Пређи на садржај

Ђанлука Манчини

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђанлука Манчини
Манчини у дресу Роме 2023. године
Лични подаци
Датум рођења (1996-04-17)17. април 1996.(28 год.)
Место рођења Понтедера, Италија
Позиција штопер
Клупске информације
Тренутни клуб
Рома
Број 23
Јуниорска каријера
2005-2015 Фјорентина
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2015-2017 Перуђа 25 (1)
2017-2020 Аталанта 41 (6)
2019-2020 Рома 32 (1)
2020- Рома 137 (9)
Репрезентативна каријера
2017-2019 Италија до 21 13 (0)
2019- Италија 14 (0)

Ђанлука Манчини (итал. Gianluca Mancini; Понтедера, 17. април 1996) је италијански фудбалер, који наступа за Рому и италијански репрезентативац који игра на позицији штопера.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Када је имао 9 година прикључио се млађим категоријама Фјорентине, где је провео следећих десет година, а у категорији играча до 15 година су освојио је и првенство.[1][2] Пар пута је био у саставу првог тима, али никад није дебитовао на званичној утакмици.[2][3]

Перуђа[уреди | уреди извор]

На почетку сезоне 2015/16 позајмљен је Перуђи, која је наступала у Серији Б.[1] Прву утакмицу за Перуђу одиграо је 9. августа 2015. године у купу Италије против Ређане,[4] а у серији Б дебитовао је 11. септембра 2015. године против Пескаре.[3] У првом делу сезоне није играо код тренера Бизолија.[5] Иако је имао понуду да у јануару 2016. године пређе на другу позајмицу, Манчини је одлучио да остане и до краја сезоне забележио је 14 наступа.[5] На крају сезоне Перуђа га је откупила и потписао је уговор до 2020. године.[6]

На почетку сезоне 2016/17 поново није играо много, али овај пут због повреда.[7] У јануару 2017. године купила га је Аталанта, али га је оставила у Перуђи до краја сезоне.[3] Овај трансфер, био је под истрагом јер је Манчини откупљен за само 200.000 евра, па се сумњало да је вештачки умањен како би Фјорентина добила мање новца, пошто је имала право на 50% од будућег трансфера.[8][9] 29. априла 2017. на утакмици против Про Верчелија постигао је први гол у професионалној каријери.[4] Са Перуђом је стигао до плејофа, где је бољи био Беневенто (0:1, 1:1).[3][10] На крају сезоне изабран је у најбољих 11 Серије Б.[3]

Аталанта[уреди | уреди извор]

Дебитовао је у Серији А 24. септембра 2017. године, против клуба у коме је поникао Фјорентине, када је у 25 минуту заменио повређеног Толоја.[3][11][12] Није играо много у јесењем делу сезоне, али то се променило у другом делу.[12] Први гол у Серији А постигао је 4. фебруара 2018. године против Кјева (1:0).[3]

У сезони 2018/19 усталио се у првој постави.[12] На дебитантској утакмици у Лиги Европе, 26. јула 2018. године против Сарајева постигао је гол.[12][13] Сезону је окончао са 5 голова у Серији А, због чега је био други најефикаснији одбрамбени играч лиге, иза Коларова.[1]

Рома[уреди | уреди извор]

У јулу 2019. године Манчини је позајмљен Роми на годину дана за суму од 2 милиона евра, са клаузулом обавезног откупа након тога за 13 милиона евра. Целокупан трансфер подразумевао је и бонусе до 8 милиона евра, овисно о учинку, као и 10% од будућег трансфера, у зависности од већ исплаћених бонуса.[14] Такође, Манчини је потписао уговор са Ромом до 2024. године.[14]

24. новембра 2019. године постигао је свој први гол за Рому, на утакмици против Бреше.[15][16] Клуб је сезону завршио на петом месту,[17] а у Лиги Европе поразом од Севиље у осмини финала (0:2).[18]

Сезону 2020/21, Рома је завршила на седмом месту у првенству, а у европским такмичењима је стигла до полуфинала Лиге Европе, где је испала од Манчестер Јунајтеда (2:6,3:2).[19] [20] У Лиги Европе Манчини је уврштен у тим сезоне.[21] У првенству Манчини је дао гол против Каљарија (3:2),[22] Интера (2:2),[23][24] Вероне (3:1)[25] и Ђенове (1:0),[26] а у Лиги Европе против Шахтјора у првој утакмици осмине финала (3:0).[27]

