Книнска Крајина
_2.jpg)
Книнска крајина је географска област у данашњој Републици Хрватској. Обухвата предео око града Книна у Северној Далмацији. Пре операције „Олуја“ овај предео је био већински насељен Србима. Током рата у Хрватској Книнска крајина је била део Републике Српске Крајине.
Географија[уреди | уреди извор]
Книнска крајина се налази између области Буковице на југозападу, Цетинске крајине на југоистоку, Лике на северозападу, Дрнишке крајине (у Загори) на југу, и Завршја у Босни и Херцеговини на истоку.
Историја[уреди | уреди извор]
Пред турски период[уреди | уреди извор]
Постоје различита мишљења о томе ко је, и када насељавао Книнску крајину током векова. Хрватски извори тврде да су Хрвати живели у Северној Далмацији још у 7. веку. Такође као један од доказа наводе то што је Книн био седиште хрватског краља Звонимира. Неки српски извори пак тврде да је Звонимир владао Србима, и да су га Срби убили када је покушао да овај предео стави под „латинску власт“ .[1] Постоји и мишљење да је српски краљ Бодин држао Книнску крајину и целу Северну Далмацију под својом влашћу, и да је стога овај предео српски.[2] По трећим изворима, Срби нису староседеоци Книна и његове територије, али у њему чине већину већ у 14. веку, и то пре косовског боја, о чему сведочи и манастир Крупа, подигнут 1317. године, као и манастир Крка подигнут 1350. Книнску крајину су почели да насељавају Срби из Босне још крајем 12. века, а те миграције су посебно учестале када је Бан Твртко Котроманић у састав своје државе уврстио и Северну Далмацију све до Велебита.[3]
16 – 20. век[уреди | уреди извор]
У 16. веку Турци, полаку заузимају целу Далмацију (у којој се пре тога смењивала млетачка и угарска власт) а у њој и Книнску крајину. Хрватско становништво бежи, док српско остаје, и константно насељава ову територију из других српских крајева, нарочито у периоду од 1523—1527.[4]
Пожаревачким миром Книнска крајина подпада под млетачку власт и остаје све до мира у Кампоформију, 18. октобра 1797. када су Истра, цела Далмација, и Бока которска, припале Аустрији. Под аустријском влашћу остаје све до наполеонове победе над руском и аустријском војском код Аустерлица 1805, када цео овај простор потпада под Француску власт.[4]
Ипак, ни француска управа није дуго трајала и већ 1813. Аустрија ће опет завладати книнским простором.[4] Ова владавина ће трајати све до успостављања Краљевине СХС и тада ће овај простор после више векова опет доћи под власт Јужних Словена.
У Далмацији је 1864. ступио на снагу нови општински закон, на чело книнске општине су изабрани народни кандидати, што је касније прослављано другог дана Божића.[5]
20. век[уреди | уреди извор]
Током Другог светског рата, Книнску крајину окупирају Италијани, а Југославија ослобађа ову територију војном акцијом Книнска операција 1944. Након рата, она улази у састав НР Хрватске.
Крај 20. века[уреди | уреди извор]
За време распада СФРЈ, Книнска Крајина је средином 1990. годин имала значајну улогу у формирању Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике, која је већ крајем исте године прерасла у САО Крајину, а касније у Републику Српску Крајину (1991-1995). У војној операцији Олуја у августу 1995. године Хрватска војска заузима Книн и околину, ставља га под контролу Републике Хрватске, протеравајући већинско српско становништво.
Види још[уреди | уреди извор]
- Книн
- Северна Далмација
- Буковица (област)
- Цетинска крајина
- Лика
- Дрнишка крајина
- Равни Котари
- Република Српска Крајина
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Велиша Раичевић-Псуњски. „Хрвати у светлу историјске истине” (на језику: (језик: српски)). Београд, март 1944. Архивирано из оригинала 16. 05. 2013. г. Приступљено 21. јул 2010.
- ^ Др Ђорђе Јанковић. „Книнска крајина у средњем вијеку - археолошка свједочанства материјалне културе” (на језику: (језик: српски)). Пројекат Растко. Приступљено 21. јул 2010.
- ^ „Појава Срба и православња у сјверној Далмацији” (на језику: (језик: српски)). 2004. SPC - Dalmatinska Eparhija. Приступљено 21. јул 2010.
- ^ а б в „Епархија далматинска, новости.” (на језику: (језик: српски)). 2004. SPC - Dalmatinska Eparhija. Приступљено 21. јул 2010.
- ^ "Политика", 1. феб. 1941
Литература[уреди | уреди извор]
- Веселиновић, Рајко (1986). „Срби у Далмацији”. Историја српског народа. књ. 4, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 7—66.
- Јаковљевић, Александар; Исаиловић, Невен (2013a). „Попис нахије Косово из 1574. године”. Мешовита грађа (Miscellanea). 34: 25—70.
- Јаковљевић, Александар; Исаиловић, Невен (2013b). „Попис нахије Петрово поље из 1574. године”. Иницијал: Часопис за средњовековне студије. 1: 255—290.
- Јачов, Марко (1984). Венеција и Срби у Далмацији у XVIII веку. Београд: Историјски институт САНУ.[мртва веза]
- Милутиновић, Коста (1981). „Срби у Далмацији 1797-1878”. Историја српског народа. књ. 5, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 277—307.
- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Др Ђорђе Јанковић. „Книнска крајина у средњем вијеку - археолошка свједочанства материјалне културе” (на језику: (језик: српски)). Пројекат Растко. Приступљено 21. јул 2010.