Пауло Дибала

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пауло Дибала
2017 FRIENDLY MATCH RUSSIA v ARGENTINA - Paulo Dybala 01.jpg
Дибала 2017 године.
Лични подаци
Пуно име Пауло Бруно Ексекијел Дибала[1]
Надимак Драгуљ [2]
Датум рођења (1993-11-15)15. новембар 1993.(25 год.)
Мјесто рођења Лагуна Ларга, Кордоба, Аргентина
Држављанство  Аргентина
Висина 1,77 м[3][4]
Маса 73 кг[4]
Позиција нападач, офанзивни везни
Клупске информације
Тренутни клуб
Јувентус
Број 10
Јуниорска каријера
2003—2011 Институто
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2011–2012
2012–2015
2015–
Институто
Палермо
Јувентус
38 (17)
89 (21)
128 (57)
Репрезентативна каријера
2015— Аргентина 24 (2)
Освојене медаље
Фудбал
Амерички куп
Бронзана медаља — треће место 2019. Бразил Аргентина

Пауло Дибала (шп. Paulo Dybala; 15. новембар 1993)[5] аргентински је фудбалер који тренутно наступа за Јувентус и фудбалску репрезентацију Аргентине на позицији нападача.

Рођен у Лагуна Ларги, у Кордоби,[6] фудбалом је почео да се бави 2003, са 10 година, а након девет година проведених у клубу Институто де Кордоба, у домовини — почео је професионалну каријеру 2011, такође у Институту. Након једне сезоне у Аргентини, прешао је у Палермо 2012. године. У сезони 2014/15 био је најбољи асистент Серије А. Након добрих партија у Палерму, прешао је у Јувентус 2015 године.[7] Изабран је у идеални тим Серије А за сезону 2015/16,[8] док је по избору удружења европских спортских медија — ESM, изабран у тим године за сезону 2016/17.[9] У Јувентусу, Дибала је узео број 10 у августу 2017; десетку су прије њега носиле највеће звијезде Јувентуса.[10]

Због креативног начина игре, технике, талента и голгетерског учинка, добио је надимак ла Хоја (шп. La Joya; досл. драгуљ).[2]

Дибала је могао да игра за Пољску и Италију, али је изабрао Аргентину, изјавивши да је одувијек сањао да игра за репрезентацију Аргентине.[11] За репрезентацију Аргентине дебитовао је 13. октобра 2015, на мечу против Парагваја.[12] Нашао се на ширем списку за Олимпијске игре 2016, али се није нашао међу 23 Фудбалера Аргентине на Олимпијским играма.[13]

Дјетињство и јуниорска каријера[уреди]

Пауло Дибала је рођен у Лагуна Ларги, у Кордоби.[6] Његов дјед, Болеслав Дибала, је из села Красњиов, из Пољске. Пребјегао је из Пољске у Аргентину током Другог свјетског рата.[14][15] Дибалина породица има и италијанске коријене, његова баба по мајци је из округа Напуљ.[14][16][17] Званично је добио италијанско држављанство 13. августа 2012. године.[18]

Клупска каријера[уреди]

Институто де Кордоба[уреди]

Због своје игре, добио је надимке "La Joya"[19] и "El pibe de la pensión".[20] Професионалну каријеру почео је са 17 година, у клубу Институто де Кордоба, који се такмичио у Другој лиги Аргентине. Одиграо је за клуб 40 утакмица и постигао 17 голова.[21][22] Постао је најмлађи фудбалер који је постигао гол за клуб, срушивши рекорд Мариа Кемпеса. Дибала је такође постао први играч који је одиграо 38 утакмица у некој од професионалних лига у држави, такође срушивши рекорд Кемпеса, док је постао и први који је постигао два хет трика у сезони. Постигао је гол на шест утакмица заредом, чиме је срушио претходни рекорд од четири утакмице.[23]

Палермо[уреди]

Дибала у дресу Палерма 2015.

На дан 29. априла 2012. године, предсједник Палерма, Маурицио Зампарини, објавио је да је Дибала потписао уговор за клуб, изјавивши: „Добили смо Паола Дибалу — новог Серхија Агуера“.[24] Касније истог дана, генерални секретар клуба Институто де Кордоба, Жозе Текс, изјавио је да особа која је обавила преговоре са Палермом, нема дозволу да прода Дибалу. Ипак, Дибала је 20. јула 2012 године потписао четворогодишњи уговор са Палермом, у који је прешао за осам милиона евра.[25]

За клуб је дебитовао у Серији А на утакмици против Лација, док је прва два гола постигао 11. новембра 2012, у побједи 2:0 против Сампдорије.[26] У сезони 2014/15, постигао је десет голова у првом дијелу сезоне, и повезиван је са бројним клубовима у Европи.[27] Сезону је завршио као најбољи асистент лиге, са 10 асистенција и 13 постигнутих голова.[28]

Јувентус[уреди]

