Жозе Морињо

С Википедије, слободне енциклопедије
Жозе Морињо
José Mourinho.jpg
Морињо као тренер Манчестер јунајтеда 2017.
Лични подаци
Пуно име Жозе Марио дос Сантос Морињо Феликс
Надимак Посебни,[а] Јединствени[б]
Рођење (1963-01-26)26. јануар 1963.(59 год.)
Сетубал, Португалија
Висина 1,76 m[4]
Позиција везни
Клупске информације
Тренутни клуб
Рома (тренер)
Јуниорска каријера
1978—1979. Униао Леирија
1979—1981. Белененсес
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1981—1982. Рио Аве 16 (2)
1982—1983. Белененсес 16 (2)
1983—1985. Сесимбра 35 (1)
1985—1987. Комерцио е Индустрија 27 (8)
Тренерска каријера
2000. Бенфика
2001—2002. Униао Леирија
2002—2004. Порто
2004—2007. Челси
2008—2010. Интер
2010—2013. Реал Мадрид
2013—2015. Челси
2016—2018. Манчестер јунајтед
2019—2021. Тотенхем хотспер
2021— Рома

Жозе Марио дос Сантос Морињо Феликс (порт. José Mário dos Santos Mourinho Félix; Сетубал, 26. јануар 1963) португалски је фудбалски тренер и бивши фудбалер. Oд сезоне 2021/22, предводи екипу Роме. Један је од најтрофејнијих фудбалских тренера и сматра се једним од најбољих тренера у историји фудбала.[5][6][7][8] Познат је по надимку Посебни.

После незапажене играчке каријере, Морињо се окренуо тренерском послу. На самом почетку је био сарадник Бобију Робсону у Спортингу и Порту, а касније је био његов и Ван Галов помоћник у Барселони, која је у то време бележила изузетне резултате. Након краткотрајних, али успешних ангажмана у Бенфики и Леирији, Морињо се вратио у Порто, овог пута као главни тренер, 2002. године. С Портом је двапут био првак Португалије, једном првак Купа Португалије и био је првак Купа УЕФА и Лиге шампиона, што су биле прве европске титуле за Порто још од 1987. године. Овај изванредан успех омогућио му је да се на лето 2004. године пресели у Енглеску и да постане нови тренер лондонског Челсија. Ранији период Морињове тренерске каријере био је обележен сопственим хвалисањем па је тако на својој првој конференцији за медије у Челсију, када је био проглашен за новог тренера тог клуба, изјавио да он себе сматра посебним (енгл. ...I think I'm a special one.). Убрзо је „посебни” прерастао у Морињов надимак, по ком је остао препознатљив све до данас. Челси је водио три сезоне и за то време је двапут био шампион Премијер лиге, једном ФА купа и двапут Лига купа. Напустио је Челси 2007. године а верује се да је непосредан разлог за тај потез било његово неслагање с Романом Абрамовичем, власником клуба.[9]

Биографија[уреди | уреди извор]

Син бившег голмана Жозеа Феликса Мориња,[10] Морињо је почео као играч, али пошто је био незадовољан играчком каријером пребацио се у тренерске воде. Након што је радио као помоћни тренер и тренер младих почетком 90-их, постао је преводилац Бобију Робсону. Морињо је научио много од тренерског ветерана и радио је са њим у у елитним португалским клубовима, Спортингу, Порту и у шпанској Барселони.[11]

Португал[уреди | уреди извор]

Почео је да се фокусира на тренерски посао и импресионирао је са кратким, али успешним тренерским периодима у Бенфици и Леирији. У Порто се вратио 2002, овога пута као главни тренер и убрзо је стигао и до првих трофеја, освојивши португалску лигу, куп и Куп УЕФА 2003. године. Још већи успех га је пратио 2004. када је прво узео национални Суперкуп потом по други пут узео првенство те на крају освојио најважније такмичење европског клупског фудбала, Лигу шампиона.[12]

Челси[уреди | уреди извор]

Почетком јуна 2004. Морињо преузима Челси.[13] Са лондонским клубом осваја две узастопне шампионске титуле у Премијер лиги 2005. и 2006, поред тога освојен је један ФА куп, два трофеја Лига купа и један трофеј Комјунити шилда.

