Stigonema
| Stigonema | |
|---|---|
| |
| Stigonema sp. | |
| Научна класификација | |
| Домен: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | Stigonema Agardh ex Bornet et Flahault, 1888
|
| Типска врста | |
| Stigonema mamillosum Agardh ex Bornet et Flahault 1888 | |
Стигонема (лат. Stigonema) је широко распрострањен род кончастих модрозелених бактерија (алги), који припада реду Stigonematales. Конци (трихоми) ових алги граде тамномрке јастучасте или корасте превлаке[2], углавном причвршћене за подлогу. Назив рода потиче од грч. stygon — истачкан, и грч. nema — конац.
Карактеристике грађе
[уреди | уреди извор]Врсте овога рода се налазе на трихалном (кончастом) ступњу организације. Код ових организама јавља се право гранање, по типу T-гранања. Тело им је изграђено од више низова ћелија (мултисеријатни филамент), при чему су врхови грана изграђени од једног низа ћелија (унисеријатни)[3]. Понекад је тело хетероталусно — изграђено из полеглих (простратних) и усправних грана[4].
Цитоплазме ћелија су међусобно повезане и комуницирају путем пора — канала вероватно насталих непотпуном изградњом септи после деобе[3]. Ове поре аутори називају и плазмодезмама[2]. Апикална (вршна) ћелија је понекада већа од осталих. Образују хетероцисте које су интеркаларне (налазе се између вегетативних ћелија) или латералне (постављене бочно)[5], а по изгледу су сличне вегетативним ћелијама. Вероватно образују и трајне споре (акинете)[6], иако до сад нису познате[7].
Размножавају се хормогонијама, које се образују на крајевима најмлађих грана[5]. Хормогонија је двоћелијска (ређи случај[5]) или вишећелијска, а ретко са великим бројем ћелија[7].
Екологија
[уреди | уреди извор]Врсте овога рода су широко распрострањене и нарочито заступљене у тропском региону. Већина врста живи ван воде[5], углавном причвршћене за подлогу (живе на кори дрвећа или влажним стенама), мада могу насељавати и земљиште. Разне врсте овога рода се могу наћи од низијских предела па све до врхова високих планина[7]. Неколико врста живи у барама, мочварама и тресавама. Ту се налазе причвршћене за камење или комаде дрвета или расту у метафитону[7].
Поједине врсте улазе у грађу лишајева[5], унутар којих се развијају различити типови еколошких односа са гљивама[8]. Понекад се са лишајевима које граде зелене алге налазе у факултативној или облигатној (са аспекта лишаја) симбиози[8]. Описана је и симбиоза стигонеме са маховинама[9].
Систематика рода
[уреди | уреди извор]У овом роду налази се око 40 савремених врста[7]. Познате су и фосилне врсте, попут еоценске S. anchistina. Установљавање разлика између врста је отежано веома израженом полиморфношћу и малим бројем константних својстава[5], те је ревизија читавог рода неопходна[7].
|
Валидне врсте побројане на Порталу класификације сајта Global Biodiversity Information Facility (GBIF)[10]: | ||
|---|---|---|
|
|
|
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Croft WN, George EA. 1959. Blue-green algae from the Middle Devonian of Rhynie, Aberdeenshire. British Mus. (Nat. Hist.), Bull. Geol. 3: 339—353.
- ^ а б Blaženčić, J. 2000. Sistematika algi. Beograd: NNK International. ISBN 86-23-23002-7
- ^ а б Bergey HD, Holt JG. 1994. Bergey's Manual of Determinative Bacteriology. Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 0-683-00603-7.
- ^ Lee R. E. 1999. Phycology. Cambridge University Press. ISBN 0-521-63883-6
- ^ а б в г д ђ Cvijan M, Blaženčić J. 1996. Cyanophyta. Naučna knjiga: Beograd. ISBN 86-23-23080-9
- ^ Hoek C. van den, Mann DG, Jahns HM. 1995. Algae: An Introduction to Phycology. Cambridge University Press: UK. ISBN 0-521-31687-1
- ^ а б в г д ђ Komárek J, Hauer T. 2004. Stigonema Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2011). In: CyanoDB.cz — On-line database of cyanobacterial genera. - http://www.cyanodb.cz
- ^ а б Rai AN, Bergman B, Rasmussen U. 2002. Cyanobacteria in Symbiosis. Springer. ISBN 1-4020-0777-9.
- ^ Herrero A, Flores E. 2008. The Cyanobacteria: Molecular Biology, Genomics and Evolution. Caister Academic Press. ISBN 1-904455-15-8.
- ^ Списак врста на data.gbif.org
