Danke Deutschland
Danke Deutschland (Hvala Nemačkoj) je naziv pesme u znak zahvalnosti Nemačkoj za njeno zalaganje za međunarodno priznanje nezavisnosti Hrvatske[1] januara 1992.
Pesma, koju je tadašnje hrvatsko rukovodstvo nekoliko nedelja forsiralo po medijima, nikada nije stekla popularnost. Viđena je kao politički kič, režim u Srbiji ju je koristio za antipropagandu, kako bi se naglasio odnos Nemačke prema Hrvatskoj kao navodno oživljavanje nacističko-ustaškog saveza. Na srpskoj televiziji, pesma je prikazana kao snimak nemačkih trupa u Zagrebu tokom Drugog svetskog rata.
Politički i istorijski kontekst nastanka pesme[uredi | uredi izvor]
Hrvatska je proglasila nezavisnost od SFR Jugoslavije 25. juna 1991. Evropska komisija je zahtevala tromesečnu suspenziju te odluke, u zemlji je počeo da besni rat, hrvatski Sabor je 8. oktobra prekinuo sve preostale veze sa federacijom, i do sredine decembra Hrvatsku je već priznalo nekoliko zemalja, uključujući i Vatikan.
Unutar same Evropske ekonomske zajednice, Nemačka je predvodila napore da nagovori partnere na konsenzus o priznavanju nezavisnosti Slovenije i Hrvatske; napokon, nemački ministar inostranih poslova Hans-Ditrih Genšer je 19. decembra 1991, po povratku iz Vatikana, objavio da će Nemačka ove zemlje priznati nezavisno od odluke drugih vlada i ubrzo potom su to učinile još neke zemlje pojačavši tako pritisak na EEZ.
Evropska ekonomska zajednica je tako 15. januara 1992. objavila priznanje nezavisnosti Slovenije i Hrvatske, mada je Badinterova komisija[2] same EEZ preporučila da se priznaju Slovenija i Republika Makedonija.
Istog dana Hrvatska televizija je premijerno emitovala u udarnom terminu pesmu-zahvalnicu Nemačkoj pod nazivom Danke Deutschland.
Refren pesme[uredi | uredi izvor]
Izvorni tekst na nemačkom jeziku:
- Danke Deutschland, meine Seele brennt!
- Danke Deutschland, für das liebe Geschenk.
- Danke Deutschland, vielen Dank,
- wir sind jetzt nicht allein,
- und die Hoffnung kommt in das zerstörte Heim.
Prevod na srpski jezik:
- Hvala Nemačkoj, moja duša gori!
- Hvala Nemačkoj, na dragom poklonu.
- Hvala Nemačkoj, mnogo hvala,
- sad više nismo sami,
- i nada dolazi u našu porušenu domovinu.
Izvođač, kompozitor i aranžer[uredi | uredi izvor]
Pesmu je izvela Sanja Trumbić, koja je ostala upamćena i po drugim dnevno-rodoljubivim naslovima, te hitovima sa naslovima poput Havaji su samo škoj („, a ja imam otok svoj...“), Kazni me ko ženu, Sto kuna daj mi mama ili Marine, ženi me.
Danke Dojčland je potisao kompozitor Đorđe Novković, mešovitog srpsko-hrvatskog porekla[3], rođen u Sarajevu[4] i otac poznatog pevača Borisa Novkovića, koji je godinu dana kasnije radio i prvi hrvatski samostalni nastup na Pesmi Evrovizije 1993. (Don't ever cry („, my Croatian sky“!)).
Tekst je bio delo Tea Trumbića, poznatog hrvatskog kompozitora i Sanjinog supruga, a aranžman je uradio Nikica Kalođera.
Upotreba u medijima i svakodnevnom govoru na bivšim jugoslovenskim prostorima[uredi | uredi izvor]
Pesma „Danke Dojčland“ se odavno više ne emituje, ali je sam naslov ostao u post-jugoslovenskim popularnim kulturama kao fraza koja sažima emocije koje je sama pesma izazvala, dobivši kasnijim raspletom događaja i izvesnu notu gorčine, ironije i sitnog zadovoljstva.
Korišćena je u različitim člancima i novinskim naslovima[5][6][7].
Srpska opozicija je tokom devedesetih jedno vreme na protestnim skupovima delila i bedževe sa natpisom Danke Kina, danke Zimbabve u aluziji na uzdržan glas Kine i protivljenje Zimbabvea prilikom uvođenja sankcija UN SR Jugoslaviji u maju 1992[8]
U godinama nakon nastanka pesme, fraza „danke Dojčland“ je u beogradskom žargonu korištena kao izraz podrugljivog zahvaljivanja, slično sarkastičnom: „e, baš ti hvala“.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Hanson 1995, str. 161.
- ^ http://www.pescanik.net/content/view/2314/66/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. септембар 2011) Десет мишљења Бадинтерове комисије
- ^ Odlazak našeg najvećeg tvorca hitova - Jutarnji.hr Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2008), Приступљено 1. 4. 2013.
- ^ Croatian Phonographic Association (Hrvatska Diskografska Udruga): Đorđe Novković Архивирано на сајту Wayback Machine (1. oktobar 2011)
- ^ Ovde se ne peva "Danke Dojčland" Borba 25.7.1999, Članak o povlačenju sa Kosova
- ^ Danke Dojčland sarajevski "Dani", 17.12.1998, Članak o nemačkoj marci za koju je paritetno vezana bosanskohercegovačka valuta
- ^ Danke državne banke nedeljnik "Vreme", 17.4.1995, Članak o haosu na tržištu novca
- ^ https://archive.today/20120718022538/findarticles.com/p/articles/mi_m1309/is_n1_v30/ai_13828009/ Sankcije UN protiv SR Jugoslavije
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Hanson, Stephen E.; Willfried Spohn (1995). Can Europe Work?: Germany and the Reconstruction of Postcommunist Societies. University of Washington Press. ISBN 978-0-295-97460-6.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Pogledajte kratak isečak pesme.