Пређи на садржај

Берди Бег

С Википедије, слободне енциклопедије
Берди Бег
Новчић Берди Бега
Лични подаци
Датум рођења1357.
Датум смрти1359.
Породица
ПотомствоМамајева супруга
РодитељиЈани Бег
ДинастијаДинастија Бориџигин
Кан Златне Хорде
Период1357. - 1359.
ПретходникЈани Бег
НаследникКулпа-кан

Берди Бег је био кан Златне хорде од 1357. године све до своје смрти 1359. године. Владао је из града Сараја [1] [2] на доњој Волги [1], тј. на реци Атхуба [2].

Био је син Јани Бега.

Берди Бегове територије

[уреди | уреди извор]
Стара мапа Црног мора

Берди Бег је као кан Златне хорде владао:

Односи са Русијом

[уреди | уреди извор]

Начин управљања Русијом

[уреди | уреди извор]

Берди Бег удара намет на освојене руске земље и поставља тамо управљаче, баскаке, са мањим одредима војника који имају дужност да надгледају становништво, које је преостало после Татарске најезде. Татарски чиновници су пребројавали становништво да би му наметнули порез. Једино су свештена лица била ослобођена пореза, и: уопште узев, Татари остављају православној руској цркви све њене повластице и не прогоне је.

Осим скупљања данка, они се не мешају у послове освојених области, које остављају руским кнежевима, али задржавају право да их потврђују у томе звању; зато руски кнежеви морају да одлазе у Хорду [2], у Сарај [1] и траже од Берди Бег [2] јарлик (повељу) [2] на кнежевину [1] који им даје кнежевску власт [2] [1].

Русија је потпадала под Златну Хорду као скуп вазалних кнежевина. Он није имао своје власти у Русији, али су кнежеви заступали свој народ непосредно пред Берди Беговим повереницима (даруга) у Сарају и да сами скупљају данак (харач) на основу врло строго спроведеног пописа становништва и његове имовине. Како је текла његова владавина све је слабија била његова власт у Русији [1]. Татари од тад нису дирали у политичку организацију Русије, већ су једним јарликом подарили једноме од руских кнежева титулу великога кнеза обавезујући га да прикупља и предаје Хорди данак свих осталих кнежева. Преостали кнежеви покоравају се такође; понекад они чак обуздавају покушаје побуне становништва, које губи стрпљење због глобљења и насиља што га врше скупљачи пореза [2].

Последице

[уреди | уреди извор]

Татарски јарам је имао као велику последицу то, да је одвојио Русију од Западне Европе. Затим, он је допринео знатно суровости и грубости народних обичаја и административне праксе. Много оријенталског ушло је преко Татара у руски живот. Позајмила је Русија, управо Москва, можда и понеку корисну црту у организацији власти, финансија, статистике, али се ова позитивна добит сасвим губи при упоређењу са големим злом, које су зла времена несумњиво донела [1].

Руске земље

[уреди | уреди извор]

За време његове владавине Русијом је владала велика кнежевина Владимир и била је подељена на:

Московска кнежевина

[уреди | уреди извор]
Застава Московске кнежевине

Московска кнежевина, захваљујући своме географском положају и извесним економским посебностима, привлачи велики број становника, те та чињеница много олакшава московским кнежевима њихову улогу „ујединитеља”. Веома шумовита, заштићена од спољних напада суседним кнежевинама, она пружа противу могућних најезди Татара и Литванаца много боље услове безбедности него што их имају остали делови Североисточне Русије. Осим тога, речни путеви који олакшавају живу трговину укрштају се ту и привлаче насељенике, којима годи могућност да заради од трговине додају још и добит од пољопривреде. Овај прилив нових становника, увећавајући материјално богатство московских кнежева, појачава истовремено и њихову политичку улогу и припрема им успех, који они себи обезбеђују стављајући се у службу Берди Бегових предака [2].

У богатој кнежевини природно је, да су и кнежеви били богати; зато су они могли водити политику, основану на јачој и широј економској бази, него њихови суседи. Они су успели:

  • Да на се узму плаћање харача Татарима, ослободивши област од доласка татарских чиновника и осигуравши тиме велике олакшице становништву, а себи већу власт, углед и приходе;
  • Да добију финансијску могућност за куповину разноврсних вредности, на првом месту свакојаких некретнина, и да боље награђују своје службенике.

Та Кнежевина је била омиљена Берди Бегу, у његовом харему и код њихове владе. Он је, помажући Московској кнежевини, високо дизао њен ауторитет и моћ и тако је сам, до душе несвесно, поткопавао темеље своје властите моћи. Московски кнежеви су са својим одредима помагали Берди Бегу и у њиховим казненим експедицијама. Међутим је сама Московска кнежевина била поштеђена од татарских најезда [1].

Политика Велике Московске кнежевина

[уреди | уреди извор]

За време његове владавине москвом влада Иван Кротки или Лепи, који је био је био слабић.

У његово је време дошло и до унутрашњих размирица и до спољашњих незгода [1].

Смрт

[уреди | уреди извор]

Умро је 1359. године, а наследио га је Кулпа-кан.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и Јелачић 1929.
  2. ^ а б в г д ђ е ж з Миљуков 1939.
  3. ^ Милион путовања Марка Пола 2012, стр. 390.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Милион путовања Марка Пола, 2012. Београд
  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге „Историја Русије“ Павела Миљукова, која је у јавном власништву.
  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге „Историја Русије“ Алексеја Јелачића, која је у јавном власништву.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Берди_Бег&oldid=25918323”