Следеће сезоне, са новим тренером Морињом, Рома је завршила као шеста у првенству.[28] Први и једини гол у сезони Манчини је постигао против ЦСКА Софије (5:1), 16. септембра 2021. године, у групној фази Лиге конференција.[29] У том такмичењу, Рома је стигла до финала, а на крају и до трофеја, када је победила Фајенорд (1:0).[30] Управо је Манчини асистирао Цаниолу, који је постигао победносни погодак у финалу.[31] У јулу 2022. године Манчини је потписао нови петогодишњи уговор са клубом.[32]

У сезони 2022/23 коју је Рома опет завршила на шестом месту, једини гол у сезони постигао је 5. марта 2023. године и то против Јувентуса.[33] Са клубом је поново стигао до финала европског такмичења, овог пута Лиге Европе, где је Рома након пенала поражена од Севиље.[34] У финалу Манчини је поново био асистент, овај пут Дибали,[35] а његов аутогол је поставио и коначан резултат у регуларном делу утакмице.[36]

У сезони 2023/24 у првенству уписао се у стрелце на утакмицама против Емполија (7:0),[37] Удинезеа (3:1)[38] и Интера (2:4),[39] а 6. априла 2024. године, његов гол, главом после корнера, одлучио је дерби против Лациа (1:0).[40][41] 7. марта постигао је гол на првој утакмици осмине финала Лиге Европе, када је Рома победила Брајтон (4:0).[42] У четвртфиналу Лиге Европе против Милана, био је стрелац у победама на првој утакмици у Милану (1:0),[43][44] као и у реваншу у Риму (2:1).[45][46] У полуфиналу Лиге Европе зауставио их је Бајер Леверкузен (0:2, 2:2).[47] Због својих партија уврштен је и у тим сезоне Лиге Европе.[48]

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

За италијанску репрезентацију до 21 године дебитовао је 2017. године,[3] а био је члан репрезентације на европском првенству 2019. године.[1][5]

26. мартa 2019. године дебитовао је за репрезентацију Италије на утакмици против Лихтенштајна (6:0).[14][49]

Иако је био на ширем списку тренера Манчинија, није уврштен у коначан састав Италије за европско првенство 2020. године.[50][51]

Манчини је учествовао је на следећем европском првенству 2024. године, под новим селектором Спалетијем.[52][53] Једину утакмицу на првенству одиграо је у осмини финала, када је Италија поразом од Швајцарске (0:2), завршила такмичење на првенству.[54][55]

Профил[уреди | уреди извор]

У раној фази каријере играо је као везни играч, док није током каријере почео да игра у одбрани.[1][5] И касније у каријери тренери су га стављали у средину терена.[56]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Оженио се са Елисом, са којом има две кћерке.[57]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Иако је рођен у Понтедери, одрастао је у суседном Монтополију.[1][5] У том крају његова породица је позната по узгоју јабука.[1] Породично навијају за Интер.[58]

Фудбалски идол му је Марко Матераци и један од разлога зашто носи број 23 на дресу.[1][5][58] Док је играо у Перуђи, клупски физиотерапеут, када је сазнао зашто има истетовиран број 23, јавио је Матерацију, који је после младом Манчинију послао дрес са посветом.[58]

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Клупска[уреди | уреди извор]

Ажурирано 14. јула 2024. године
Наступи и голови по клубовима, сезонама и такмичењима
Клуб Сезона Лига Куп Европа Остало Укупно
Такмичење Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Перуђа 2015/16 Серија Б 12 0 2 0 14 0
2016/17 13 1 1 0 2 0 16 1
Укупно 3 1 1 0 2 0 30 1
Аталанта 2017/18 Серија А 11 1 2 0 0 0 13 1
2018/19 30 5 2 0 3 1 35 6
Укупно 30 6 4 0 3 1 48 7
Рома (позајмица) 2019/20 Серија А 32 1 2 0 7 0 41 1
Рома 2020/21 Серија А 33 4 1 0 7 1 41 5
2021/22 33 0 1 0 12 1 46 1
2022/23 35 1 2 0 14 0 51 1
2023/24 36 4 1 0 12 3 49 7
Укупно 169 10 7 0 52 5 228 15
Укупно у каријери 235 17 14 0 55 6 2 0 306 23

Репрезентативна[уреди | уреди извор]

Ажурирано 14. јула 2024. године
Наступи и голови за национални тим по годинама
Репрезентација Година Наступи Голови
Италија 2019 3 0
2020 1 1
2021 2 0
2022 3 1
2023 2 0
2024 3 0
Укупно 14 0

Трофеји[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Рома

Индивидуално[уреди | уреди извор]

