Жозе Морињо

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Жозе Морињо
José Mourinho.jpg
Морињо као тренер Манчестер јунајтеда 2017. године
Лични подаци
Пуно име Жозе Марио дос Сантос Морињо Феликс
Датум рођења (1963-01-26)26. јануар 1963.(57 год.)
Место рођења Сетубал, Португалија
Позиција везни
Јуниорска каријера
1978—1979 Униао Леирија
1979—1981 Белененсес
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1981—1982 Рио Аве 16 (2)
1982—1983 Белененсес 16 (2)
1983—1985 Сесимбра 35 (1)
1985—1987 Комерцио е Индустрија 27 (8)
Тренерска каријера
2000 Бенфика
2001—2002 Униао Леирија
2002—2004 Порто
2004—2007 Челси
2008—2010 Интер
2010—2013 Реал Мадрид
2013—2015 Челси
2016—2018 Манчестер јунајтед
2019— Тотенхем хотспур

Жозе Марио дос Сантос Морињо Феликс (порт. José Mário dos Santos Mourinho Félix; Сетубал, 26. јануар 1963) је португалски фудбалски тренер и бивши фудбалер који тренутно води енглеског премијерлигаша Тотенхема.

Биографија[уреди | уреди извор]

Син бившег голмана Жозеа Феликса Мориња,[1] Морињо је почео као играч, али пошто је био незадовољан играчком каријером пребацио се у тренерске воде. Након што је радио као помоћни тренер и тренер младих почетком 90-их, постао је преводилац Бобију Робсону. Морињо је научио много од тренерског ветерана и радио је са њим у у елитним португалским клубовима, Спортингу, Порту и у шпанској Барселони.[2]

Португал[уреди | уреди извор]

Почео је да се фокусира на тренерски посао и импресионирао је са кратким, али успешним тренерским периодима у Бенфици и Леирији. У Порто се вратио 2002, овога пута као главни тренер и убрзо је стигао и до првих трофеја, освојивши португалску лигу, куп и Куп УЕФА 2003. године. Још већи успех га је пратио 2004. када је прво узео национални Суперкуп потом по други пут узео првенство те на крају освојио најважније такмичење европског клупског фудбала, Лигу шампиона.[3]

Челси[уреди | уреди извор]

Почетком јуна 2004. Морињо преузима Челси.[4] Са лондонским клубом осваја две узастопне шампионске титуле у Премијер лиги 2005. и 2006, поред тога освојен је један ФА куп, два трофеја Лига купа и један трофеј Комјунити шилда.

Године 2004. и 2005. је проглашен за најбољег фудбалског тренера у свету од стране Међународне федерације фудбалске историје и статистике (МФФИС).[5]

Интер[уреди | уреди извор]

У јуну 2008. прелази у Интер из Милана, са киме потписује трогодишњи уговор.[6] У прва три месеца у Интеру освојио је један трофеј, Суперкуп Италије, а своју прву сезону у Италији завршио освојивши Серију А. Његова друга сезона у Интеру претворила се у исписивање историје не само миланских црно-плавих већ и читавог италијанског фудбала. Након што је на старту сезоне Интер остао без трофеја у Суперкупу Италије уследио је бриљантан наставак и нарочито крај сезоне. Интер је предвођен Морињом успео да оствари оно што ниједан италијански клуб није до тада урадио. Освојена је трострука круна, одн. како то Италијани кажу "триплета".[7] Након освајања нове титуле првака Италије, освојен је и трофеј у националном купу, а све је зачињено освајањем титуле првака Европе, укупно треће у клупској историји али прве након пуних 45 година чекања.[8] Након освајања титуле првака Европе, Морињо је напустио Интер.[9]

Реал Мадрид[уреди | уреди извор]

