Пређи на садржај

Географија Енглеске

С Википедије, слободне енциклопедије
Језеро Воствотер (Wastwater) у Језерској области

Енглеска географски обухвата централни и јужни део острва Велика Британија, што чини око две трећине његове површине. Њој припадају још острво Вајт, острва Сили и друга мања острва.

Територија

[уреди | уреди извор]

Површина Енглеске износи 130.395 km², од чега су 2% водене површине. Површина копна је 129.720 km².

За ратарство се користи 30% површина, за пашњаке 36%, за осталу пољопривреду 5%, за шумарство 8%, а 21% покривају насељена подручја.[1]

Енглеска се граничи са две земље Уједињеног Краљевства, на северу са Шкотском (96 км) и на западу са Велсом (257 км). Енглеска је ближа континенталној Европи него други делови Британије. Од Француске је одваја мореуз широк 34 km[2], а спаја Евротунел (тунел испод Ламанша) близу Фокстона. Енглеске обале излазе на Ирско море, Северно море и Атлантски океан. Њихова укупна дужина је 4422 km.[3]

Физичка географија

[уреди | уреди извор]
Источна обала Енглеске (Линколншир)
Бели клифови Довера

Река Северн је са 354 km дужине најдужа река Енглеске.[4] Она се улива у Бристолски залив и чувена је по свом плимском таласу који може достићи 2 метра.[5] Ако се у обзир узму само реке које се целим током налазе у Енглеској, онда је најдужа Темза, дуга 346 km.[6] Језера Енглеске су углавном мала. Највеће од њих је језеро Виндермир (Windermere) са 14,7 km², које се налази у Језерској области на северозападу.[7] Већина бивших мочварних подручја исушена је у средњем веку.

Стене на Јурској обали у Дорсету
Пејзаж из Дартмура у Девону

Енглеска обала Северног мора је углавном ниска и песковита са много дина и естуара. Јужна обала је много стрмија. Почиње од белих клифова Довера, и наставља се ка западу где постаје знатно каменитија. Ту се у Дорсету налази Јурска обала која је УНЕСКО-ов споменик геолошке историје. Обала северозападне Енглеске је ниска и песковита, слично источној обали. Најзначајнији естуари су естуари река Хамбер, Темза и залив Вош (The Wash) на источној обали и Бристолски залив на југозападу. Луке Лондон, Ливерпул и Њукасл налазе се близу ушћа река која су под утицајем плиме и осеке (Темза, Мерси, Тајн).

Геолошки, планине Пенини (Pennines), познати и као „кичма Енглеске“, представљају најстарије горје у земљи које је настало крајем палеозоика, пре око 300 милиона година.[8] У њихов геолошки састав спадају пешчари и кречњаци, али и угаљ. Постоје крашки пејзажи у деловима Јоркшира и Дарбишира. Пределе око Пенина одликују некултивисана вресишта на већим висинама, испресецана плодним долинама река. Највиша тачка Енглеске, на 978 метара надморске висине, је Скафел пајк (Scafell Pike) у Камбрији.[7] На граници Енглеске и Шкотске налазе се брда Шевиот (Cheviot Hills).

Енглеска низија се налази јужно од Пенина. Она је валовита и обрасла интензивно зеленом вегетацијом. Од брегова у овом подручју истичу се: Котсволд (Cotswold Hills), Чилтерн (Chiltern Hills), Норт и Саут Даунс (North Downs, South Downs), који се према мору обрушавају у облику белих стена (види слику десно). Најнижа и најравнија регија Енглеске је Источна Англија.

Енглеску 1971—2000.[9]
Климатограм
Ј
Ф
М
А
М
Ј
Ј
А
С
О
Н
Д
 
 
84
 
 
7
1
 
 
60
 
 
7
1
 
 
67
 
 
9
2
 
 
57
 
 
12
4
 
 
56
 
 
15
6
 
 
63
 
 
18
9
 
 
54
 
 
21
11
 
 
67
 
 
21
11
 
 
73
 
 
18
9
 
 
84
 
 
14
7
 
 
84
 
 
10
4
 
 
91
 
 
7
2
Просечне макс. и мин. температуре у °C
Укупне падавине у mm

Енглеска има умерену приморску климу. То је блага клима са температурама које ретко падају испод 0 °C зими, док лети не иду изнад 32 °C.[10] Временске прилике одликује честа влажност и променљивост. Најхладнији месеци су јануар и фебруар. Фебруар је посебно хладан у приморју. Јул је обично најтоплији месец. Месеци са најпријатнијим температурама су мај, јун, септембар и октобар.[10] Падавине су равномерно распоређене током целе године.

Полуострво на југозападу одликује се посебно благом климом.

Важан утицај на климу Енглеске има близина Атлантског океана, географска ширина и утицај голфске струје на загревање мора.[10] На западу има више падавина, где делови Језерске области имају рекордне количине падавина.[10] Највише икад забележена температура била је 38,5 °C, и то 10. августа 2003. у месту Брогдејл у Кенту[11], док је најнижа била -26,1 °C, забележена 10. јануара 1982. у Еџмонду у Шропширу.[12]

