4. gardijski mehanizovani korpus

Četvrti gardijski mehanizovani korpus
Četvrti gardijski mehanizovani korpus
	Zastava Sovjetskog Saveza
Postojanje	9. januar 1943 — jun 1946.
Deo	Crvene armije
Angažovanje	Rostovska operacija (1943); Donbaska operacija (1943); Dnjeprovsko-Karpatska operacija (1944); Odeska operacija (1944); Jaši-kišinjevska ofanziva (1944); Bugarska operacija (1944); Beogradska operacija (1944); Budimpeštanska operacija (1945)
Vojne počasti	staljingradska od 27. januara 1943.
Odlikovanja
Komandanti
Komandant	Trofim Tanasčišin (1943—1944) ; Vladimir Ždanov (1944—1946)
Načelnik štaba	Vladimir Ždanov (1943—1944) ; Vladimir Čiž (1944—1946)

Četvrti gardijski mehanizovani korpus (rus. 4-й гвардейский механизированный корпус) bio je jedinica u sastavu oklopnih i mehanizovanih trupa Crvene armije, oružane sile Sovjetskog Saveza, koja je postojala od januara 1943. do juna 1946. godine. Od formiranja je imao počasni naziv gardijski, a nedugo po formiranju, za zasluge u borbama, dobio je i naziv staljingradski (rus. Сталинградский).

Korpus je formiran od dotadašnjeg 13. tenkovskog korpusa, fomiranog aprila 1942, a nakon završetka Velikog otadžbinskog rata preformiran je u 4. gardijsku mehanizovanu diviziju. Za zasluge u toku rata, korpus je odlikovan Ordenom crvene zastave, Ordenom Suvorova drugog reda i Ordenom Kutuzova drugog reda.

Ratni put korpusa[uredi | uredi izvor]

Trinaesti tenkovski korpus, koji je formiran aprila 1942, izgubio je u toku Staljingradske bitke je toliko tenkova da je novembra 1942. reorganizovan u mehanizovani korpus, ali je i dalje zadržao naziv 13. tenkovski korpus. Naredbom Narodnog komesara za odbranu Sovjetskog Saveza generalisimusa Josifa Staljina 9. januara 1943. Trinaesti tenkovski korpus je preimenovan u Četvrti mehanizovani korpus, koji je zbog herojstva svojih boraca u borbama protiv okupatora nagrađen počasnim nazivom gardijski. Naredbom Narodnog komesara odbrane, 27. januara 1943. nagrađen je i počasnim imenom staljingradski.

Sredinom januara 1944. korpus je uključen u sastav Trećeg ukrajinskog fronta i priključen 8. gardijskoj armiji za Nikopoljsko-Krivorožsku ofanzivu. Korpus je podržavao proboj bokova 46. i 8. gardijske armije, sa ciljem zauzimanja železničkog čvora Apostolovo, povezivanja sa snagama Četvrtog ukrajinskog fronta i odsecanjae nemačke trupe u Nikopoljski mostobran. Tokom ofanzive korpus je pomogao da se oslobode Nikopolj i Apostolovo, za šta je 13. februara 1944. nagrađen Ordenom Crvene zastave za „uzorno izvršenje borbenih zadataka“. Za pomoć u oslobođenju Odese, korpus je 20. aprila 1944. odlikovan Ordenom Suvorova drugog reda.

Tokom ofanzive za oslobođenje Odese, 31. marta 1944. poginuo je komandant korpusa general-potpukovnik Trofim Tanasčišin, nakon čega ga je zamenio dotadašnji načelnik Štaba general-major Vladimir Ždanov, koji je komandovao korpusom do kraja rata.

Napadajući zajedno sa 7. mehanizovanim i 18. tenkovskim korpusom u Jaši-kišinjevskoj ofanzivi, tokom avgusta 1944, korpus je učestvovao u opkoljavanju i uništenju velike grupe nemačkih snaga od osamnaest divizija. Za ovu akciju je 7. septembra 1944. korpus nagrađen Ordenom Kutuzova drugog reda. Početkom septembra korpus je prešao na jug u Bugarsku. Posebno se istakao tokom Beogradske operacije — 9. oktobra 1944. 160 tenkova počelo je da napreduje u maršu od Vidina (severozapadna Bugarska) do mostobrana na Moravi. Korpus je 11. oktobra završio pohod i koncentrisao se na rejonu Palanka – Petrovac – Tabalovac, odakle je 12. oktobra ujutro prešao u ofanzivu na Topolu–Mladenovac–Beograd. U rano jutro 14. oktobra 1944. tenkovi korpusa probili su se do južnog predgrađa Beograda, nakon čega je vođena sedmodnevna žestoka bitka za oslobođenje glavnog grada Jugoslavije. Za učešće u ovoj operaciji 214 pripadnika korpusa dobilo je jugoslovenska odlikovanja, a komandant Ždanov je proglašen za narodnog heroja Jugoslavije.

Korpus je krajem oktobra 1944. prebačen u sastav Drugog ukrajinskog fronta, u čijem se sastavu nalazio do februara 1945. godine. Potom je sukcesivno priključen 46. armiji od 1. novembra, konjičko-mehanizovanoj grupi Plijeva od 28. novembra, 6. gardijskoj tenkovskoj armiji od 23. decembra i 7. gardijskoj armiji od 26. januara 1945. tokom Budimpeštanske operaciju. Poslednju borbenu akciju vodio je tokom napredovanja u južnu Čehoslovačku na Hronu severno od Estergoma, a krajem februara je povučen u prednju rezervu. Korpus je potom 15. aprila prešao u rezervu Vrhovne komande, u kojoj je ostao do kraja rata. Za ratne zasluge odlikovano je 16.500 pripadnika korpusa, dok je njih 19 proglašeno za heroje Sovjetskog Saveza.

Heroji Sovjetskog Saveza[uredi | uredi izvor]

Ukupno devetnaest boraca i starešina 4. gardijskog mehanizovanog korpusa proglašeno je za Heroje Sovjetskog Saveza.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]