Године 2004. и 2005. је проглашен за најбољег фудбалског тренера у свету од стране Међународне федерације фудбалске историје и статистике (МФФИС).[14]

Интер[уреди | уреди извор]

У јуну 2008. прелази у Интер из Милана, с којим потписује трогодишњи уговор.[15] У прва три месеца у Интеру освојио је један трофеј, Суперкуп Италије, а своју прву сезону у Италији завршио освојивши Серију А. Његова друга сезона у Интеру претворила се у исписивање историје не само миланских црно-плавих већ и читавог италијанског фудбала. Након што је на старту сезоне Интер остао без трофеја у Суперкупу Италије уследио је бриљантан наставак и нарочито крај сезоне. Интер је предвођен Морињом успео да оствари оно што ниједан италијански клуб није до тада урадио. Освојена је трострука круна, одн. како то Италијани кажу "триплета".[16] Након освајања нове титуле првака Италије, освојен је и трофеј у националном купу, а све је зачињено освајањем титуле првака Европе, укупно треће у клупској историји али прве након пуних 45 година чекања.[17] Након освајања титуле првака Европе, Морињо је напустио Интер.[18]

Реал Мадрид[уреди | уреди извор]

Крајем маја 2010. Морињо је преузео Реал Мадрид, са којим је потписао четворогодишњи уговор.[19] На старту прве сезоне имао је неуспешно ватрено крштење у "Ел Класику" када је на стадиону Камп ноу доживео убедљив пораз од Барселоне од 5:0.[20] Ипак, како је сезона одмицала екипа је све боље играла па је против истог противника Реал Мадрид освојио Куп Шпаније[21] али је у првенству заузето друго место. Друга сезона је почела поразом у Суперкупу Шпаније али је освојена титула првака Шпаније након четири године чекања.[22][23] Трећа сезона је стартовала освајањем трофеја у националном Суперкупу али је то био једини освојени трофеј те сезоне. У првенству боља је била Барселона,[24] а у купу је доживљен пораз у финалу од градског ривала Атлетико Мадрида.[25] У мају 2013. године Морињо је напустио Реал Мадрид првенствено јер није остварио главни циљ, а то је освајање титуле првака Европе.[26]

Повратак у Челси[уреди | уреди извор]

Почетком јуна 2013. Морињо је по други пут у каријери преузео Челси.[27][28] Прве сезоне није било трофеја док су у другој сезони освојени и Премијер лига и Лига куп.[29] На стару треће сезоне доживљен је пораз у Комјунити шилду, уследили су врло лоши резултати првенствено у Премијер лиги, испадање у Лига купу од Стоук ситија на пенале па је 17. децембра 2015. године дошло до споразумног раскида уговора.[30]

Манчестер јунајтед[уреди | уреди извор]

Морињо је 27. маја 2016. године потписао трогодишњи уговор са Манчестер јунајтедом уз опцију продужења уговора на још једну сезону.[31][32] Прва сезона је била веома успешна, већ на старту освојен је Комјунити шилд тријумфом над Лестером,[33] потом је освојен Лига куп победом над Саутемптоном[34] да би круна сезона било освајање јединог међународног трофеја који је недостајао у богатој ризници Манчестер јунајтеда а то је Лига Европе где су "црвени ђаволи" у финалу били бољи од Ајакса.[35] Тим успехом Морињо је остварио главни циљ, а то је повратак Манчестер јунајтеда у Лигу шампиона након једногодишњег неиграња у најелитнијем европском клупском такмичењу. На старту друге сезоне знатно појачана екипа доживела је пораз у Суперкупу Европе од бившег Морињовог клуба Реал Мадрида.[36]

