Општина Лапово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Лапово
Lapovo City Hall.jpg
Зграда скупштине општине Лапово
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Округ Шумадијски округ
Седиште Лапово
Становништво
Становништво Пад 7.837
Географске карактеристике
Површина 55 km2

Serbia Lapovo.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Небојша Тасић (СПО)
Веб-сајт http://www.lapovo.org}-
Положај општине Аранђеловац у Шумадијском управном округу
Река Велика Морава

Општина Лапово је општина у Шумадијском округу. Састоји се из два насеља, Лапово (варошица) и Лапово (село). Према попису из 2011. године у општини живи 7.837 људи.

Географски положај[уреди]

Лапово се налази у средишњем делу тока Велике Мораве. Насеље се пружа правцем север- југ које је са три стране окружено рекама. На северу река Рача, на југу Лепеница које теку у истом правцу паралелне једна на другу које се уливају у Велику Мораву , а са источне стране се налази брдо које представља последње обронке планине Рудник. Укупна површина Лапова износи 55 км2. Лапово је на надморској висини од 107 метара. Положај је одређен координатама између 440 08, 45” и 440 13, 30“ СГШ и 210 01, 20“ и 210 09, 30“ ИГД. Лапово представља значајан саобраћајни чвор Србије због тога што кроз Лапово пролази ауто- пут Е- 75 који повезује средњу Европу и Блиски исток. Упоредо са ауто- путем налази се међународна железничка пруга Београд- Ниш- Скопље- Атина.

Клима[уреди]

У Лапову влада умерено- континентална клима. Најтоплији месец је јул са просечном температуром 22,20С, а најхладнији јануар са просечном температуром -0,60С. Пследњих година примећују се велика одступања што је велика последица глобалног загревања планете.

Састав земљишта[уреди]

У састав земљишта лаповског атара најзаступљенија су два типа земљишта. Гајњача прекрива највећи део пољоприврдних површина Лапова, док површине уз Велику Мораву највише прекривају алувијална земљишта, погодна за ратарску и повртарску производњу.

Биљни покривач и животињски свет[уреди]

У прошлости, шуме су биле главни биљни покривач овог подручија. Оне су крчене да би се искористило плодно земљиште за гајење биљних култура. Од биљних врста најдоминантнији је багрем. Има још и врбе, тополе... Пашњака скоро и да нема, па тако биљни покривач углавном чине ратрске културе које се гаје на пољопривредним површинама.

Животињски свет чине инсекти (губар, мрав, биљне ваши...), водоземци и гмизавци (жабе, корњаче, гуштери, змије...), сисари (зец, јеж, твор, јазавац, лисица, шакал...) и птице (голуб, фазан, сова, орао, кобац, врабац...).

Историја[уреди]

Повољан географски положај и природни услови Лапова и околине били су погодни за људски живот још од најстаријих времена. Сведок тога су археолошка налазишта која датирају из античког периода. Многи историчари сматрају да је археолошки локалитет „Шавац“ претеча данашњег Лапова. На месту римског насеља „Шавац“, у средњем веку спомиње се село „Шавче“ у повељи кнеза Лазара из 1381, године које он дарује манастиру Раваници. Године 1398. деспот Стефан Лазаревић наводи да му је у побуни која се водила против њега, највише помогао верни војвода Михајло, господар „Хлапове Пољане“(Лапово).

Из свега овога се може закључити да је Лапово насеље средњевековног порекла. Кроз историју је променило пуно назива, а данашњи назив је добило у 18. веку.

Грб Лапова

По ослобођењу од Турака, Лапово, због свог економско- геогрфског положаја је нагло почело да се развија. 1826, године је у Лапову саграђена црква, а 17, марта 1896, године краљевим указом је прогашено за варошицу. До тада је било највеће село у Србији које је занатлијске радње, механе, дућане у железничку станицу.Лапово наставља свој развој узлазном путањом, повећава се и број становника. 1912, године завршена је изградња цркве, која која је посвећена Преподобној Матери Параскеви.

Те 1912, почиње Први Балкански рат, недуго после Првог и Други,а после и Први светски рат или како су га у то време звали Велики рат, јер већег није било до тада. У свим тим ратовима многи Лаповци су дали животе за своју отаџбину. Уследило је ослобођење, а пошто је Лапово било место од стратешког значаја, непријатељ је уништио саобраћајне објекте. Следи период благостања, обнова земље. Цена слободе била је превелика, много радно способних мушкараца је погинуло у ратовима. 1928, године, у време кризе из Лапова се иселило петнаестак породица, углавном сиромашних, без земље. Они су добили манастирско земљиште у околони Тетова, а многи од њих су се вратили у завичај. У међуратном периоду основано је ловиште и обновљена је свилара.

