Сага о Нилсу Холгерсону
| Saga o Nilsu Holgersonu | |
|---|---|
 Švedsko izdanje iz 1908. (cela knjiga) | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Nils Holgerssons underbara resa genom Sverige |
| Autor | Selma Lagerlef |
| Zemlja | Švedska |
| Jezik | švedski |
| Žanr / vrsta dela | fantazija |
| Izdavanje | |
| Datum | 1906. i 1907. |
| Prevod | |
| Prevodilac | Saga o Nilsu Holgersonu Saga o Smireu doslovno: Čudesno putovanje Nilsa Holgersona po Švedskoj |
Saga o Nilsu Holgersonu (šved. Nils Holgerssons underbara resa genom Sverige, doslovno: Čudesno putovanje Nilsa Holgersona po Švedskoj) je fantastični roman za decu švedske književnice Selme Lagerlef, prve žene dobitnice Nobelove nagrade za književnost. Na švedskom je prvi put objavljen u dve knjige, 1906. i 1907. godine.
Kao i mnogi vodeći švedski intelektualci svog vremena, Selma Lagerlef je bila zagovornik reforme švedskog pravopisa. Kada je prvi put objavljena, ova knjiga je takođe bila jedna od prvih koja je usvojila novi pravopis, propisan uredbom vlade 7. aprila 1906.
Roman je na srpskom jeziku objavljen i pod naslovom Saga o Smireu.[1]
O knjizi[uredi | uredi izvor]
Tokom 18. i 19. veku zaštitnici književnosti za decu — pisci, izdavači ili sindikati, trudili su se da podstaknu nadmetanje pisaca da napišu knjigu koja bi „objedinila uzbudljivo mesto jednog dobrog romana i obrazovnu vrednost jednog udžbenika”. Saga o Nilsu Holgersonu jedan je od tipskih primera žanra obrazovnog romana. Ovakvi romani u praksi bi obično odigrali svoju pedagošku ulogu u aktuelnom vremenu, a onda bi naglo počeli da zastarevaju. S druge strane, krajem 19. veka izdavači se okreću zakonu maksimalne dobiti, napustivši tradiciju kvaliteta, a komercijalizacija je uslovila da knjige više ne budu istovremeno sredstvo za obrazovanje i razonodu, već isključivo za razonodu, što je dodatno produbilo jaz između knjige koja se proučava u školi i one koja se čita iz zadovoljstva. U pisanju omladinskih knjiga sve ono što bi bilo u domenu vaspitnih, obrazovnih i funkcionalnih ciljeva moglo je da opstane samo ukoliko se povinuju zahtevima komercijalnih izdavača. To je dovelo do hiperprodukcije omladinskih bestselera sumnjivog kvaliteta i relativno malog broja vrhunskih ostvarenja.[2] Roman Selme Lagerlef svakako spada među njih.
S druge strane, posle apsolutne dominacije realizma u 19. veku, koju prati velika odbojnost prema fantastici, početak 20. veka u Sjedinjenim Američkim Državama je obeležio veliki tržišni uspeh kultnog serijala Oz (1900) Frenka Bauma, koji je otvorio put za izdanja novih fantastičnih naslova ali i brojnih epigona. Fantastika u književnosti za decu u prvoj deceniji 20. veka dobija viši status i u drugim nacionalnim književnostima, ali i dalje uglavnom prati liniju bajkovnog stvaralaštva. Saga o Nilsu Holgersonu je jedan od malobrojnih izuzetaka jer predstavlja roman sa jasnim fantastičnim okvirom.[3]
Povod za objavljivanje knjige bila je narudžbina odbora za udžbenike Švedskog udruženja učitelja osnovnih škola da napiše geografsku čitanku za javne škole. Članovi odbora želeli su udžbenike „veće pedagoška i književna vrednost“ od onih koje su tada bile u upotrebi. Svrha knjige je bila da deca iz nje nauče geografiju, a istovremeno da se zemlja prikaže na pozitivan način. Đacima je trebalo prikazati najlepše stvari koje švedsko selo i švedska kultura mogu da ponude. U vreme kada je Selma Lagerlef napisala ovu knjigu Švedska je prolazila kroz krizu nacionalnog identiteta. Godine 1905. raskinuta je Unija Švedske i Norveške i „Šveđani su kao nacija ostavljeni sami i zbunjeni”. Mnogi pisci i umetnici smatrali su tada da je njihova dužnost da ponovo uspostave čast i kulturu zemlje. Saga o Nilsu Holgersonu smatra se najuspešnijim delom napravljenim u tu svrhu. U uvodu za englesko izdanje Velma Svonston Hauard kaže: „Selma Lagerlef posvetila je tri godine proučavanju prirode i upoznavanju sa životom životinja i ptica. Tražila je do sada neobjavljena narodna predanja i legende različitih pokrajina. Ovo je genijalno utkala u svoju priču”. Književnica je, opisujući let divljih gusaka preko Švedske, predstavila istorijskih pokrajina Švedske.
