Хронологија Београдске операције

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Детаљ уметничког приказа Београдске операције са командантима Дапчевићем и Ждановим у Спомен-комплексу „Сремски фронт” у Адашевцима, код Шида.
Уметнички приказ Прве фазе Београдске операције изложен у Спомен-комплексу „Сремски фронт”.

Београдска операција представља низ повезаних борби вођених за ослобођење Београда и околине у Другом светском рату, октобра 1944. године. Операцију су извеле јединице Прве армијске групе НОВ и ПОЈ и Трећег украјинског фронта Црвене армије наневши тежак пораз немачкој Групи армија „Србија”.

Ооперација је трајала од 10. до 23. октобра и може се поделити у три фазе:

  • припремне борбе, од 10. до 14. октобра — у овој фази партизанске и совјетске снаге су сломиле немачку спољну линију одбране која се протезала од Обреновца, преко Јајинаца, Кумодража, Авале и Бањице до Смедерева.
  • борбе за непосредно ослобођење Београда, од 14. до 20. октобра — ова фаза представља борбе вођене у самом граду, из улице у улицу, из куће у кућу, али и на спољеним прилазима граду против немачких јединица, које су у току операције продирале с југа и допрле до Великог и Малог Мокрог Луга, Болеча и Авале из правца Смедерева.
  • завршне борбе, од 20. до 23. октобра — у овој фази партизанске и совјетске снаге су наставиле са одбацивањем непријатеља и ослободиле Земун, Сурчин и околна места. Сусретом партизанско-совјетских јединица, које су прешле преко Савског моста и ослободиле Земун и јединица 12. војвођанског корпуса, које су форсирале Саву и ослободиле Сурчин и околна села, 23. октобра код Нове Пазове заврешена је Београдска операција и отпочело је гоњење непријатеских снага у Срему.

Припремне борбе[уреди]

9. октобар[уреди]

  • У току ноћи 9/10. октобра јединице 12. војвођанског корпуса11. крајишка и 16. војвођанска дивизија извршиле напад на Обреновац. Напад је извршен са свих страна — 11. дивизија је нападала с истока и југа, 16. дивизија са запада и северозапада, Пета крајишка бригада са југаиз правца села Мислођина, а 12. крајишка бригада са истока из правца села Барича. Услед одлучне одбране немачких снага, којима је у току борбе стигло појачање из правца Београда, напад је био одбијен. Партизанске снаге су успеле да заузму села Мислођин и Барич, али су у свитање 10. октобра биле принуђене на повлачење на почетне положаје. У овим борбама партизанске снаге су имале губитке од 40 мртивих и 76 рањених бораца.[1]
  • У току ноћи 9/10. октобра Прва крајишка бригада извршила напад на немачки гарнизон у Тополи, али је због јаке одбране и дејства непријатељских тенкова, морала да се повуче ка селу Наталинцима. У току исте ноћи, један батаљон Четврте крајишке бригаде порушио је железничку пругу и железничку станицу у селу Ковачевцу и ликвидирао непријатељску посаду на станици. Непријатељске снаге су претрпеле губитке од 11 мртвих и 4 заробљена, док су партизанске снаге имале 11 рањених бораца.[1]

10. октобар[уреди]

  • Код села Ковачевац и Кусадак, код Младеновца, јединице из састава Пете крајишке дивизије (Прва, Четврта и Седма крајишка бригада) разбиле колону од око 300 немачких војника, наневши јој губитке од око 80 мртвих и 40 заробљених. Овом приликом уништено је једно оклопно возило, седам камиона и мотоцикл, а заплењена су два топа и већа количина наоружања и муниције. Партизанске снаге су имале једног погинулог и шест рањених бораца.[1]
  • У селу Мељак, код Умке Трећа личка ударна бригада, из састава Шесте личке дивизије, сломила отпор немачких војника, наневши им губитке од 20 мртвих и више рањених и запленивши два камиона, мотоцикл и већу количину наоружања и друге војне опреме. Бригада је имала 5 мртвих и 10 рањених бораца.[1]
  • Два батаљона Четврте крајишке бригаде извршили напад на немачке снаге у Младеновцу, али су се после краће борбе повукли из града, јер је непријатељу стигло појачање.[2]
  • Након несупелог напада на Обреновац, Штаб 12. војвођанског корпуса је донео одлуку да се напад обнови у току ноћи 10/11. октобар додатним ангажовањем делова 36. војвођанске дивизије. Напријатељске снаге су после првог напада, скратиле линију одбране града и повукле се на упоришта — Обреновац, Барич и Умка. Услед одлучне непријатељске одбране из бетонских бункера, напад није успео па су се партизанске снаге у зору 11. октобра повукле на почетне положаје. У овим борбама 36. дивизија је имала 17 мртвих и 36 рањених бораца, међу којима је била и народни херој Вера Мишчевић (1925—1944), референт санитета Трећег батаљона Треће војвођанске бригаде, која је страдала у селу Звечка.[2][3]
  • У току ноћи 10/11. октобра Пета крајишка бригада извршила неуспели напад на село Мислођин, код Обреновца. Бригада је имала 6 мртвих и 11 рањених.[2]

11. октобар[уреди]

12. октобар[уреди]

13. октобар[уреди]

Борбе за Београд[уреди]

Уметнички приказ Друге фазе Београдске операције изложен у Спомен-комплексу „Сремски фронт”.

14. октобар[уреди]

15. октобар[уреди]

16. октобар[уреди]

17. октобар[уреди]

18. октобар[уреди]

19. октобар[уреди]

20. октобар[уреди]

Завршне борбе[уреди]

21. октобар[уреди]

22. октобар[уреди]

23. октобар[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]