Сезона 2015/16[уреди]

На дан 4. јуна 2015. године, Дибала је потписао петогодишњи уговор са Јувентусом,[29] који је прешао из Палерма за 32 милиона евра.[30] Узео је дрес са бројем 21, који је прије њега носио Андреа Пирло, који је тог љета напустио клуб.[31] Дебитовао је у Суперкупу Италије, против Лација, у утакмици која је играна 8. августа у Шангају. Ушао је у 61 минуту, умјесто Кингслија Комана, а у 73 минуту постигао је други гол за побједу 2:0.[32] На дан 30. августа 2015. године, постигао је први гол у лиги, у побједи 2:1 против Роме; постигао је гол за побједу у 87 минуту.[33] На првих 16 утакмица у сезони, постигао је шест голова и двије асистенције у свим такмичењима, чиме је стигао до просјека да постиже гол на сваких 151 минут, што је бољи просјек од онога који су имали Карлос Тевез и Алесандро дел Пјеро у дебитантским сезонама, док је само Роберто Бађо имао бољи учинак у дебитантској сезони у Јувентусу.[34]

Први гол у Купу Италије постигао је 16. децембра, у побједи 4:0 против Торина.[35] На дан 23. фебруара 2016. године, постигао је први гол у Лиги шампиона, у ремију кући 2:2 против Бајерн Минхена у првој утакмици осмине финала у сезони 2015/16.[36] На дан 15. марта, објављено је да ће Дибала пропустити реванш утакмицу против Бајерна, због преоптерећења мишића листа.[37] Вратио се четири дана касније, у побједи против Торина 4:1,[38] али је изашао из игре након што се поново повриједио.[39] На дан 21. априла, постигао је два гола у побједи 3:0 против Лација, што му је био 16 гол у лиги на 31 утакмици, а укупно 20 гол у сезони, у свим такмичењима.[40] Сезону је завршио као најбољи стријелац клуба, са постигнутих 23 гола у свим такмичењима,[41] од чега 19 у Серији А, док је Јувентус освојио пету узастопну титулу.[42] Серију А је завршио као други стријелац, иза Гонзала Игваина, који је постигао 36 голова.[43]

Трофеји[уреди]

Палермо[уреди]

