Stigonema

С Википедије, слободне енциклопедије

Stigonema
Временски распон: Девон[1] — данас
Stigonema.jpg
Stigonema sp.
Научна класификација
Домен:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Stigonema

Agardh ex Bornet et Flahault, 1888
Типска врста
Stigonema mamillosum
Agardh ex Bornet et Flahault 1888

Стигонема (лат. Stigonema) је широко распрострањен род кончастих модрозелених бактерија (алги), који припада реду Stigonematales. Конци (трихоми) ових алги граде тамномрке јастучасте или корасте превлаке[2], углавном причвршћене за подлогу. Назив рода потиче од грч. stygon — истачкан, и грч. nema — конац.

Карактеристике грађе[уреди | уреди извор]

Врсте овога рода се налазе на трихалном (кончастом) ступњу организације. Код ових организама јавља се право гранање, по типу T-гранања. Тело им је изграђено од више низова ћелија (мултисеријатни филамент), при чему су врхови грана изграђени од једног низа ћелија (унисеријатни)[3]. Понекад је тело хетероталусно — изграђено из полеглих (простратних) и усправних грана[4].

Цитоплазме ћелија су међусобно повезане и комуницирају путем пора — канала вероватно насталих непотпуном изградњом септи после деобе[3]. Ове поре аутори називају и плазмодезмама[2]. Апикална (вршна) ћелија је понекада већа од осталих. Образују хетероцисте које су интеркаларне (налазе се између вегетативних ћелија) или латералне (постављене бочно)[5], а по изгледу су сличне вегетативним ћелијама. Вероватно образују и трајне споре (акинете)[6], иако до сад нису познате[7].

Размножавају се хормогонијама, које се образују на крајевима најмлађих грана[5]. Хормогонија је двоћелијска (ређи случај[5]) или вишећелијска, а ретко са великим бројем ћелија[7].

Екологија[уреди | уреди извор]

Врсте овога рода су широко распрострањене и нарочито заступљене у тропском региону. Већина врста живи ван воде[5], углавном причвршћене за подлогу (живе на кори дрвећа или влажним стенама), мада могу насељавати и земљиште. Разне врсте овога рода се могу наћи од низијских предела па све до врхова високих планина[7]. Неколико врста живи у барама, мочварама и тресавама. Ту се налазе причвршћене за камење или комаде дрвета или расту у метафитону[7].

Поједине врсте улазе у грађу лишајева[5], унутар којих се развијају различити типови еколошких односа са гљивама[8]. Понекад се са лишајевима које граде зелене алге налазе у факултативној или облигатној (са аспекта лишаја) симбиози [8]. Описана је и симбиоза стигонеме са маховинама[9].

Систематика рода[уреди | уреди извор]

У овом роду налази се око 40 савремених врста[7]. Познате су и фосилне врсте, попут еоценске S. anchistina. Установљавање разлика између врста је отежано веома израженом полиморфношћу и малим бројем константних својстава[5], те је ревизија читавог рода неопходна[7].

Валидне врсте побројане на Порталу класификације сајта Global Biodiversity Information Facility (GBIF)[10]:

  • Stigonema aerugineum
  • Stigonema canadensis
  • Stigonema cornutum
  • Stigonema dendroideum
  • Stigonema flexuosum
  • Stigonema hormoides
  • Stigonema informe
  • Stigonema lauterbachii
  • Stigonema lavardei
  • Stigonema mamillosum
  • Stigonema mesentericum
  • Stigonema minutissimum
  • Stigonema minutum
  • Stigonema mirabile
  • Stigonema multipartitum
  • Stigonema muscicola
  • Stigonema ocellatum
  • Stigonema opalescens
  • Stigonema panniforme
  • Stigonema pauciramosum
  • Stigonema ramosissimum
  • Stigonema robustum
  • Stigonema scytonematoides
  • Stigonema spinuliferum
  • Stigonema thermale
  • Stigonema tomentosum
  • Stigonema tuberculatum
  • Stigonema turfaceum
  • Stigonema turtaccum

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Croft WN, George EA. 1959. Blue-green algae from the Middle Devonian of Rhynie, Aberdeenshire. British Mus. (Nat. Hist.), Bull. Geol. 3: 339—353.
  2. ^ а б Blaženčić, J. 2000. Sistematika algi. Beograd: NNK International. ISBN 86-23-23002-7
  3. ^ а б Bergey HD, Holt JG. 1994. Bergey's Manual of Determinative Bacteriology. Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 0-683-00603-7.
  4. ^ Lee R. E. 1999. Phycology. Cambridge University Press. ISBN 0-521-63883-6
  5. ^ а б в г д ђ Cvijan M, Blaženčić J. 1996. Cyanophyta. Naučna knjiga: Beograd. ISBN 86-23-23080-9
  6. ^ Hoek C. van den, Mann DG, Jahns HM. 1995. Algae: An Introduction to Phycology. Cambridge University Press: UK. ISBN 0-521-31687-1
  7. ^ а б в г д ђ Komárek J, Hauer T. 2004. Stigonema Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2011). In: CyanoDB.cz — On-line database of cyanobacterial genera. - http://www.cyanodb.cz
  8. ^ а б Rai AN, Bergman B, Rasmussen U. 2002. Cyanobacteria in Symbiosis. Springer. ISBN 1-4020-0777-9.
  9. ^ Herrero A, Flores E. 2008. The Cyanobacteria: Molecular Biology, Genomics and Evolution. Caister Academic Press. ISBN 1-904455-15-8.
  10. ^ Списак врста на data.gbif.org

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]