Грб хабзбуршке Србије

**Грб Краљевине Србије**
(1718—1739)
Грб Краљевине Србије ; (1718—1739)
Детаљи
Носилац	хабсбуршка Краљевина Србија ; (1718—1739)
Штит	црна вепрова глава прободена стријелом на црвеном пољу

Грб хабзбуршке Србије је био званични грб Краљевине Србије која је постојала у периоду 1718—1739. године и била под влашћу Хабзбурговаца.

Мотив црне вепрове главе рањене по косини, стријелом на сребреном пољу је један од најстаријих грбова приписаних Србији.^[1]^[2] Прво познато приписивање овог грба Србији је оно у Зборнику „Сабор у Констанци“ 1415. године, гдје се јавља као грб цара Србије. Касније, овај мотив се јавља и на једном грбу деспота Стефана Лазаревића, али и у неким грбовницима широм Европе, гдје се њим означава територија Србије.

Почетком XVIII вијека, Хабзбуршка монархија је истјерала Османлије из сјеверних дијелова данашње централне Србије и ту формирала своју покрајину Краљевину Србију. Традиционални грб Трибалије је постао званичан грб новоформиране покрајине. Након пропасти ове хабзбуршке покрајине, мотиве трибалског грба су касније користили и устаници у Првом српском устанку (1804–1813).

Мотиве трибалског грба данас користе многи градови и општине у Републици Србији: Крагујевац, Велика Плана, Топола, Лапово и београдске општина Вождовац и општина Барајево .