvantni skok u tome što je od mehanički skeniranog planiranog snopa niz direktno u AESA, preskakanje pasivne faze niz PESA radara.[17][18] Mnogi su osumnjičeni da je radar PESA, ali tokom svog kratkog debata na sedmoj Kineskoj međunarodnoj elektronici za odbranu elektronike (CIDEKS) u maju 2010. i na 6. Međunarodnoj konferenciji o radaru održanom u Pekingu u septembru 2011. godine, kineski zvanični izvori tvrde da je to AESA.[19][20]

Pogon[uredi | uredi izvor]

J10-SY (2010)

J-10A pokreće jedan ruski turbofan motor Luka Saturn koji daje maksimalni statični potisak od 123 kN. AL-31FN je zasnovan na AL-31F koji je dizajniran za dvostruki vazduhoplov motora, kao što je Su-27, kako bi se uklonio manji J-10 delovi motora su premešteni i ponovo projektovani tako da se uklapaju u manji deo motora u J-10.[21]

J-10 je imao nameru da ga napaja kitinski turbofan VS-10 Taihang, ali poteškoće u razvoju navele su da J-10A koristi ruski motor.[22] Budući J-10 će verovatno biti opremljen poboljšanim motorom tipa VS-10 specijalno dizajniranim za to, s obzirom da kineska avio-motorna industrija sazreva i politički.[23]

U aprilu 2014. Kina je sklopila ugovor sa NPO Saturnom za kupovinu nadograđenog AL-31FN serije 3 koja obezbeđuje 13,700 kgf potiska i 2,250-časovni vijek trajanja za buduće isporuke. Prethodno, serija 3 AL-31FN je na probnom programu akumulirala 750 sati testiranja na avionu J-10.

U januaru 2018. godine, na kineskim online forumima se pojavila slika na kojoj je prikazan JF-10 višenamenski avion tipa Čengdu Avio Industrije, koji se pokreće onim što može biti motor sa mlaznicom za kontrolu vretena potiska (TVC)[24]

Oružje i eksterna opterećenja[uredi | uredi izvor]

Unutrašnje naoružanje vazduhoplova sastoji se od topovnjačkog topa Griazev-Shipunov GSh-23, koji se nalazi ispod lučke strane unosa. Drugo oružje i oprema nameštaju se spolja na 11 tačaka, na koje se mogu pričvrstiti 6.000 kg (13.228 lb) bilo od raketa i bombi, kapljica sa gorivom ili druga oprema, kao što su avionske pločice.

Razmeštene rakete vazduha za vazduh mogu uključivati rakete kratkog dometa vazduh-vazduh, kao što su PL-8 i PL-9, rakete sa vazdušnim vazduhom u vazduhu u vazdušnom vazduhu srednje veličine, kao što su PL-11 i PL- 12, bezvodna i precizna vođena municija, kao što su bombe sa laserskim vođstvom, protivbrodne rakete, kao što su IJ-9K i projektili protiv radijacije kao što je PJ-9.[25]

Tehničke informacije[uredi | uredi izvor]