Danas se ova knjiga više ne koristi u nastavi geografije u švedskim školama, ali i dalje uživa status najprevođenijeg dela Selme Lagerlef koje je doživelo veliki uspeh širom sveta.[4]
Kratak sadržaj[uredi | uredi izvor]
Glavni lik romana je četrnaestogodišnji dečak Nils Holgerson, kome je „glavno uživanje da jede i spava, a posle toga najviše voli da pravi nestašluke”. Veoma ga zabavlja maltretiranje životinja na porodičnoj farmi. Dok je njegova porodica u crkvi, a on ostavljen u kući da uči napamet poglavlja iz Biblije, Nils mrežom ulovi goblina šved. tomte. Tomte mu predlaže, ako ga oslobodi, da će mu dati ogroman zlatnik. Nils odbija ponudu i tomte pretvara Nilsa u tomta, što ga učini malim, ali i sposobnim da razgovara sa životinjama. Životinje sa imanja su oduševljene kada vide dečaka smanjenog na njihovu veličinu, jer su ljute na njega i gladne osvete. Dok se ovo dešava farmu preleću divlje guske, tokom jedne od svojih migracija. Martin, domaći beli gusan sa farme, pokušava da im se pridruži. U pokušaju da spasi nešto pre nego što se njegova porodica vrati, Nils se hvata za Martinov vrat dok on uspešno uzleće i pridružuje se divljim pticama.
Divlje guske, kojima nije nimalo drago što im se pridruže dečak i domaća guska, na kraju ih vode na avanturističko putovanje kroz sve istorijske provincije Švedske. Na tom putu upoznaju njihove prirodne karakteristike i ekonomske resurse. Istovremeno, likovi i situacije sa kojima se susreću čine ih boljima: domaći gusan treba da dokaže svoju sposobnost da leti kao iskusne divlje guske, a Nils treba da dokaže guskama da može biti koristan saputnik, uprkos njihovim prvobitnim sumnjama. Tokom putovanja, Nils saznaje da bi, ako dokaže da se promenio na bolje, tomte mogao da bude raspoložen da ga vrati u normalnu veličinu.
Knjiga sadrži i razne podzaplete, koji se tiču ljudi i životinja koje su na neki način bili u kontaktu sa Nilsom ili guskama. Na primer, jedno poglavlje se usredsređuje na čoveka iz provincije koji se oseća usamljeno i otuđeno u glavnom gradu Stokholmu. On susreće simpatičnog starog gospodina koji mu priča istoriju grada. Kasnije se otkriva da je stari gospodin bilo niko drugi nego Kralj Švedske, koji se inkognito šeta parkom. Ovo može biti ilustracija na koji način je Selma Lagerlef čitanci iz geografije dala karakter zabavnog romana.
Poglavlja[uredi | uredi izvor]
Originalni roman Selme Lagerlef objavljen je u 2 toma, ilustrovan je i sadrži ukupno 55 poglavlja. Prvi tom, objavljen 1906, sadrži 21 poglavlje,[5] dok 2. tom, objavljen 1907, sadrži 34 poglavlja (od 22 do 55).[6] Kroz ova poglavlja mladi Nils Holgerson, prolazeći kroz svoju avanturu, prolazi i kroz različite predele Švedske, sledećim redom:
Skone — Blekinge — Eland — Gotland — Smoland — Esterjetland — Sedermanland — Nerke — Vestmanland — Dalarna — Upland — Stokholm — Jestrikland — Helsingland — Medelpad — Ongermanland — Vesterboten — Laponija — Nurboten — Jemtland — Herjedalen — Vermland — Dalsland — Buhuslen — Vestergotland — Holand — Skanija.