Крајем маја 2010. Морињо је преузео Реал Мадрид, са којим је потписао четворогодишњи уговор.[10] На старту прве сезоне имао је неуспешно ватрено крштење у "Ел Класику" када је на стадиону Камп ноу доживео убедљив пораз од Барселоне од 5:0.[11] Ипак, како је сезона одмицала екипа је све боље играла па је против истог противника Реал Мадрид освојио Куп Шпаније[12] али је у првенству заузето друго место. Друга сезона је почела поразом у Суперкупу Шпаније али је освојена титула првака Шпаније након четири године чекања.[13][14] Трећа сезона је стартовала освајањем трофеја у националном Суперкупу али је то био једини освојени трофеј те сезоне. У првенству боља је била Барселона,[15] а у купу је доживљен пораз у финалу од градског ривала Атлетико Мадрида.[16] У мају 2013. године Морињо је напустио Реал Мадрид првенствено јер није остварио главни циљ, а то је освајање титуле првака Европе.[17]

Повратак у Челси[уреди | уреди извор]

Почетком јуна 2013. Морињо је по други пут у каријери преузео Челси.[18][19] Прве сезоне није било трофеја док су у другој сезони освојени и Премијер лига и Лига куп.[20] На стару треће сезоне доживљен је пораз у Комјунити шилду, уследили су врло лоши резултати првенствено у Премијер лиги, испадање у Лига купу од Стоук ситија на пенале па је 17. децембра 2015. године дошло до споразумног раскида уговора.[21]

Манчестер јунајтед[уреди | уреди извор]

Морињо је 27. маја 2016. године потписао трогодишњи уговор са Манчестер јунајтедом уз опцију продужења уговора на још једну сезону.[22][23] Прва сезона је била веома успешна, већ на старту освојен је Комјунити шилд тријумфом над Лестером,[24] потом је освојен Лига куп победом над Саутемптоном[25] да би круна сезона било освајање јединог међународног трофеја који је недостајао у богатој ризници Манчестер јунајтеда а то је Лига Европе где су "црвени ђаволи" у финалу били бољи од Ајакса.[26] Тим успехом Морињо је остварио главни циљ, а то је повратак Манчестер јунајтеда у Лигу шампиона након једногодишњег неиграња у најелитнијем европском клупском такмичењу. На старту друге сезоне знатно појачана екипа доживела је пораз у Суперкупу Европе од бившег Морињовог клуба Реал Мадрида.[27]

Манчестер је током сезоне 2018/19. пружао слабе партије па је Морињо смењен 18. децембра 2018.[28] Клуб је играо веома лоше од почетка сезоне - у моменту Морињове смене били су шести у Премијер лиги са 19 бодова заостатка за водећим Ливерпулом, који их је у дербију два дана раније победио 3:1. Јунајтед је после 17 утакмица у Премијер лиги имао само 26 бодова, што је њихов најгори резултат од сезоне 1990/91. Добили су само седам мечева - један у последњих шест кола - а за првом четворком су заостајали 11 бодова и били су ближи зони испадања него врху табеле.[28]

Тотенхем хотспур[уреди | уреди извор]

Морињо је 20. новембра 2019. преузео Тотенхем са којим је потписао уговор на три и по године.[29]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Порто[уреди | уреди извор]

Челси[уреди | уреди извор]

Интер[уреди | уреди извор]

Реал Мадрид[уреди | уреди извор]