Ortografska projekcija makete aviona J-10A
Parametar Podaci
Tip Višenamenski borbeni avion
Dužina 16,43 m
Raspon krila 9,75 m
Visina 5,73 m
Površina krila 45,50 m²
Prazna težina 9.730 kg
Maksimalna uzletna težina 19.277 kg
Faktor opterećenja −3/+9g
Plafon leta 17.000 m
Transferni opseg 2.540 km
Maksimalno opterećenje oružja 7000 kg
Posada 1 (opciono 2)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Chengdu J-10 Multirole Fighter | Military-Today.com
  2. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 5. 7. 2008. g. Pristupljeno 24. 10. 2015. 
  3. ^ Jieqing, Wang. „J-10 Fighter Test Flight Process Secret Revealed”. Southern Weekend. 
  4. ^ Pike, John (28. 6. 2002). „Chinese Aircraft – J-10”. Globalsecurity.org. Pristupljeno 23. 5. 2011. 
  5. ^ „SibNIA remains center of Russian innovation”. 2007. Arhivirano iz originala 01. 02. 2014. g. Pristupljeno 06. 04. 2018. 
  6. ^ Rupprecht,Andreas, 2013. Dragon's Wings. Birmingham: Ian Allan Publishing Ltd.
  7. ^ „少将驳斥"战机抄袭论"：歼-10源自于歼-9”. 2012. Arhivirano iz originala 27. 1. 2013. g. 
  8. ^ Adelman, Jonathan. "The Phalcon Sale to China: The Lessons For Israel". Jerusalem Center for Public Affairs, Retrieved 27 September 2007.
  9. ^ Lendon, Brad. „Horrific crash kills Yu Xu, 1st woman to fly China's J-10 fighter”. CNN. Pristupljeno 14. 11. 2016. 
  10. ^ International Institute for Strategic Studies: The Military Balance (2014). str. 236.
  11. ^ „Pakistan will stand by China against US ‘siege’, says Rashid”. Daily Times (Pakistan). 23. 2. 2006. Arhivirano iz originala 3. 2. 2008. g. Pristupljeno 8. 9. 2013. 
  12. ^ Ansari, Usman (3. 8. 2011). „China Officially Offers Pakistan J-10 Variant”. Defense News. Arhivirano iz originala 08. 09. 2013. g. Pristupljeno 8. 9. 2013. 
  13. ^ Bokhari, Farhan (10. 11. 2009). „Pakistan in Chinese fighter jet deal”. Financial Times. Pristupljeno 8. 9. 2013. 
  14. ^ „China to give squadron of J10-B fighters to Pakistan”. Hindustan Times. 30. 7. 2011. Arhivirano iz originala 31. 10. 2013. g. Pristupljeno 8. 9. 2013. 
  15. ^ „China to give squadron of J10-B fighters to Pakistan”. Greater Kashmir. 31. 7. 2011. Arhivirano iz originala 24. 8. 2013. g. Pristupljeno 8. 9. 2013. 
  16. ^ „J-10B fighter planes, 6 marines for Pakistan as Cino-Pak talks underway and lead to pakistan acquiring 100 j-10 and f16 super hornets”. The News Tribe. 22. 3. 2012. Arhivirano iz originala 14. 09. 2013. g. Pristupljeno 10. 9. 2013. 
  17. ^ „歼10B有源相控阵雷达曝光 配置与美军一致(组图)”. Arhivirano iz originala 6. 2. 2015. g. Pristupljeno 4. 2. 2015. 
  18. ^ „网曝中国空军歼10B机载雷达照 与美战机类似引热议”. Arhivirano iz originala 6. 2. 2015. g. Pristupljeno 4. 2. 2015. 
  19. ^ name="sinodefence.com">„Jian-10 (J-10, F-10) Multirole Fighter Aircraft”. SinoDefence.com. Arhivirano iz originala 1. 3. 2010. g. Pristupljeno 21. 3. 2010. 
  20. ^ „中国歼-10B相控阵雷达首次曝光：达世界先进水平 - 复兴网”. Arhivirano iz originala 6. 2. 2015. g. Pristupljeno 4. 2. 2015. 
  21. ^ „AL-31FN” (na jeziku: ruski). Salyut. Arhivirano iz originala 8. 10. 2011. g. Pristupljeno 12. 1. 2013. 
  22. ^ „Liming WS10A Taihang Engine”. globalsecurity.org. 11. 7. 2011. Pristupljeno 12. 1. 2013. 
  23. ^ Richard, Fisher, Jr. (15. 10. 2011). „China's Maturing Fighter Force”. International Strategy and Assessment Center. Arhivirano iz originala 30. 12. 2012. g. Pristupljeno 12. 1. 2013. 
  24. ^ "Image suggests China may be testing thrust-vectoring engine on J-10 fighter" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. april 2018) Jane's 360, 05 January 2018.
  25. ^ name="globaltimes2">„New generation of fighter jets on horizon”. Global Times. 10. 11. 2009. Arhivirano iz originala 19. 01. 2015. g. Pristupljeno 19. 1. 2015. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Mediji vezani za članak Čengdu J-10 na Vikimedijinoj ostavi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ченгду_Ј-10&oldid=27049255”