Приближава се Други светски рат, а Југославија поново бива нападнута и улази у рат. Уследио је муњевити пораз и окупација од нацистичке Немачке. Немцима је било важна тачка у даљем продору према Грчкој, зато су највише бранили пругу која је била најчешћа мета борцима Партизанског покрета. Много Лаповаца је погинуло у тим акцијама против окупатора. После четири година рата долаи ослобођење. Немачка је поражена, а у Југославији власт преузимају комунисти. Следи обнова земље, оснивају се предузећа, задруге итд. Доласком нове власти, Лапово губи статсус општине који је добило 1955, године и од 1, јануара 1960, налази се у оквиру општине Баточина све до 1991, године када опет добија статус општине.

Демографија[уреди]

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
7.613 97,14 %
Роми
  
56 0,71 %
Хрвати
  
8 0,10 %
Македонци
  
7 0,09 %
Црногорци
  
7 0,09 %
Бугари
  
6 0,07 %
Албанци
  
5 0,06 %
Бошњаци
  
2 0,02 %
Мађари
  
1 0,01 %
Румуни
  
1 0,01 %
Словаци
  
1 0,01 %
остали
  
6 0,07 %
регионална припадност
  
1 0,01 %
неизјашњени
  
39 0,49 %
непознато
  
84 1,07 %
укупно: 7.837

Привреда[уреди]

Основне привредне гране у општини Лапово су: пољопривреда, индустрија, занатство, трговина, саобраћај, угоститељство и туризам.

Пољопривреда[уреди]

Због свог географског положаја, Лапово има одличне предуслове за бављење пољопривредом. Заступљени су сви типови пољопривредне производње али су најпопуларнији сточарство и ратарство. У мањој мери су заступљени воћарство, виноградарство и повтрарство.

Сточарство[уреди]

Лаповци имају дугу традицију узгајања домаћух животиња. Највише су се гајиле музне краве и свиње, док остала ситна стока и живина угавном за сопствене потребе домаћина.

Говедарство[уреди]

У Лапову, говедарство је била најразвијенија грана сточарства. Да би дошли до жељене производње млека, тридесетих година прошлога века, лаповачка задруга је масовно увозила грла сименталске расе ради оплемењавања домаћег шареног говечета. Резултати планског одгоја дошли су педесетих година прошлога века када су лаповачка грла редовно побеђивала на Новосадском пољопривредном сајму. Остаје забележено да је крава „Булка“ на сајму побеђивала у периоду од 1954, до 1957, године са призводњом од 8834 литара млека у лактацији, што је за то време апсолутни рекорд.

Свињарство[уреди]

Представља другу грану сточарства која је навише заступљена. Највише се узгајају меснате беле свиње.

Ратарство[уреди]

Представља грану пољопривреде која условљава сточарску производњу. Пошто се налази у сливу Велике Мораве, Лапово има пуно обрадивог земљишта на коме се узгајају ратарске културе које се углавном користе за исхрану стоке. Од ратарских култура најзаступљеније су: кукуруз, пшеница, јечам, луцерка.

Повртарство, воћарство и виноградарство[уреди]

Ове гране пољопривреде нису значајно развијене иако има добрих предуслова за производњу. Све се углавном своди на задовољавање сопствених потреба.

Индустрија[уреди]

Индустрија Лапова била је заснована на грађевинско индустријском комбинату „ 1. Мај“. Данас је та фирма у стечају, а данас индустријску производњу чини фабрика за прераду дрвета.

Саобраћај[уреди]

Кроз Лапово пролаи део међинародног ауто- пута и железничке пруге коридора 10. Лапово представља битан чвор у друмском и железничком саобраћају.

Школство[уреди]

Основна школа у Лапову носи назив „Светозар Марковић“. Основана је давне 1840, године. Састоји се од централне школе и два истурена одељка да четвртог разреда. Средња школа која нуди наставу за неколико професија. Предсколска установа „Наша младост“, основана је 1978, године.

Култура[уреди]

Дом културе „Стефан Немања“ је главни покретач и организатор културних акција. У оквиру дома културе ради биоскоп, КУД, организују се представе аматерских глумаца итд. Општинска библиотека „Слово“, основана је 15, августа 1995, године и има књижни фонд од 22000 књига.

Спорт[уреди]

Најпопуларнији спортови у Лапову су рукомет и фудбал. Та два спорта имају јако дугу традицију. Рукометни клуб и фудбалски клуб су део Железничког спортског друштва „Локомотива“. Поред рукомета и фудбала ту су још кошарка, шах, а посебно месо заузима коњички спорт који Лаповци највише воле, па су тако поред радних коња одгајани они који су се користили само за коњичке трке. Једна битна личност из света спорта је родом из Лапова. То је Данило Стојановић- Чика Дача, човек који је по повратку са студија, из Немачке први донео фудбалску лопту у Србију 1903, године.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]