Манчестер је током сезоне 2018/19. пружао слабе партије па је Морињо смењен 18. децембра 2018.[37] Клуб је играо веома лоше од почетка сезоне - у моменту Морињове смене били су шести у Премијер лиги са 19 бодова заостатка за водећим Ливерпулом, који их је у дербију два дана раније победио 3:1. Јунајтед је после 17 утакмица у Премијер лиги имао само 26 бодова, што је њихов најгори резултат од сезоне 1990/91. Добили су само седам мечева - један у последњих шест кола - а за првом четворком су заостајали 11 бодова и били су ближи зони испадања него врху табеле.[37]

Тотенхем хотспер[уреди | уреди извор]

Морињо је 20. новембра 2019. преузео Тотенхем са којим је потписао уговор на три и по године.[38] Дошао је уместо Маурисија Покетина. Довео је клуб са 14. на шесту позицију на табели Премијер лиге за сезону 2019/20, чиме је обезбеђен пласман у Лигу Европе. У осмини финала Лиге шампиона елиминисан је од немачког Лајпцига.[39]

У сезони 2020/21. је одвео клуб до финала Лига купа, али је смењен 19. априла 2021, само недељу дана пред финалну утакмицу. У моменту Мурињовог отказа, Тотенхем је био седми на табели Премијер лиге са 50 бодова, пет мање од Вест Хема, који је на четвртој позицији која води у Лигу шампиона. Поред тога, клуб је елиминисан у осмини финала Лиге Европе од загребачког Динама.[40]

Успеси и признања[уреди | уреди извор]

Као главни тренер[уреди | уреди извор]

Порто[уреди | уреди извор]

Челси[уреди | уреди извор]

Интер[уреди | уреди извор]

Реал Мадрид[уреди | уреди извор]

Манчестер јунајтед[уреди | уреди извор]

Рома[уреди | уреди извор]

Појединачни[уреди | уреди извор]

  • Европски фудбалски тренер године у избору часописа Onze Mondial: 2005.
  • Тренер године у избору Фифе: 2010.
  • Најбољи светски клупски тренер у избору Међународне федерације фудбалске историје и статистике (енгл. IFFHS): 2004, 2005, 2010, 2012.
  • Најбољи светски тренер у периоду 2001—2020. у избору IFFHS-а
  • Тренер сезоне у Премијер лиги: 2004/05, 2005/06, 2014/15.
  • Тренер месеца у Премијер лиги: новембар 2004, јануар 2005, март 2007, новембар 2020.
  • Тренер године у Серији А: 2008/09, 2009/10.
  • Златна клупа (итал. La Panchina d'Oro): 2009/10.
  • Награда Мигел Муњоз: 2010/11, 2011/12.
  • Тренер године у избору Уефе: 2002/03, 2003/04.
  • Члан идеалне екипе године у избору Уефе: 2003, 2004, 2005, 2010.
  • Тренер године у избору часописа World Soccer: 2004, 2005, 2010.
  • Трећи најбољи фудбалски тренер у историји у избору часописа World Soccer: 2013.
  • Девети најбољи фудбалски тренер у историји у избору часописа ESPN: 2013.
  • Тринаести најбољи фудбалски тренер у историји у избору часописа France Football: 2019.
  • Европски фудбалски тренер године у избору Европске уније спортских новинара (франц. UEPS): 2010.
  • Спортски тренер године у избору Би-Би-Сија: 2005.
  • Личност године у избору часописа La Gazzetta dello Sport: 2010.
  • Тренер године у избору Међународне спортске новинарске асоцијације (енгл. AIPS): 2010.
  • Награда Фернандо Соромењо: 2012.
  • Награда Легенда фудбала на церемонији Football Extravaganza: 2011.
  • Најбољи тренер године на додели награда Globe Soccer Awards у избору Асоцијације европских клубова (енгл. ECA): 2012.
  • Португалски тренер века у избору Фудбалског савеза Португалије: 2015.