Манчестер Јунајтед[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Preminuo Feliks Murinjo”. novosti.rs. 26. 6. 2017. Приступљено 20. 11. 2019. 
  2. ^ „Žoze Murinjo, prevodilac koji je pokorio Evropu”. pressonline.rs. 28. 3. 2010. Приступљено 20. 11. 2019. 
  3. ^ „Murinjo: "Dan koji se ne zaboravlja". b92.net. 28. 5. 2004. Приступљено 20. 11. 2019. 
  4. ^ „Murinjo: Čelsi dobio velikog trenera”. b92.net. 2. 6. 2004. Приступљено 20. 11. 2019. 
  5. ^ „FORMER RESULTS” (на језику: енглески). International Federation of Football History & Statistics. Архивирано из оригинала на датум 15. 06. 2018. Приступљено 6. 2. 2016. 
  6. ^ „JOSÉ MOURINHO JOINS INTER”. inter.it (на језику: енглески). 2. 6. 2008. Приступљено 18. 12. 2018. 
  7. ^ „10 RAZLOGA ZAŠTO (NE) VOLIMO MURINJA”. mondo.rs. 23. 3. 2015. Приступљено 20. 11. 2019. 
  8. ^ „Inter i Murinjo ostvarili san, Milito srušio Bajern!”. sport.blic.rs. 22. 5. 2010. Приступљено 20. 11. 2019. 
  9. ^ „Žoze Murinjo: Moj posao ovde je završen!”. sport.blic.rs. 23. 5. 2010. Приступљено 20. 11. 2019. 
  10. ^ „Murinjo preuzeo Real: Došao sam da pobeđujem”. sport.blic.rs. 20. 11. 2019. Приступљено 31. 5. 2010. 
  11. ^ „Surova Barsa ponizila Real - 5:0!”. b92.net. 29. 11. 2010. Приступљено 20. 11. 2019. 
  12. ^ „Murinjo pobedio Barsu i osvojio Kup”. b92.net. 21. 4. 2011. Приступљено 20. 11. 2019. 
  13. ^ „Real je prvak Španije”. rts.rs. 2. 5. 2012. Приступљено 20. 11. 2019. 
  14. ^ „Real 32. put šampion Španije, Mesi oborio rekord Milera!”. novosti.rs. 2. 5. 2012. Приступљено 20. 11. 2019. 
  15. ^ „Remi Reala, Barseloni titula”. b92.net. 12. 5. 2013. Приступљено 20. 11. 2019. 
  16. ^ „Real ostao bez trofeja, Murinjo i Ronaldo isključeni u finalu, Atletiku Kup kralja!”. sport.blic.rs. 18. 5. 2013. Приступљено 20. 11. 2019. 
  17. ^ „ADIOS ŽOZE: Murinjo zvanično napušta Real!”. kurir.rs. 20. 11. 2019. Приступљено 20. 5. 2013. 
  18. ^ „ZVANIČNO: Specijalni se vratio kući”. mozzartsport.com. 3. 6. 2013. Приступљено 20. 11. 2019. 
  19. ^ „Murinjo predstavljen: Nisam Posebni, sada sam Srećni jer sam opet u Čelsiju! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 10. 6. 2013. Приступљено 20. 11. 2019. 
  20. ^ „Pobednik!”. mondo.rs. 3. 5. 2015. Приступљено 20. 11. 2019. 
  21. ^ „Челси отпустио Жозеа Мориња!”. rts.rs. 17. 12. 2015. Приступљено 20. 11. 2019. 
  22. ^ „Gotovo: Murinjo je novi trener Mančester junajteda, spremljen crveni tepih na Old Trafordu!”. mozzartsport.com. 26. 5. 2016. Приступљено 20. 11. 2019. 
  23. ^ „Murinjove tri godine koštaju 60 miliona”. novosti.rs. 27. 5. 2016. Приступљено 20. 11. 2019. 
  24. ^ „Junajted slavi Ibrahimovića, Murinju dovoljno 90 minuta za prvi pehar!”. sportske.net. 7. 8. 2016. Приступљено 20. 11. 2019. 
  25. ^ „Moćni Ibra za novi trofej Junajteda (VIDEO)”. mondo.rs. 26. 2. 2017. Приступљено 20. 11. 2019. 
  26. ^ „Junajtedu trofej Lige Evrope i mesto u Ligi šampiona!”. rts.rs. 24. 5. 2017. Приступљено 20. 11. 2019. 
  27. ^ „SUPERKUP EVROPE: Real Madrid je gazda u Evropi, Murinjo izgubio bitku od Zidana (VIDEO)”. hotsport.rs. 8. 8. 2017. Приступљено 20. 11. 2019. 
  28. 28,0 28,1 „Žoze Murinjo više nije trener Mančester Junajteda”. bbc.com. 18. 12. 2018. Приступљено 20. 11. 2019. 
  29. ^ „Ekspresno: Murinjo novi šef u Totenhemu!”. mozzartsport.com. 20. 11. 2019. Приступљено 20. 11. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]