  • УЕФА Лига Европе тим сезоне: 2020/21, 2023/24[48]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж „10 Things to Know about Gianluca Mancini”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-13. 
  2. ^ а б „Mancini's first interview: I want to make the fans proud”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-13. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж Sport, Sky (2018-02-04). „Atalanta, altro talentino: chi è Gianluca Mancini”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2024-07-14. 
  4. ^ а б „MANCINI: "A PERUGIA RICORDI FANTASTICI, IL PLAYOFF LA DELUSIONE PIÙ FORTE. OBIETTIVO EUROPEO 2019". A.C. Perugia Calcio - Sito Ufficiale (на језику: италијански). 2018-03-20. Приступљено 2024-07-14. 
  5. ^ а б в г д ђ „The Big Interview: AS Roma x Gianluca Mancini”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-13. 
  6. ^ Marzio, Gianluca Di. „Fiorentina, il giovane difensore Mancini ceduto a titolo definitivo al Perugia”. Gianluca Di Marzio (на језику: италијански). Приступљено 2024-07-14. 
  7. ^ Sport, Sky (2016-12-19). „Perugia, il punto sugli infortunati”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2024-07-14. 
  8. ^ „Il Perugia, Massimiliano Santopadre e Goretti deferiti per la cessione di Mancini-Santopadre jr con l'Atalanta”. Perugia 24 (на језику: италијански). Приступљено 2024-07-14. 
  9. ^ „Dispetti di mercato tra Atalanta e Fiorentina e di mezzo... c'é il Perugia”. Perugia 24 (на језику: италијански). Приступљено 2024-07-14. 
  10. ^ Sport, Sky (2017-05-30). „Playoff B, pari a Perugia: Benevento in finale”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2024-07-14. 
  11. ^ „Debutto in Serie A per Gianluca Mancini”. www.quinewscuoio.it (на језику: италијански). Приступљено 2024-07-14. 
  12. ^ а б в г News, Atalanta- (2024-01-06). „3 facts about Roma v Atalanta | Atalanta”. Atalanta - News (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-14. 
  13. ^ „Atalanta blow it with Sarajevo - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2018-07-26. Приступљено 2024-07-14. 
  14. ^ а б в „Mancini completes Roma move”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-13. 
  15. ^ „Mancini delighted to grab first Roma goal”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-13. 
  16. ^ „Roma 3-0 Brescia: Man Utd loanee Chris Smalling scores one and assists two”. BBC Sport (на језику: енглески). 2019-11-24. Приступљено 2024-07-14. 
  17. ^ „Roma didn't improve Serie A results under Fonseca, Mourinho and De Rossi”. football-italia.net (на језику: енглески). 2024-05-27. Приступљено 2024-07-13. 
  18. ^ „Sevilla 2-0 Roma: Five-time winners progress to quarter-finals”. BBC Sport (на језику: енглески). 2020-08-06. Приступљено 2024-07-13. 
  19. ^ „EL: Roma regain dignity with Man Utd - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2021-05-06. Приступљено 2024-07-12. 
  20. ^ „Mancini didn’t like Roma - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2021-03-07. Приступљено 2024-07-14. 
  21. ^ „Roma feature in Europa League squad of the season - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2021-05-29. Приступљено 2024-07-14. 
  22. ^ „Roma 3-2 Cagliari: Winning end to 2020”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-14. 
  23. ^ „Highlights: Roma 2-2 Inter - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2021-01-10. Приступљено 2024-07-14. 
  24. ^ „Mancini hails resolve shown”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-14. 
  25. ^ „Rom 3-1 Ver: Comfortable win for the Giallorossi - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2021-01-31. Приступљено 2024-07-14. 
  26. ^ „Mancini pleased to play decisive role”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-13. 
  27. ^ „Roma 3-0 Shakhtar: Giallorossi dominate Donetsk - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2021-03-11. Приступљено 2024-07-14. 
  28. ^ „Salernitana 0-1 Roma: Jose Mourinho's side get off to winning start in Serie A”. BBC Sport (на језику: енглески). 2022-08-14. Приступљено 2024-07-07. 
  29. ^ „Conference League | Roma 5-1 CSKA Sofia: Pellegrini inspirational - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2021-09-16. Приступљено 2024-07-14. 
  30. ^ „UEFA Europa Conference League Roma vs Feyenoord 2022-05-25”. asroma.dlv-asroma.gcpp.io (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-06. 
