Азапи

С Википедије, слободне енциклопедије

Азапи (отур. عزب, тур. Azap) су били нерегуларна лака пјешадија османске војске.[1] Као и Аје, чинили су окосницу отоманске војске, нарочито ако се узме у обзир чињеница да је снага турске војске лежала управо у пешадији. Најелитнији део турске војске били су јањичари, такође специјална пешадијска јединица. Азапи су готово увек били у самом центру борбе и носили су главнину напада турских снага.

Регрутација[уреди | уреди извор]

Азапи су настали у доба Сулејмана I. Један човек из 20-30 домаћинстава је постао азап. Били су угавном Турци из Анатолије и са Балкана. Азепи су били редовно плаћени. У касном 16. веку су могли сви мушкарци муслимани да постану регрути.[2][3]

Оружје[уреди | уреди извор]

Као волонтери, азапи су руковали различитим оружјем. Користили су сабље, буздоване, лук и стреле.[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

Турски стријалац — Азап

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Encyclopedia of the Ottoman Empire. Ágoston, Gábor,, Masters, Bruce Alan, 1950-. New York, NY: Facts On File. 2009. ISBN 9781438110257. OCLC 435911915. 
  2. ^ Nicolle, David (1983). Armies of the Ottoman Turks 1300-1774. Osprey Publishing.
  3. ^ а б Stein, Mark L. (2007). Guarding the Ottoman Frontiers. Tauris Academic Stuides. pp. 75–78.