Пређи на садржај

Елеодоро Дамјановић

С Википедије, слободне енциклопедије
елеодоро дамјановић
др Елеодоро Дамјановић
Лични подаци
Датум рођења(1843-05-10)10. мај 1843.
Место рођењаБуенос Ајрес, Аргентина
Датум смрти17. новембар 1925.(1925-11-17) (82 год.)
Место смртиБуенос Ајрес, Аргентина
Професијалекар
Породица
СупружникХосефа Кујас
Деловање
Учешће у ратовимаПарагвајски рат
СлужбаВојска Аргентине
18571905.
Чингенерал

Елеодоро Дамјановић (шп. Eleodoro Damianovich; Буенос Ајрес, 10. мај 1843 — Буенос Ајрес, 17. новембар 1925), је аргентински лекар и генерал санитетске службе аргентинске војске српског порекла.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Елеодоро Дамјановић је рођен 10. маја 1843. године у Буенос Ајресу, од оца Мигела Дамјановића и мајке Кармен Спиро. Своје студије је започео на колеџу Уругвај (Colegio del Uruguay), али је прекинуо припремне курсеве и отишао у Буенос Ајрес где је уписао Медицински факултет на Универзитету Буенос Ајрес. Његове студије су убрзо биле прекинуте због рата између државе Буенос Ајрес и Аргентинске конфедерације.[2]

Парагвајски рат

[уреди | уреди извор]

Избијањем Парагвајског рата 1865. године, Војска Аргентине није имала довољно медицинског особља због чега им је прикључена група студената волонтера и послата на фронт. Међу њима је био Дамјановић, на другој години студија[3], који је формирао највећи део санитетске службе аргентинске војске на почетку сукоба.[4] Дамјановић је постављен 11. маја 1865. године за главног помоћника у санитетској служби доктора Хоакина Дијаза де Бедоје, која је била при Првој армији под командом генерала Венцеслаа Паунера.

У септембру 1866. године се вратио у Буенос Ајрес јер се разболео од дизентерије, али се после неког времена вратио на ратиште где је јануара 1867. године постављен за хирурга. Средином године се враћа у Буенос Ајрес по медицинску дозволу, која је обновљена тако да се јула месеца вратио на фронт. Промовисан је у војног хирурга априла 1869. године. Током рата радио је у болницама у местима Конкордија, Бела Виста, Коријентес и Асунсион.

Послератна каријера

[уреди | уреди извор]

Почео је да ради као хирург 1870. године у војној болници у Буенос Ајресу. Наредне године Буенос Ајрес је погодила епидемија жуте грознице. Због заслуга у сузбијању опаке болести добио је златну медаљу од стране града.

Докторирао је новембра 1872. године са тезом Студије о неким повредама рањених током Парагвајског рата под менторством доктора Сантијага Ларосе и одобрено од стране угледног професора и доктора Теодора Алвареза. Аутор је Закона о организацији војне санитетске службе који је усвојен 1888. године, и октобра месеца исте године је промовисан у бригадног генерала. 1891. године основана је Инспекција за војну медицину са задатком да координира и организује здравствене услуге у војсци, а јануара 1892. године је одобрен Пропис о организацији војне санитетске службе. Дамјановић је именован као први директор за здравство и истовремено је обављао функцију генералног инспектора за здравство. У јануару 1897. године је замењен у Инспекцији и на његово место је постављен главни хирург доктор Алберто Коста а он је постао уредник у Листа главних службеника. Тамо је остао до 1905. године када одлази у војну пензију после 48 година службе. Међутим, остао је професионално активан и именован је за председника војне здравствене секције Међународног конгреса медицине 1910. године. На конференцији је представио своје ауторско дело под називом Неке чињенице о организацији санитета у операцији Парагвај, у грађанским ратовима и пограничним сукобима између 1865 и 1895.

Дамјановић је припадао масонској ложи. Био је ожењен Хосефом Кујас, са којом се венчао 25. јануара 1873. године у Буенос Ајресу. Умро је у свом родном граду 17. новембра 1925. године.

Признања

[уреди | уреди извор]

Добио је одликовања за заслуге у Парагвајском рату и операцији Рио Негро (Освајање Патагоније), али је одбио да прими штит Курупајтија јер није учествовао у бици због одласка у Буенос Ајрес по медицинску дозволу.[2]

Од 1960. године један пролаз у Буенос Ајресу носи назив у његову част.[5] Регионална војна болница у Кордоби је 16. јуна 1952. године названа по њему. Болница је 1966. и 1999. године мењала назив али јој је 2005. године враћено име.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Zenequelli, Lilia (1997). Crónica de una guerra: la Triple Alianza, 1865-1870. Buenos Aires. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]