Владимир Жданов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ВЛАДИМИР ЖДАНОВ
Nh zdanov.jpg
Владимир Жданов
Датум рођења (1902-04-29)29. април 1902.
Место рођења Кијев
 Руско царство
Датум смрти 19. октобар 1964.(1964-10-19) (62 год.)
Место смрти Београд, Социјалистичка Република СрбијаСР Србија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Професија војно лице
Члан КПСС од 1941.
Учешће у ратовима Руски грађански рат
Велики отаџбински рат
Народноослободилачка борба
Служба Совјетска армија
Чин генерал-пуковник
Херој СССР од 13. септембра 1944.
Народни херој од 20. октобра 1944.
Одликовања
совјетска одликовања:
Херој Совјетског Савеза
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден Суворова првог степена
Орден Суворова другог степена
Орден Суворова другог степена
Орден Кутузова другог степена
Орден црвене звезде
страна одликовања:
Орден народног хероја

Владимир Иванович Жданов (рус. Влади́мир Ива́нович Жда́нов; Кијев, 29. април 1902Београд, 19. октобар 1964), генерал-пуковник совјетске Црвене армије, Херој Совјетског Савеза и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 29. априла 1902. године у Кијеву, у Украјини. У Црвену армију ступио као добровољац, учествовао у завршним биткама грађанског рата. Завршивши пешадијску школу стекао је велико искуство у командовању. У Комунистичку партију Совјетског Савеза примљен је 1941. године.

У време Великог отаџбинског рата Совјетског Савеза против нацистичке Немачке и њених савезника, био је начелник штаба, а затим командант IV гардијског механизованог корпуса. Организаторске способности је показао у Стаљинградској бици, у борбама на југу Украјине, у јашко-кишњевској операцији која је совјетским трупама отворила пут на Балкан. Генерал Жданов учествовао је у ослобођењу Бугарске и Мађарске од Немаца.

У време Београдске операције, октобра 1944. године, тенкисти 4. гардијског механизованог корпуса, којим је командовао Жданов, борили су се заједно са борцима Народноослободилачке војске Југославије. Владимир Жданов био је један од оних совјетских војних старешина који су, према речима маршала Тита: " ... на челу совјетских јединица, раме уз раме с југословенским борцима, пролијевали своју крв не само за ослобођење Београда, већ и других подручја наше земље."

У Совјетском Савезу, заслуге генерала Жданова добиле су високу оцену. Одликован је с два Ордена Лењина, три Ордена Црвене заставе, Орденом Суворова првог реда, два Ордена Суворова другог реда, Орденом Црвене звезде и многим медаљама Совјетског Савеза. За Хероја Совјетског Савеза проглашен је 13. септембра 1944. године.

Пеко Дапчевић и генерал Жданов у ослобођеном Београду 1944.

За заслуге у борби против заједничког непријатеља и допринос ослобођењу Београда и других подручја Југославије, гардијски генерал-лајтант тенковских јединица Црвене армије Владимир Иванович Жданов одликован је 20. октобра 1944. Орденом народног хероја Југославије.

У послератним годинама, Жданов је завршио, с одличним успехом, Војну академију Генералштаба, и заузимао одговорне командне положаје у Црвеној армији.

Пошавши, као члан совјетске војне делегације, на прославу двадесетогодишњице ослобођења Београда, 19. октобра 1964. године, генерал-пуковник Владимир Иванович Жданов је изгубио живот у авионској несрећи на Авали.

На месту погибије војној делегацији је подигнут споменик, а једна од главних улица у Београду је дуги низ година носила име генерала Жданова, али је 1997. године улици враћен стари назив Ресавска.

Види још[уреди]

Литература[уреди]