Pređi na sadržaj

Gvajfenesin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gvajfenesin
IUPAC ime
(RS)-3-(2-metoksifenoksi)propan-1,2-diol
Klinički podaci
Prodajno imeActifed-C, Aeronesin, Amonidren, Amonidrin
Drugs.comMonografija
MedlinePlusa682494
Podaci o licenci
Način primeneOralno
Pravni status
Pravni status
  • US: OTC / Rx-only
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije1–5 h[1]
Identifikatori
CAS broj93-14-1 ДаY
ATC kodR05CA03 (WHO) QM03BX90
PubChemCID 3516
DrugBankDB00874 ДаY
ChemSpider3396 ДаY
ChEMBLCHEMBL980 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC10H14O4
Molarna masa198,216
  • COC1=CC=CC=C1OCC(O)CO
  • InChI=1S/C10H14O4/c1-13-9-4-2-3-5-10(9)14-7-8(12)6-11/h2-5,8,11-12H,6-7H2,1H3 ДаY
  • Key:HSRJKNPTNIJEKV-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja785 °C (1.445 °F)
Tačka ključanja215 °C (419 °F)

Gvajfenesin, takođe poznat kao gliceril gvajakolat, je lek za iskašljavanje koji se uzima oralno i prodaje kao pomoćno sredstvo za uklanjanje sputuma iz respiratornog trakta. Hemijski, to je etar gvajakola i glicerina. Može se koristiti u kombinaciji sa drugim lekovima.[2] Jedna studija iz 2014. je otkrila da gvajfenezin nema efekta na produkciju sputuma ili rasčišćavanje kod infekcija gornjih disajnih puteva.[3]

Neželjeni efekti mogu uključivati vrtoglavicu, pospanost, osip na koži i mučninu.[2] Iako nije dovoljno proučavan u trudnoći, smatra se da je bezbedan.[4] Veruje se da deluje tako što čini izlučevine disajnih puteva tečnijim.[2]

Gvajfenesin se koristi u medicini najmanje od 1933. godine.[5] Dostupan je kao generički lek i bez recepta.[2][4] U 2020. godini, to je bio 324. najčešće propisivani lek u Sjedinjenim Državama, sa više od 800.000 recepata.[6][7]

Medicinska upotreba

[uredi | uredi izvor]

Gvajfenesin se koristi kao pomoć kod iskašljavanja guste sluzi, a ponekad se kombinuje sa antitusikom (sredstvo za suzbijanje kašlja) dekstrometorfanom, kao što je Mucineks DM ili Robitusin DM.[8] Takođe se kombinuje sa efedrinom u tabletama primaten i bronkaid za simptomatsko olakšanje astme.

Nuspojave

[uredi | uredi izvor]

Iako se generalno dobro toleriše, neželjeni efekti gvajfenesina mogu uključivati alergijsku reakciju (retko), mučninu, povraćanje, vrtoglavicu ili glavobolju.[9][10]

Osobine

[uredi | uredi izvor]

Guaifenesin je organsko jedinjenje, koje sadrži 10 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 198,216 Da.[11][12]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 4
Broj donora vodonika 2
Broj rotacionih veza 5
Particioni koeficijent[13] (ALogP) 0,7
Rastvorljivost[14] (logS, log(mol/L)) -1,3
Polarna površina[15] (PSA, Å2) 58,9

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Aluri JB, Stavchansky S (1993). „Determination of guaifenesin in human plasma by liquid chromatography in the presence of pseudoephedrine”. J Pharm Biomed Anal. 11 (9): 803—808. PMID 8218524. doi:10.1016/0731-7085(93)80072-9. 
  2. ^ а б в г „Guaifenesin: Monograph for Professionals”. Drugs.com, American Society of Health-System Pharmacists. 23. 1. 2023. Приступљено 30. 7. 2023. 
  3. ^ Hoffer-Schaefer A, Rozycki HJ, Yopp MA, Rubin BK (мај 2014). „Guaifenesin has no effect on sputum volume or sputum properties in adolescents and adults with acute respiratory tract infections”. Respiratory Care. 59 (5): 631—636. PMID 24003241. doi:10.4187/respcare.02640Слободан приступ. 
  4. ^ а б Weiner CP, Rope K (2013). The Complete Guide to Medications During Pregnancy and Breastfeeding: Everything You Need to Know to Make the Best Choices for You and Your BabyНеопходна слободна регистрација (на језику: енглески). St. Martin's Press. стр. PT282. ISBN 9781250037206. 
  5. ^ Riviere JE, Papich MG (2013). Veterinary Pharmacology and Therapeutics. John Wiley & Sons. стр. 287. ISBN 9781118685907. 
  6. ^ „The Top 300 of 2020”. ClinCalc. Приступљено 31. 10. 2022. 
  7. ^ „Guaifenesin – Drug Usage Statistics”. ClinCalc. Приступљено 31. 10. 2022. 
  8. ^ „Guaifenesin DM”. WebMD.com. 
  9. ^ „Guaifenesin Side Effects”. Drugs.com. 3. 7. 2023. Приступљено 30. 7. 2023. 
  10. ^ „Guaifenesin”. MedlinePlus, United States National Library of Medicine. 15. 1. 2022. Приступљено 30. 7. 2023. 
  11. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  12. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  13. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  14. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  15. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).