- Originalne ilustracije iz prvog izdanja
-
Nils na farmi -
Fotografija Sa „krova“ Kulaberga -
Ruševine crkve Sv. Katarina u Visbiju -
Vetrenjače na Elandu -
Spavaća soba Karla IX u dvorcu Gripsholm -
Rudnik Falu
.jpg)
Prevodi i interpretacije[uredi | uredi izvor]
Prevodi na različite jezike po poglavljima ne prate uvek original. Takav je slučaj i sa prevodom na srpski jezik.
Šezdesetih godina 20. veka izraelski dečiji nedeljnik „Prstaci“ (hebr. אצבעוני) objavljivao je strip labavo zasnovan na švedskom originalu, gde je ime glavnog junaka promenjeno u „Gil“, a lokacije prebačene u izraelske predele.[7]
Srpska izdanja[uredi | uredi izvor]
Sagu o Nilsu Holgersonu na srpski jezik prevele su Jelena Protić-Krsmanović i Dušanka Guteša. Prevod je prvi put objavljen 1952. godine, a od tada je roman doživeo više srpskih izdanja. Jedno izdanje objavljeno je i pod naslovom Saga o Smireu.[1]
| „ | Na pisce Selma Lagerlef deluje obeshrabrujuće. Ne zato što je veća i bolja, već pre svega, zbog toga što ona uspešno i suvereno ostvaruje san svih onih koji to hoće a ne umeju: ona ne piše već priča. A može i ume da priča jer ona i nije iz ovog sveta i literature već pripada onim retkim i posvećenim koji pamte i pričaju veliku zagonetku života[8] | ” |
| — Duško Radović (iz recenzije za izdanje 1983) | ||
Filmske adaptacije[uredi | uredi izvor]
Sovjetski kratkometražni crtani film iz 1955.[uredi | uredi izvor]
Godine 1955. snimljen je sovjetski Kratkometražni crtani film pod nazivom Začarani dečak (rus. Заколдо́ванный ма́льчик), u trajanju od 44 minuta. Scenario nije urađen prema originalnoj priči Selme Lagerlef, već prema prepričanoj verziji Zoje Zadunajske i Aleksandre Ljubarske iz 1940. Radnja filma skraćena je čak i u poređenju sa ovom prepričanom verzijom. Film je producirao moskovski studio Sojuzmultfilm (rus. Союзмультфи́льм).[9]
Švedski dugometražni igrani film iz 1962.[uredi | uredi izvor]
Godine 1962. snimljen je dugometražni igrani film za decu (porodični film) Avanture Nilsa Holgersona (šved. Nils Holgerssons underbara resa). Film traje 95 minuta. Ulogu Nilsovog oca igra čuveni švedski glumac Maks fon Sidou, a ulogu švedskog kralja koji dečaku priča istoriju Stokholma sam tadašnji kralj Gustaf VI Adolf Švedski.[10] U filmu su, prateći radnju romana, prikazani veliki delovi Švedske, snimljeni iz helikoptera.[11]
Japanska crtana serija iz 1980/81.[uredi | uredi izvor]
Japanska crtana serija Čudesne Nilsove avanture (jap. ニルスのふしきな旅 - Nirusu no fushigi na tabi) snimljena je 1980. Sastoji od pedeset i dve epizode u trajanju po 25 minuta. U Japanu je emitovana od januara 1980. do marta 1981. godine. Osim u Japanu, serija je emitovana u više od 20 zemalja, između ostalih u Zapadnoj Nemačkoj (1981), Holandiji (1983), Francuskoj (1984), Belgiji (1987), Mađarskoj (1988), Poljskoj (1988), Finskoj (1989) i drugim. Ovo je bila prva produkcija japanskog Studija Pierrot (Mamoru Ošii je bio režiser serije). Ova crtana adaptacija je prilično verna originalu, osim pojave Nilsovog ljubimca hrčka, a veća uloga je dodeljena liscu Smireu.[12] Godine 1986. od serije je napravljen i dugometražni crtani film u trajanju od 97 minuta.[13]
Švedsko-nemačka mini serija iz 2011.[uredi | uredi izvor]
Za Božić 2011. premijerno je prikazana mini serija, zapravo film u dva dela Nils Holgerssons wunderbare Reise, ukupnog trajanja 230 minuta.[14]. U ovoj adaptaciji su, pored glumaca i živih životinja korišćene i lutke i 3D animacije životinja.[15]
Francuska 3D animirana serija iz 2017.[uredi | uredi izvor]
Godine 2017. francuski Studio 100 Animation objavio je 3D animiranu TV seriju od 52 epizode trajanja po 13 minuta.[16]
Uticaj na švedsku kulturu[uredi | uredi izvor]
Roman za decu Selme Lagerlef Saga o Nilsu Holgersonu (odnosno doslovno prevedeno Čudesno putovanje Nilsa Holgersona po Švedskoj) toliko je poznat u švedskoj kulturi da se slika Nilsa Holgersona na leđima guske koja leti iznad ravnica Skanije nalazila na poleđini švedske novčanice od 20 kruna sve do 2015. godine, kada su ušle u upotrebu nove novčanice.[17]
Silueta dečaka koji leti na guski nalazi se i na logotipu kompanije za digitalne mape „Tele Atlas”.
