Пређи на садржај

Битка код Жуте Воде (1648)

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Жуте Воде
Део устанка Богдана Хмељницког

Битка код Жуте Воде 1648.
Време29. април-16. мај 1648.
Место
Украјина
Исход Козачка победа
Сукобљене стране
Запорошки козаци Државна заједница Пољске и Литваније
Команданти и вође
Богдан Хмељницки

Стефан Потоцки

Стефан Чарњецки
Јачина
8.000 козака и 4.000 Татара [1] 2.000 коњаника, 1.500 редовних козака и 20 топова [2]
Жртве и губици
знатни цела војска уништена

Битка код Жуте Воде у пролеће 1648. била је прва победа козака у устанку Богдана Хмељницког.

У пролеће 1648, Богдан Хмељницки је изабран за хетмана Запорошке војске. Формално изјављујући верност краљу Владиславу IV, Хмељницки је склопио савез са Кримским Татарима и почео да окупља војску у Запорошкој Сичи.

Сазнавши за савез Козака и Татара, пољски велики хетман Станислав Потоцки је почетком априла 1648. послао свог 24-годишњег сина Стефана са око 3.500 војника, од којих су половину чинили редовни козаци, у напад на Запорошку Сичу.[2]

Крајем априла 1648. пољска војска која је ишла низ Дњепар стигла је до Жутих Вода, недалеко од Кудака (Дњипро), где је опкољена бројно надмоћном војском Запорожаца и Татара. Око 1.500 редовних козака, готово половина војске, током битке су прешли на страну устаника, убивши свог пуковника Барабаша.[3]

Преостали Пољаци су три недеље бранили свој утврђени логор, а затим су покушали пробој: Стефан Потоцки је смртно рањен, а већина војске је заробљена од Татара.[2]

Последице

[уреди | уреди извор]

Млади Стефан Потоцки умро је после битке, док је пуковник Стефан Чарњецки пао у ропство код Татара. Предајом редовних козака војска Хмељницког је порасла, а самопоуздање побуњених козака добило је велики замах.

У пољској култури

[уреди | уреди извор]

Ова битка је детаљно приказана у роману "Огњем и мачем" пољског нобеловца Хенрика Сјенкјевича из 1884.[4], као и у пољском филму "Огњем и мачем" из 1999.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Гажевић, Никола (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 481. 
  2. ^ а б в Zamoyski 1988, стр. 165–166
  3. ^ Fajfrić 2008, стр. 258–267.
  4. ^ Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926. 
  5. ^ Hoffman, Jerzy (1999), With Fire and Sword, Izabella Scorupco, Michal Zebrowski, Aleksandr Domogarov, Приступљено 22. 4. 2018 

Литература

[уреди | уреди извор]