Šablon:IČ-Kičmenjaci

Vertebrates.png Pojedinačni organizmi iz svake glavne grupe vretenčara. U smeru kazaljke na satu, počev od gornje levo: Šareni daždevnjak (Amphibia), Estuarski krokodil (Reptilia), Australijski kazuar (Aves), Crno-ružičasta slonovska rovčica (Mammalia) Veliki bucanj (Osteichthyes)

Kičmenjaci (lat. Vertebrata) bilateralno su simetrični hordati sa razvijenom lobanjskom čaurom u kojoj se nalazi mozak. Najveći broj kičmenjaka poseduje kičmene pršljenove i segmentisano telo. Kičmenica se sastoji od kičmenih pršljenova. Sa leđne strane pršljenova postoje nastavci koji obuhvataju zadnji deo nervne cevi — kičmenu moždinu i tako je štite.

Kičmenjaci su podeljeni na ribe, vodozemce, gmizavce, sisare i ptice. Ekstantne kičmene opcije veličine su od vrste žaba Paedophryne amauensis, sa samo 7,7 mm do plavog kita, do 33 m. Kičmenjaci čine manje od pet procenata svih opisanih životinjskih vrsta; ostali su beskičmenjaci, koji nemaju kičmu.

Kičmenjači tradicionalno uključuju slepulje, koje nemaju odgovarajuće pršljenove usled gubitka u evoluciji, iako njihovi najbliži živi rođaci, paklare, rade. Međutim, slepulja poseduje lobanju. Iz tog razloga, subphylum se ponekad naziva Craniata kada se govori o morfologiji.