Prizori koje Nils vidi dok on i njegova guska lete iznad švedskih predela prikazani su na seriji božićnih tanjira firme Rörstrand Pottery. Tanjiri su se proizvodili od 1970. do 1999. godine, a na njima su prikazani topografija, arhitektura, industrija i divlja priroda Švedske.
-
Skulptura „Nils Holgerson” u Karlskroni. -
Postavljanje skulpture „Nils Holgerson” u okrugu Skone -
Scena iz knjige koju je švedski umetnik metnik Sven Erikson (1899-1970) naslikao 1935. u jednoj školi u Stokholmu (ulje na platnu) -
Divlja guska predvodnica jata Aka od Kebnekajze u primorskom gradu Smigehuk
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Protić-Krsmanović, Jelena (1983). „Uvod u Sagu o Smireu”. Saga o Smireu. Beograd: IRO "Vuk Karadžić".COBISS.SR 72365324
- ^ Kljajić 2020, str. 31-32
- ^ Mijić Nemet 2021, str. 72-73
- ^ Heith 2009, str. 210-211
- ^ The novel article "Nils Holgerssons underbara resa genom Sverige" at Swedish Wikipedia cites Nils Holgerssons underbara resa genom Sverige. Första bandet. (1907), chapter by chapter as pp. 9–237. Retrieved 2019-09-30.
- ^ "Nils Holgerssons underbara resa genom Sverige" at Swedish Wikipedia cites Nils Holgerssons underbara resa genom Sverige. Andra bandet. (1907), chapter by chapter as pp. 1–486. Retrieved 2019-09-30.
- ^ March 30, 2017 online Hebrew review by Hadar Ben Yehuda, including many of the Israeli version's drawings
- ^ Radović, Duško (1983). „Iz recenzije”. Saga o Smireu. Beograd: IRO "Vuk Karadžić".COBISS.SR 72365324
- ^ „The Bewitched Boy”. IMDb. Pristupljeno 21. 10. 2023.
- ^ „Nils Holgerssons underbara resa”. IMDb. Pristupljeno 21. 10. 2023.
- ^ „Adventures of Nils Holgersson”. The Swedish Film Database (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 10. 2023.
- ^ „The Wonderful Adventures of Nils”. IMDb. Pristupljeno 21. 10. 2023.
- ^ „Gekijô-ban Nirusu no fushigi na tabi”. IMDb. Pristupljeno 21. 10. 2023.
- ^ „Nils Holgerssons wunderbare Reise”. IMDb. Pristupljeno 21. 10. 2023.
- ^ Festenberg, Nikolaus von (24. 12. 2011). „"Nils Holgersson" in der ARD: Gans oder gar nicht”. Der Spiegel.
- ^ Nils Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. mart 2018), Studio100animation.net
- ^ Swedish 20 krona banknote.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Heith, Anne (2009). „Nils Holgersson Never Saw Us” (PDF). Northern Studies - Monographs No. 1. Cold Matters Cultural Perceptions of Snow, Ice and Cold (Umeå University and the Royal Skyttean Society): 209—222. Pristupljeno 21. 10. 2023.
- Mijić Nemet, Ivana (2021). Poetičke odlike fantastičnog romana za decu u srpskoj književnosti na početku 21. veka (PDF). Novi Sad: UNIVERZITET U NOVOM SADU - FILOZOFSKI FAKULTET. Pristupljeno 20. 10. 2023.
- Kljajić, Nataša (2020). KNjIŽEVNOST ZA DECU I MLADE U PREDMETNOJ NASTAVI SRPSKOG JEZIKA U STARIJIM RAZREDIMA OSNOVNE ŠKOLE (PDF). Beograd: UNIVERZITET U BEOGRADU - FILOLOŠKI FAKULTET. Pristupljeno 20. 10. 2023.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
