Pređi na sadržaj

Karnozin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Karnozin[1]
Nazivi
IUPAC naziv
(2S)-2-[(3-Amino-1-oksopropil)amino]-3-(3H-imidazol-4-il)propanoinska kiselina
Drugi nazivi
β-Alanil-L-histidin
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.005.610
KEGG[2]
UNII
  • c1c(nc[nH]1)C[C@@H](C(=O)O)NC(=O)CCN
Svojstva
C9H14N4O3
Molarna masa 226,24 g·mol−1
Agregatno stanje Kristalna materija
Tačka topljenja 253 °C (487 °F; 526 K)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Karnozin (beta-alanil-L-histidin) je dipeptid sastavljen od dve aminokiseline: beta-alanina i histidina. U velikim koncentracijama ga ima u mišićima i moždanom tkivu.[5]

Karnozin i karnitin je otkrio ruski biohemičar Vladimir Sergejević Gulević. Istraživači u Britaniji, Južnoj Koreji, Rusiji i drugim zemljama su dokazali da karnozin ima brojne blagotvorne antioksidativne osobine. Dokazano je da karnozin izbacuje reaktivne vrste kiseonik a (ROS) kao i alfa-beta nezasićene aldehide, nastale peroksidacijom masnih kiselina ćelijskih membrana tokom oksidativnog stresa.

Karnozin može da se suprotstavi glikaciji, takođe je sposoban da helira dvovalentne jone metala. Pretpostavka je da hronična glikoliza ubrzava starenje. Otkriveno je da karnozin inhibira dijabetičnu nefropatiju štiteći podocite i mezangijalne ćelije.

Proizvodi koji sadrže karnozin se koriste i u preparatima za smanjivanje bora na koži.

Neka istraživanja su otkrila blagotvorne efekte N-acetilkarnozina u prevenciji i lečenju katarakte očiju; jedno istraživanje je otkrilo da karnozin smanjuje maglovitost sočiva oka pacova koji su bili izloženi gvanidinu radi izazivanja katarakte.< Međutim, iako pozitivni rezultati postoje, tvrdnje da karnozin izaziva ove i druge oftalmološke koristi su, za sada, nedovoljno podržane (od strane zvanične farmaceutske industrije) da bi bili odobreni od strane matičnih medicinskih zajednica.

Studija iz 2001. godine utvrdila je da karnozin poboljšava socijalizaciju i receptivni rečnik dece sa autizmom. U životinjskim modelima, suplementirani karnozin može da poveća nivoe kortikosterona, koji može da objasni hiperaktivnost ispoljenu kod većih doza. Međutim, gore navedena studija koristila je karnozin ubrizgavan u piliće intracerebroventrikularno, dok kod ljudi još uvek nije primećen povećan nivo kortikosterona.

Kod životinjskih modela utvrđeno je da karnozin usporava rast raka i štiti od oksidativnog stresa izazvanog alkoholom, kao i hronična oštećenja jetre uzrokovana etanolom. Karnozin je takođe neuro zaštitnik protiv trajne cerebralne ishemije kod miševa.

Karnozin može da poveća Hejflik limit kod ljudskih fibroblasta, a čini se i da smanjuje stopu skraćivanja telomera. Karnozin se takođe smatra zaštitnikom protiv starenja. Pošto se prefiks karno- odnosi na meso (izvor pomenut gore) za tipične vegetarijanske dijete se smatra da im nedostaje karnozina.

Kliničko ispitivanje profesora Vanga i dr. pod nazivom „Upotreba karnozina kao prirodnog leka protiv starenja ljudi“ sprovedena je na 96 pacijenata sa raznličitim stepenima katarakte, i pokazala je 80% uspešnosti kod uznapredovalih katarakti, i 100% kod pacijenata sa blagim do umerenim kataraktama, tokom 6 meseci probnog perioda.

Karnozinemija, ili nedostatak karnozina ili nedostatak aminoacil-histidin dipeptida, je redak autozomno- recesivan metabolički poremećaj, koji izaziva nedostatak karnozinaze, vrste dipeptidaze (enzima koji deli dipeptide u njihova dva aminokiselniska konstituenta). Ovaj poremećaj dovodi do povećanja karnozina u urinu, likvoru, krvi i nervnom sistemu. Neurološki poremećaji povezani sa nedostatkom karnozina, i rezultujućom karnozinemijom („karnozin u krvi”) su česti.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „C9625 L-Carnosine ~99%, crystalline”. Sigma-Aldrich. 
  2. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  uredi
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ „Karnozin EXTRA”. www.carnomed.rs. Arhivirano iz originala 07. 11. 2017. g. Pristupljeno 07. 11. 2017. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

journal=Archives of Gerontology and Geriatrics |date=1999|volume=29|issue=|pages=107–113}}

