Stigonema
| Stigonema | |
|---|---|
| |
| Stigonema sp. | |
| Naučna klasifikacija | |
| Domen: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | Stigonema Agardh ex Bornet et Flahault, 1888
|
| Tipska vrsta | |
| Stigonema mamillosum Agardh ex Bornet et Flahault 1888 | |
Stigonema (lat. Stigonema) je široko rasprostranjen rod končastih modrozelenih bakterija (algi), koji pripada redu Stigonematales. Konci (trihomi) ovih algi grade tamnomrke jastučaste ili koraste prevlake[2], uglavnom pričvršćene za podlogu. Naziv roda potiče od grč. stygon — istačkan, i grč. nema — konac.
Karakteristike građe[uredi | uredi izvor]
Vrste ovoga roda se nalaze na trihalnom (končastom) stupnju organizacije. Kod ovih organizama javlja se pravo grananje, po tipu T-grananja. Telo im je izgrađeno od više nizova ćelija (multiserijatni filament), pri čemu su vrhovi grana izgrađeni od jednog niza ćelija (uniserijatni)[3]. Ponekad je telo heterotalusno — izgrađeno iz poleglih (prostratnih) i uspravnih grana[4].
Citoplazme ćelija su međusobno povezane i komuniciraju putem pora — kanala verovatno nastalih nepotpunom izgradnjom septi posle deobe[3]. Ove pore autori nazivaju i plazmodezmama[2]. Apikalna (vršna) ćelija je ponekada veća od ostalih. Obrazuju heterociste koje su interkalarne (nalaze se između vegetativnih ćelija) ili lateralne (postavljene bočno)[5], a po izgledu su slične vegetativnim ćelijama. Verovatno obrazuju i trajne spore (akinete)[6], iako do sad nisu poznate[7].
Razmnožavaju se hormogonijama, koje se obrazuju na krajevima najmlađih grana[5]. Hormogonija je dvoćelijska (ređi slučaj[5]) ili višećelijska, a retko sa velikim brojem ćelija[7].
Ekologija[uredi | uredi izvor]
Vrste ovoga roda su široko rasprostranjene i naročito zastupljene u tropskom regionu. Većina vrsta živi van vode[5], uglavnom pričvršćene za podlogu (žive na kori drveća ili vlažnim stenama), mada mogu naseljavati i zemljište. Razne vrste ovoga roda se mogu naći od nizijskih predela pa sve do vrhova visokih planina[7]. Nekoliko vrsta živi u barama, močvarama i tresavama. Tu se nalaze pričvršćene za kamenje ili komade drveta ili rastu u metafitonu[7].
Pojedine vrste ulaze u građu lišajeva[5], unutar kojih se razvijaju različiti tipovi ekoloških odnosa sa gljivama[8]. Ponekad se sa lišajevima koje grade zelene alge nalaze u fakultativnoj ili obligatnoj (sa aspekta lišaja) simbiozi[8]. Opisana je i simbioza stigoneme sa mahovinama[9].
Sistematika roda[uredi | uredi izvor]
U ovom rodu nalazi se oko 40 savremenih vrsta[7]. Poznate su i fosilne vrste, poput eocenske S. anchistina. Ustanovljavanje razlika između vrsta je otežano veoma izraženom polimorfnošću i malim brojem konstantnih svojstava[5], te je revizija čitavog roda neophodna[7].
|
Validne vrste pobrojane na Portalu klasifikacije sajta Global Biodiversity Information Facility (GBIF)[10]: | ||
|---|---|---|
|
|
|
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Croft WN, George EA. 1959. Blue-green algae from the Middle Devonian of Rhynie, Aberdeenshire. British Mus. (Nat. Hist.), Bull. Geol. 3: 339—353.
- ^ a b Blaženčić, J. 2000. Sistematika algi. Beograd: NNK International. ISBN 86-23-23002-7
- ^ a b Bergey HD, Holt JG. 1994. Bergey's Manual of Determinative Bacteriology. Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 0-683-00603-7.
- ^ Lee R. E. 1999. Phycology. Cambridge University Press. ISBN 0-521-63883-6
- ^ a b v g d đ Cvijan M, Blaženčić J. 1996. Cyanophyta. Naučna knjiga: Beograd. ISBN 86-23-23080-9
- ^ Hoek C. van den, Mann DG, Jahns HM. 1995. Algae: An Introduction to Phycology. Cambridge University Press: UK. ISBN 0-521-31687-1
- ^ a b v g d đ Komárek J, Hauer T. 2004. Stigonema Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2011). In: CyanoDB.cz — On-line database of cyanobacterial genera. - http://www.cyanodb.cz
- ^ a b Rai AN, Bergman B, Rasmussen U. 2002. Cyanobacteria in Symbiosis. Springer. ISBN 1-4020-0777-9.
- ^ Herrero A, Flores E. 2008. The Cyanobacteria: Molecular Biology, Genomics and Evolution. Caister Academic Press. ISBN 1-904455-15-8.
- ^ Spisak vrsta na data.gbif.org