Јувентус[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Dybala sets sights on silverware”. Juventus FC. 14. 7. 2015. Приступљено 10. 10. 2017. 
  2. 2,0 2,1 Villalobo, Marcos (10. 10. 2011). „Los maestros de la "joya"publisher=La Mañana Cordoba” (на језику: шпанском). Архивирано из оригинала на датум 30. 12. 2012. Приступљено 10. 10. 2017. 
  3. ^ „Paulo Dybala”. juventus.com. Приступљено 10. 10. 2017. 
  4. 4,0 4,1 „Paulo Dybala”. eurosport.comdate=. Приступљено 21. 4. 2019. 
  5. ^ „Paulo Dybala”. espnfc.com. Приступљено 10. 10. 2017. 
  6. 6,0 6,1 Dorrington, Nick (13. 9. 2016). „The Cordoba Connection: Dybala faces Vazquez, Vietto in Champions League”. ESPN FC. Приступљено 10. 10. 2017. 
  7. ^ „Dibala pet godina u Juventusu”. b92.net. 4. 6. 2015. Приступљено 10. 10. 2017. 
  8. ^ „Gran Galà del calcio, la Juventus fa incetta di premi” (на језику: италијанском). Il Corriere della Sera. 31. 1. 2017. Приступљено 10. 10. 2017. 
  9. ^ „ESM Top-Elf: Ein Bayern-Star in Europas Elite”. Abendzeitung (на језику: њемачки). 8. 6. 2017. Приступљено 10. 10. 2017. 
  10. ^ „Zvanično: Dybala uzeo desetku”. juvebalkan.com. 9. 8. 2017. Приступљено 10. 10. 2017. 
  11. ^ „Italia, Dybala dice no: "Grazie Conte, ma sogno l'Argentina" (на језику: италијанском). Corriere dello Sport. 29. 11. 2014. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2015. Приступљено 10. 10. 2017. 
  12. ^ „Argentina draw with Paraguay, still winless in World Cup qualifying”. ESPN FC. 13. 10. 2015. Приступљено 10. 10. 2017. 
  13. ^ „Dybala: ‘No Barcelona interest. Football Italia. 31. 8. 2016. Приступљено 10. 10. 2017. 
  14. 14,0 14,1 „DYBALA: “Metà polacco e metà italiano, spiego. MediaGol.it (на језику: италијанском). 29. 11. 2014. Приступљено 10. 10. 2017. 
  15. ^ „Paulo Dybala – "nowy Messi" z polskimi korzeniami” (на језику: пољском). Sport.onet. Архивирано из оригинала на датум 5. 4. 2012. Приступљено 10. 10. 2017. 
  16. ^ „Scatta raduno rosanero: 25 convocati, assente giustificato Dybala” (на језику: италијанском). Il Corriere del Mezzogiorno. 12. 7. 2012. Приступљено 10. 10. 2017. 
  17. ^ „Nazionale, Conte vuole Dybala in azzurro”. Sport Mediaset (на језику: италијанском). 26. 11. 2014. Приступљено 10. 10. 2017. 
  18. ^ Alaimo, Alessio (14. 8. 2012). „Esclusiva Tmw - Palermo, Dybala è cittadino italiano” (на језику: италијанском). TuttoMercatoWeb.com. Приступљено 10. 10. 2017. 
  19. ^ „La Joya está bien” (на језику: шпански). Olè. 2. 4. 2012. Приступљено 21. 4. 2019. 
  20. ^ „El pibe de la pensión” (на језику: шпански). I'm Cordoba. 1. 8. 2012. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2015. Приступљено 21. 4. 2019. 
  21. ^ „Paulo Dybala Player”. Soccerway. 23. 10. 2011. Приступљено 21. 4. 2019. 
  22. ^ „Paulo Dybala player 2” (на језику: шпански). Instituto Atletico Central Cordoba. 1. 8. 2012. Приступљено 21. 4. 2019. 
  23. ^ „Dybala, el pibe de los récords” [Dybala, the kid of Records] (на језику: шпански). MundoD. 27. 3. 2012. Приступљено 21. 4. 2019. 
  24. ^ „Zamparini: "Preso il nuovo Aguero" (на језику: Italian). Corriere dello Sport. 28. 4. 2012. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2016. Приступљено 21. 4. 2019. 
  25. ^ „Dybala Ha Firmato” (на језику: Italian). US Città di Palermo. 20. 7. 2012. Приступљено 21. 4. 2019. 
  26. ^ „Match report: Palermo - Sampdoria”. legaseriea it. Приступљено 21. 4. 2019. 
  27. ^ „Football - Serie A - Standing - Top Scorers - 2014-2015”. yahoo.com. Архивирано из оригинала на датум 28. 12. 2014. Приступљено 21. 4. 2019. 
  28. ^ „Serie A 2014-15 Statistics: Assists”. ESPN FC. Приступљено 21. 4. 2019. 
  29. ^ „Agreement with Palermo for the acquisition of the player Paulo Dybala” (PDF). Juventus F.C. 3. 6. 2015. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5. 6. 2015. Приступљено 21. 4. 2019. 
  30. ^ „Paulo Dybala: Juventus sign striker from Palermo for £23m”. BBC Sport. 4. 6. 2015. Приступљено 21. 4. 2019. 
  31. ^ „Paulo Dybala: Juventus is the perfect club for me”. Goal.com. 14. 7. 2015. Приступљено 21. 4. 2019. 
  32. ^ „Juventus 2-0 Lazio: Mario Mandzukic and Paulo Dybala hand Juve win as new strikers seal Italian Super Cup for Serie A champions”. Daily Mail. 8. 8. 2015. Приступљено 21. 4. 2019. 
  33. ^ „Roma 2 – Juventus 1”. Lega Serie A.it. 30. 8. 2015. Приступљено 21. 4. 2019. 
  34. ^ Sylla, Ogo (16. 11. 2015). „Dybala keeping pace with Juventus’ best”. La Gazzetta dello Sport. Приступљено 21. 4. 2019. [мртва веза]
  35. ^ „Coppa: Four-star Juve crush Toro”. Football Italia. 16. 12. 2015. Приступљено 21. 4. 2019. 
  36. ^ „Dybala: 'Juve can do it!'. Football Italia. 23. 2. 2016. Приступљено 21. 4. 2019. 
  37. ^ „Dybala, Marchisio miss Bayern-Juve”. Football Italia. 15. 3. 2016. Приступљено 21. 4. 2019. 
  38. ^ „Line-ups: Torino-Juventus”. Football Italia. 20. 3. 2016. Приступљено 21. 4. 2019. 
  39. ^ „Paulo Dybala ready for Juventus return against old club Palermo”. ESPN FC. 12. 4. 2016. Приступљено 21. 4. 2019. 
  40. ^ „Juve, Dybala a 16 gol: meglio di Baggio e Trezeguet, raggiunge Ibra e Platini” (на језику: италијански). La Gazzetta dello Sport. 21. 4. 2016. Приступљено 21. 4. 2019. 
  41. ^ „Juventus 5 Sampdoria 0: Dybala double wraps up season in style”. FourFourTwo. 14. 5. 2016. Приступљено 21. 4. 2019. 
  42. ^ „Juve celebrate in the sign of Five”. Football Italia. 14. 5. 2016. Приступљено 21. 4. 2019. 
  43. ^ „Italy » Serie A 2015/2016 » Top Scorer”. worldfootball.net. Приступљено 21. 4. 2019. 

Спољашње везе[уреди]