Као помоћни тренер[уреди | уреди извор]

Порто[уреди | уреди извор]

  • Првенство Португалије (2): 1994/95, 1995/96.
  • Куп Португалије (1): 1993/94.
  • Суперкуп Португалије (2): 1994, 1995, 1996.

Барселона[уреди | уреди извор]

Остало[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ На енглеском: The Special One.[1][2]
  2. ^ На енглеском: The Only One.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The world according to Mourinho”. BBC Sport (на језику: енглески). 31. 10. 2005. Приступљено 28. 5. 2022. 
  2. ^ „Od prevodioca do gospodina "Posebnog". B92. Приступљено 27. 5. 2022. 
  3. ^ „Mourinho: I have won too much to be the Special One… I deserve to be called the Only One”. Daily Mail (на језику: енглески). 14. 8. 2012. Приступљено 28. 5. 2022. 
  4. ^ „José Mourinho”. Transfermarkt (на језику: енглески). Приступљено 28. 5. 2022. 
  5. ^ „Greatest Managers, No. 9: Jose Mourinho” (на језику: енглески). ESPN FC. 7. 8. 2013. Архивирано из оригинала на датум 23. 10. 2013. Приступљено 19. 1. 2014. 
  6. ^ Rubio, Alberto; Clancy, Conor (23. 5. 2019). „Guardiola on his way to becoming the most successful coach of all time”. Marca. Архивирано из оригинала на датум 24. 6. 2019. Приступљено 11. 8. 2019. 
  7. ^ Jose Mourinho 'best manager in the world', says Pep Guardiola. The Daily Telegraph (28. 4. 2010). Преузето 23. августа 2010.
  8. ^ „IFFHS WORLD COACHES OF THE XXIst CENTURY (2001-2020) - MOURINHO LEADER”. IFFHS (на језику: енглески). Приступљено 28. 5. 2022. 
  9. ^ „Mourinho makes shock Chelsea exit”. BBC Sport. 20. 9. 2007. Архивирано из оригинала на датум 13. 10. 2007. Приступљено 24. 5. 2012. 
  10. ^ „Preminuo Feliks Murinjo”. novosti.rs. 26. 6. 2017. Приступљено 20. 11. 2019. 
  11. ^ „Žoze Murinjo, prevodilac koji je pokorio Evropu”. pressonline.rs. 28. 3. 2010. Приступљено 20. 11. 2019. 
  12. ^ „Murinjo: "Dan koji se ne zaboravlja". b92.net. 28. 5. 2004. Приступљено 20. 11. 2019. 
  13. ^ „Murinjo: Čelsi dobio velikog trenera”. b92.net. 2. 6. 2004. Приступљено 20. 11. 2019. 
  14. ^ „FORMER RESULTS” (на језику: енглески). International Federation of Football History & Statistics. Архивирано из оригинала на датум 15. 06. 2018. Приступљено 6. 2. 2016. 
  15. ^ „JOSÉ MOURINHO JOINS INTER”. inter.it (на језику: енглески). 2. 6. 2008. Приступљено 18. 12. 2018. 
  16. ^ „10 RAZLOGA ZAŠTO (NE) VOLIMO MURINJA”. mondo.rs. 23. 3. 2015. Приступљено 20. 11. 2019. 
  17. ^ „Inter i Murinjo ostvarili san, Milito srušio Bajern!”. sport.blic.rs. 22. 5. 2010. Приступљено 20. 11. 2019. 
  18. ^ „Žoze Murinjo: Moj posao ovde je završen!”. sport.blic.rs. 23. 5. 2010. Приступљено 20. 11. 2019. 
