Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu
 Zgrada Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu | |
| Tip | državni |
|---|---|
| Afilijacija | Univerzitet u Beogradu |
| Dekan | Prof. dr Milorad Mirilović, v. d.[1] |
| Broj studenata | 1.400 |
| Broj odseka | 1 |
| Lokacija | Srbija |
| Veb-sajt | http://www.vet.bg.ac.rs |
 | |
Fakultet veterinarske medicine u Beogradu, ranije Veterinarski fakultet, osnovan je 1936. godine - prvo predavanje je održano 26. oktobra,[2] u prvi semestar je upisano 145 studenata.[3] Fakultet je danas izrastao u visokoškolsku i naučnu organizaciju sa 290 zaposlenih, od kojih su preko 150 nastavnici i saradnici. Na Fakultetu danas studira 1249 redovnih studenata i 108 poslediplomaca. U toku proteklih godina na Fakultetu je diplomiralo 6230 studenata, magistarske studije je završilo 295, a specijalističke studije 826 diplomiranih veterinara i stručnjaka srodnih struka. Veliki broj stručnjaka je prošao kroz individualno usavršavanje a još veći završio kraće ili duže kurseve i seminare za inovaciju znanja. Doktorske disertacije je odbranilo 546 diplomiranih stručnjaka. Pet profesora Fakulteta veterinarske medicine su postali članovi Srpske akademije nauka i umetnosti.
Za izvanredne zasluge i uspehe postignute u obrazovanju stručnog i naučnog kadra i značajan doprinos razvoju i unapređivanju veterinarske delatnosti Predsedništvo SFRJ odlikovalo je Veterinarski fakultet novembra 1981. godine Ordenom zasluge za narod sa zlatnom zvezdom (Ukaz Predsedništva SFRJ br.107 od 26. XI 1981. godine).
Fakultet je promenio naziv 1998. godine, do tada je zvanični naziv bio Veterinarski fakultet, pri čemu su osnovne studije organizovane u sklopu dva odseka: veterinarska medicina i higijena i tehnologija namirnica animalnog porekla. Novim nastavnim planom i programom iz 1998. ukinut je odsek za higijenu i tehnologiju namirnica animalnog porekla i samim tim promenjen naziv fakulteta u skladu sa nazivom studijskog programa.
Katedra za anatomiju poseduje bogatu zbirku eksponata.[4]
Katedre
[uredi | uredi izvor]Organizacijom i realizacijom nastave, ali i drugim aktivnostima - naučno-istraživačkim i stručnim radom, bave se katedre. Na fakultetu postoje sledeće katedre:
- Katedra za opšteobrazovne predmete
- Katedra za biologiju
- Katedra za anatomiju
- Katedra za histologiju i embriologiju
- Katedra za fiziologiju i biohemiju
- Katedra za stočarstvo i genetiku
- Katedra za ishranu i botaniku
- Katedra za zoohigijenu
- Katedra za ekonomiku i statistiku
- Katedra za mikrobiologiju i imunologiju
- Katedra za parazitologiju
- Katedra za patološku fiziologiju
- Katedra za patološku morfologiju
- Katedra za farmakologiju i toksikologiju
- Katedra za parazitologiju
- Katedra za bolesti kopitara, mesojeda, živine i divljači
- Katedra za bolesti papkara
- Katedra za porodiljstvo, sterilitet i veštačko osemenjavanje
- Katedra za hirurgiju, ortopediju i oftalmologiju
- Katedra za radiologiju i radijacionu higijenu
- Katedra za zarazne bolesti životinja i bolesti pčela
- Katedra za higijenu i tehnologiju namirnica animalnog porekla
- Katedra za sudsku veterinarsku medicinu i zakonske propise
Dekani
[uredi | uredi izvor]Dekani ovog fakulteta od osnivanja 1936. godine su:
- Živojin Đorđević (1936—1937)
- Rihard Burijan (1937—1938)
- Dobra Todorović (1938—1939)
- Mile Rajčević (1939—1940)
- Ilija Đuričić (1940—1941, 1945—1947, 1948—1949)
- Antonije Vuković (1941—1943)
- Dragoljub Jovanović (v. d. 1944—1945)
- Čedomir Simić (1947—1948)
- Tihomir Savić (1949—1951)
- Jovan Dimić (1951—1953)
- Marko Radojčević (1953—1955)
- Uroš Bratanović (1955—1957)
- Milovan Jovanović (1957—1959)
- Jovan Gligorijević (1959—1962)
- Isidor Savić (1962—1964)
- Zlatibor Petrović (1964—1967)
- Srbislav Stamatović (1967—1969)
- Radoslav Turubatović (1969—1971)
- Ljubomir Kozić (1971—1973)
- Simeun Pribičević (1973—1975)
- Branislava Đukić (1975—1977)
- Branislav Dimitrijević (1977—1979)
- Rajko Andrić (1979—1981)
- Nemanja Ševković (1981—1987)
- Bogosav Soldatović (1987—1989, v. d. od 1989)
- Božidar Marković (1991—1996)
- Danilo Vicković (1996—2000)
- Milijana Knežević (2000—2004)
- Velibor Stojić (2004—2012)
- Vlado Teodorović (2012—2020)
- Milorad Mirilović (2020—danas)
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Galerija
[uredi | uredi izvor]-
Ulaz na fakultet -
Ulaz na fakultet -
Pogled na fakultet iz pravca Autokomande -
Zgrada fakulteta -
Fakultet veterinarske medicine
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Rukovodstvo”. vet.bg.ac.rs. Arhivirano iz originala 17. 11. 2015. g. Pristupljeno 14. 11. 2015.
- ^ "Politika", 27. okt. 1936
- ^ „Politika”, 26. maj 1940
- ^ „Cirkuski kit i konji „solunci“”. Večernje novosti. 7. 4. 2016.