  • Stvolinsky SL, Dobrota D. Anti-ischemic activity of carnosine. Biochemistry (Mosc). 65  (7):  849–55.Review.
  • Stvolinsky, S.; Kukley, M.; Dobrota, D.; Mezesova, V.; Boldyrev, A. (новембар 2000). „Carnosine protects rats under global ischemia”. Brain Res Bull. 53 (4): 445—8. PMID 11137002. doi:10.1016/S0361-9230(00)00366-X. 
  • Suh, Y. H.; Checler, F. (септембар 2002). „Amyloid precursor protein, presenilins, and alpha-synuclein: Molecular pathogenesis and pharmacological applications in Alzheimer's disease”. Pharmacol Rev. 54 (3): 469—525. PMID 12223532. doi:10.1124/pr.54.3.469. 
  • Sunderman FW Jr (2001). „Nasal toxicity, carcinogenicity, and olfactory uptake of metals”. Ann Clin Lab Sci. 31 (1): 3—24. . Review.
  • Suslina ZA, Federova TN, Maksimova MIu et al. [Antioxidant therapy in ischemic stroke] Zh Nevrol Psikhiatr Im S S Korsakova. 100 (10): 34—8. 2000.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Suzuki Y, Ito O, Mukai N, Takahashi H, Takamatsu K (2002). „High Level of Skeletal Muscle Carnosine Contributes to the Latter Half of Exercise Performance during 30-s Maximal Cycle Ergometer Sprinting”. Jpn J Physiol. 52 (2): 199—205. 
  • Tabakman, R.; Lazarovici, P.; Kohen, R. (2002). „Neuroprotective effects of carnosine and homocarnosine on pheochromocytoma PC12 cells exposed to ischemia”. J Neurosci Res. 68 (4): 463—9. 
  • Tameyasu T, Yamada M, Tanaka M, Takahashi S (2002). „Effect of zinc-carnosine chelate compound on muscle function in mdx mouse”. Jpn J Physiol. 52 (1): 111—20. 
  • Tan, K. M.; Candlish, J. K. (1998). „Carnosine and anserine as modulators of neutrophil function”. Clin Lab Haematol. 20 (4): 239—44. 
  • Tanida M, Niijima A, Fukuda Y, et al. Dose-dependent effects of L-carnosine on the renal sympathetic nerve and blood pressure in urethane-anesthetized rats. Am J Physiol Regul Integr Comp Physiol. 2004 Oct 21 Tarnha M, et al. „Hydroxyl radical scavenging by carnosine and Cu(ii)-carm)sine complexes”. Int J Radial Biol. 75 (9): 1. 1999.  177-1188.
  • 189. Teufel M, Saudek V, Ledig JP et al. Sequence identification and characterization of human carnosinase and a closely related non- specific dipeptidase. J Biol Chem. 2002 Dec 6 [epub ahead of print] Click for „Free 38 39 full text“ in the abstract.
  • Thiel R, Fowkes SW. Can cognitive deterioration associated with Down syndrome be reduced? Med Hypotheses. 64 (3): 524—532. 2005.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Thorpe, S. R.; Baynes, J. W. (1996). „Role of the Maillard reaction in diabetes mellitus and diseases of aging”. Drugs Aging. 9 (2): 69—77. 
  • Toufektsian, M. C.; Morel, S.; Tanguy, S.; Jeunet, A.; De Leiris, J.; Boucher, F. (фебруар 2003). „Involvement of reactive oxygen species in cardiac preconditioning in rats”. Antioxid Redox Signal. 5 (1): 115—22. PMID 12626123. doi:10.1089/152308603321223603. 
  • Trombley, P. Q.; Horning, M. S.; Blakemore, L. J. (1997). „Interactions between carnosine and zinc and copper: implications for neuromodulation and neuroprotection. Biochemistry (Mosc). 65  (7):  807–16. Review. Truitsina IE, Shabanov M, Chikunova BZ, et al.Characterization of the anti-ulcer effectiveness of carnosine”. Patol Fiziol Eksp Ter. 4: 17—20. 
  • Yamano T, Niijima A, Iimori S, et al. Effect of L-carnosine on the hyperglycemia caused by intracranial injection of 2-deoxy-D- glucose in rats. Neurosci Lett. 2001;313(1-2):78-82.
  • Yeargans, G. S.; Seidler, N. W. (јануар 2003). „Carnosine promotes the heat denaturation of glycated protein”. Biochem Biophys Res Commun. 300 (1): 75—80. PMID 12480523. doi:10.1016/S0006-291X(02)02796-1. . Yuneva MO, Bulygina ER, Gallant SC et al. Effect of carnosine on age – induced changes in senescence-accelerated mice. J Anti-Aging Medicine, 2: 1999, 337-342.
  • Zaloga, G. P.; Roberts, P. R.; Nelson, T. E. (1996). „Carnosine: A novel peptide regulator of intracalcium and contractility in cardiac muscle”. New horizons. 4: 26—35. 
  • Zaloga GP, Roberts PR, Black KW. et al. Carnosine is a novel peptide modulator of intracellular calcium and contractility in cardiac cells. Am J Physiol. 1997;272(1 Pt 2):H462-8.
  • Zaloga, G. P.; Siddiqui, R. A. (октобар 2004). „Biologically active dietary peptides”. Mini Rev Med Chem. 4 (8): 815—21. PMID 15544542. doi:10.2174/1389557043403477. 
  • West MD (1994). „The cellular and molecular biology of skin aging”. Arch Dermatol. 130 (1): 87—95. 

    • Spoljašnje veze

    [uredi | uredi izvor]
    Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Karnozin&oldid=30084409”