  31. ^ „Europa Conference League final: Roma 1-0 Feyenoord - Nicolo Zaniolo hits winner for Italians”. BBC Sport (на језику: енглески). 2022-05-24. Приступљено 2024-07-14. 
  32. ^ „Gianluca Mancini signs new contract until 2027”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-13. 
  33. ^ „Serie A | Roma 1-0 Juventus: Mancini screamer ends Bianconeri run - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2023-03-05. Приступљено 2024-07-14. 
  34. ^ „Watch party UEFA Europa League Sevilla vs Roma 2023-05-31”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-06. 
  35. ^ „UEL Final | Sevilla 1-1 Roma (4-1 pens): Shootout heartbreak for Mourinho - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2023-05-31. Приступљено 2024-07-14. 
  36. ^ „Sevilla 1-1 Roma (4-1 on penalties): Spanish side make history as Mourinho throws medal into crowd”. BBC Sport (на језику: енглески). 2023-05-31. Приступљено 2024-07-14. 
  37. ^ „Roma 7-0 Empoli: Jose Mourinho's side equal modern Serie A record in rout”. BBC Sport (на језику: енглески). 2023-09-17. Приступљено 2024-07-14. 
  38. ^ „Serie A | Roma 3-1 Udinese: Dybala flies into fifth - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2023-11-26. Приступљено 2024-07-14. 
  39. ^ „Serie A | Roma 2-4 Inter: Thriller ends De Rossi record - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2024-02-10. Приступљено 2024-07-14. 
  40. ^ „Serie A | Roma 1-0 Lazio: Mancini gives DDR the Derby”. football-italia.net (на језику: енглески). 2024-04-06. Приступљено 2024-07-14. 
  41. ^ „Roma 1-0 Lazio: Tammy Abraham returns for Roma in derby win”. BBC Sport (на језику: енглески). 2024-04-06. Приступљено 2024-07-14. 
  42. ^ „UEL | Roma 4-0 Brighton: De Rossi dominates De Zerbi”. football-italia.net (на језику: енглески). 2024-03-07. Приступљено 2024-07-14. 
  43. ^ says, Albert (2024-04-11). „UEL | Milan 0-1 Roma: Mancini strikes at San Siro”. football-italia.net (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-14. 
  44. ^ „AC Milan 0-1 Roma: Gianluca Mancini header gives visitors quarter-final advantage”. BBC Sport (на језику: енглески). 2024-04-11. Приступљено 2024-07-14. 
  45. ^ says, Albert (2024-04-18). „UEL | Roma 2-1 Milan: Gladiatorial Giallorossi”. football-italia.net (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-14. 
  46. ^ „Roma 2-1 AC Milan (agg 3-1): Roma seal Europa League semi-final spot”. BBC Sport (на језику: енглески). 2024-04-18. Приступљено 2024-07-14. 
  47. ^ „De Rossi: 'Heroic Roma, but Bayer Leverkusen stronger' after 2-2”. football-italia.net (на језику: енглески). 2024-05-09. Приступљено 2024-07-14. 
  48. ^ а б „Atalanta and Roma dominate Europa League Team of the Season 2023-24”. football-italia.net (на језику: енглески). 2024-05-24. Приступљено 2024-07-14. 
  49. ^ published, FourFourTwo Staff (2019-03-26). „Italy hammer Liechtenstein as Quagliarella makes goalscoring return”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-14. 
  50. ^ „Italy confirm Euro 2020 squad - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2021-06-01. Приступљено 2024-07-14. 
  51. ^ „Euro 2020: Italy go all out for squad announcement”. BBC Sport (на језику: енглески). 2021-06-02. Приступљено 2024-07-14. 
  52. ^ Euro 2024, Riccardo Orsolini, Samuele Ricci and Ivan Provedel have been cut from Luciano Spalletti's Italy squad for. „Italy names final Euro selection”. beIN SPORTS (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-06. 
  53. ^ „Euro 2024 squads: Every nation's squad in full for the Championships including Germany, France, England, Scotland, Spain, Italy”. BBC Sport (на језику: енглески). 2024-05-20. Приступљено 2024-07-14. 
  54. ^ „Switzerland vs Italy LIVE: Watch Euro 2024 football stream, score, commentary, line-ups & updates”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-07. 
  55. ^ UEFA.com. „Switzerland vs Italy | UEFA EURO 2024”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-07. 
  56. ^ „Mancini: I gave my all to try and help the team”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-13. 
  57. ^ „Gianluca Mancini di nuovo papà: è nata la piccola Lavinia. La felicità del giocatore giallorosso e della moglie Elisa”. www.leggo.it (на језику: италијански). 2022-04-24. Приступљено 2024-07-14. 
  58. ^ а б в „Mancini: 'I have a Materazzi tattoo!' - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2018-11-10. Приступљено 2024-07-14. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]