Национални паркови Енглеске и Велса

[уреди | уреди извор]
Број Национални парк Оснивање[13] km²
1 Национални парк Пик дистрикт (Peak District) 17. април 1951. 1438
2 Национални парк Језерска област (Lake District) 9. мај 1951. 2292
3 Национални парк Сноудонија (Snowdonia) 18. октобар 1951. 2142
4 Национални парк Дартмур (Dartmoor) 30. октобар 1951. 956
5 Национални парк Обала Пембрукшира (Pembrokeshire Coast) 29. фебруар 1952. 620
6 Национални парк Норт Јоркшир мурс (North York Moors) 28. новембар 1952. 1436
7 Национални парк Јоркшир дејлс (Yorkshire Dales) 16. новембар 1954. 1769
8 Национални парк Ексмур (Exmoor) 19. октобар 1954. 693
9 Национални парк Нортхамберленд (Northumberland National Park) 6. април 1956. 1049
10 Национални парк Брекон биконс (Brecon Beacons) 17. април 1957. 1351
11 Норфок броудс (The Broads) 1. април 1989. 303
12 Национални парк Њу форест (New Forest) 1. март 2005. 580
13 Национални парк Саут даунс (South Downs) 12. новембар 2009.[14] 1641
Укупно 16270
Тринаест националних паркова у Енглеској и Велсу (подручје Норфок броудс има тзв. еквивалентни статус)

Почетком 2005. 9,3% површине Енглеске и Велса покривали су национални паркови. Са два нова национална парка овај проценат је порастао на 10,7%.

Највећи градови

[уреди | уреди извор]

Шири Лондон је далеко највеће урбано подручје у Енглеској[15] и једно од највећих у свету. Сматра се да је то глобална метропола чије становништво бројношћу превазилази број становника у осталим конститутивним државама Уједињеног Краљевства, изузимајући саму Енглеску.[15] Остала градска подручја која се истичу величином и значајем налазе се у северној Енглеској или у области Мидлендс.[15] У Енглеској постоји 51 насеља са статусом града, док их у Уједињеном Краљевству има укупно 69.

Многи градови у Енглеској имају велики број становника (Бирмингем, Шефилд, Манчестер, Ливерпул, Лидс, Њукасл, Бредфорд, Нотингем и други), то није једини критеријум за добијање градског статуса.[16] По традицији, овај статус имају још и градови са бискупским катедралама, попут Велса, Елија, Рипона, Труроа и Чичестера.[16] По државном статистичком бироу, 10 највећих непрекинутих урбаних подручја у Енглеској су:[15]

Ранг Урбано подручје Становништво Број насеља Главна насеља
1 Шири Лондон 8,278,251 67 Шири Лондон, подељен на Град Лондон и 32 предграђа, међу којима су: Кројдон, Барнет, Илинг, Бромли[тражи се извор]
2 Урбано подручје Западног Мидлендса 2.284.093 22 Бирмингем, Вулверхемптон, Дадли, Волсол, Олдриџ
3 Шири Манчестер 2.240.230 57 Манчестер, Солфорд, Болтон, Стокпорт, Олдам
4 Урбано подручје Западног Јоркшира 1.499.465 26 Лидс, Бредфорд, Хадерсфилд, Вејкфилд
5 Тајнсајд 879.996 25 Њукасл, Норт Шилдс, Саут Шилдс, Гејтсхед, Џероу
6 Шири Ливерпул 816.216 8 Ливерпул, Сент Хеленс, Бутл, Хајтон вит Роуби
7 Шири Нотингем 666.358 15 Нотингем, Бистон, Стејплфорд, Карлтон, Лонг Итон
8 Шири Шефилд 640.720 7 Шефилд, Ротерам, Чеплтаун, Мосбороу
9 Шири Бристол 551.066 7 Бристол, Кигсвуд, Менготсфилд, Стоук Гифорд
10 Брајтон/Вортинг/Литлхемптон 461.181 10 Брајтон, Вортинг, Хоув, Литлхемптон, Шорем на Мору, Лансинг

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Statistics 2004, стр. 279-
  2. ^ „English Channel”. Encyclopædia Britannica. britannica.com. 2009. Приступљено 15. 8. 2009. 
  3. ^ „England Coast Path: Frequently Asked Questions (June 2012)” (PDF). Natural England. Приступљено 30. 10. 2012. 
  4. ^ „The River Severn”. BBC. Приступљено 5. 12. 2010. 
  5. ^ „Severn Bore and Trent Aegir”. Environment Agency. Архивирано из оригинала 22. 11. 2010. г. Приступљено 5. 12. 2010. 
  6. ^ „River Thames and London (England)”. London Evening Standard. London. Приступљено 17. 8. 2009. 
  7. ^ а б „North West England & Isle of Man: climate”. Met Office. Архивирано из оригинала 05. 06. 2011. г. Приступљено 5. 12. 2010. 
  8. ^ „Pennines”. Smmit Post. Приступљено 8. 9. 2009. 
  9. ^ „England 1971-2000 averages”. Met Office. 2001. Архивирано из оригинала 05. 06. 2011. г. Приступљено 14. 8. 2007. 
  10. ^ а б в г „What is the Climate like in Britain?”. Woodlands Kent. Архивирано из оригинала 14. 01. 2010. г. Приступљено 5. 9. 2009. 
  11. ^ „Temperature record changes hands”. BBC News. 30. 9. 2003. Приступљено 5. 9. 2009. 
  12. ^ „English Climate”. MetOffice.com. Архивирано из оригинала 19. 12. 2007. г. 
  13. ^ „History of the National Parks”. Архивирано из оригинала 19. 07. 2012. г. Приступљено 1. 9. 2012. 
  14. ^ „New South Downs National Park announced”. Defra. 31. 3. 2009. Приступљено 31. 3. 2009. 
  15. ^ а б в г Office for National Statistics. „UK's major urban areas” (PDF). Statistics.gov.uk. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 2. 2006. г. Приступљено 5. 9. 2009. 
  16. ^ а б O'Brian, Harriet (24. 11. 2007). „The Complete Guide To: Cathedral cities in the UK”. The Independent. London. Архивирано из оригинала 12. 08. 2009. г. Приступљено 8. 9. 2009. 

Литература

[уреди | уреди извор]