  19. ^ „Murinjo preuzeo Real: Došao sam da pobeđujem”. sport.blic.rs. 20. 11. 2019. Приступљено 31. 5. 2010. 
  20. ^ „Surova Barsa ponizila Real - 5:0!”. b92.net. 29. 11. 2010. Приступљено 20. 11. 2019. 
  21. ^ „Murinjo pobedio Barsu i osvojio Kup”. b92.net. 21. 4. 2011. Приступљено 20. 11. 2019. 
  22. ^ „Real je prvak Španije”. rts.rs. 2. 5. 2012. Приступљено 20. 11. 2019. 
  23. ^ „Real 32. put šampion Španije, Mesi oborio rekord Milera!”. novosti.rs. 2. 5. 2012. Приступљено 20. 11. 2019. 
  24. ^ „Remi Reala, Barseloni titula”. b92.net. 12. 5. 2013. Приступљено 20. 11. 2019. 
  25. ^ „Real ostao bez trofeja, Murinjo i Ronaldo isključeni u finalu, Atletiku Kup kralja!”. sport.blic.rs. 18. 5. 2013. Приступљено 20. 11. 2019. 
  26. ^ „ADIOS ŽOZE: Murinjo zvanično napušta Real!”. kurir.rs. 20. 11. 2019. Приступљено 20. 5. 2013. 
  27. ^ „ZVANIČNO: Specijalni se vratio kući”. mozzartsport.com. 3. 6. 2013. Приступљено 20. 11. 2019. 
  28. ^ „Murinjo predstavljen: Nisam Posebni, sada sam Srećni jer sam opet u Čelsiju! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 10. 6. 2013. Приступљено 20. 11. 2019. 
  29. ^ „Pobednik!”. mondo.rs. 3. 5. 2015. Приступљено 20. 11. 2019. 
  30. ^ „Челси отпустио Жозеа Мориња!”. rts.rs. 17. 12. 2015. Приступљено 20. 11. 2019. 
  31. ^ „Gotovo: Murinjo je novi trener Mančester junajteda, spremljen crveni tepih na Old Trafordu!”. mozzartsport.com. 26. 5. 2016. Приступљено 20. 11. 2019. 
  32. ^ „Murinjove tri godine koštaju 60 miliona”. novosti.rs. 27. 5. 2016. Приступљено 20. 11. 2019. 
  33. ^ „Junajted slavi Ibrahimovića, Murinju dovoljno 90 minuta za prvi pehar!”. sportske.net. 7. 8. 2016. Приступљено 20. 11. 2019. 
  34. ^ „Moćni Ibra za novi trofej Junajteda (VIDEO)”. mondo.rs. 26. 2. 2017. Приступљено 20. 11. 2019. 
  35. ^ „Junajtedu trofej Lige Evrope i mesto u Ligi šampiona!”. rts.rs. 24. 5. 2017. Приступљено 20. 11. 2019. 
  36. ^ „SUPERKUP EVROPE: Real Madrid je gazda u Evropi, Murinjo izgubio bitku od Zidana (VIDEO)”. hotsport.rs. 8. 8. 2017. Приступљено 20. 11. 2019. 
  37. ^ а б „Žoze Murinjo više nije trener Mančester Junajteda”. bbc.com. 18. 12. 2018. Приступљено 20. 11. 2019. 
  38. ^ „Ekspresno: Murinjo novi šef u Totenhemu!”. mozzartsport.com. 20. 11. 2019. Приступљено 20. 11. 2019. 
  39. ^ „Murinjo bez posla: Uveo ih u Superligu, pa dobio otkaz”. mozzartsport.com. 19. 4. 2021. Приступљено 19. 4. 2021. 
  40. ^ „Murinjo dobio otkaz!”. sportklub.rs. 19. 4. 2021. Приступљено 19. 4. 2021. 
  41. ^ „Ordens Honoríficas Portuguesas” [Додела одликовања] (на језику: португалски). Председништво Републике Португалије. Архивирано из оригинала на датум 7. 10. 2020. Приступљено 10. 3. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]