Лажна трудноћа
Лажна трудноћа (или pseudocyesis, од грчког pseudes „лажна“ и kyesis „трудноћа“)[1] јесте појава клиничких или субклиничких знакова и симптома повезаних са трудноћом иако особа физички не носи фетус.[2] Погрешан утисак да је особа трудна дају знакови и симптоми као што су осетљиве груди са секретом, раст стомака, одложени менструални циклуси и субјективни осећаји фетуса у покрету.[2] Преглед, ултразвук и тестови на трудноћу могу се користити да би се искључила лажна трудноћа.[1]
Лажна трудноћа има изражену психијатријску компоненту као и физичке манифестације трудноће.[2] Може бити узроковано траумом (било физичком или менталном), хемијском неравнотежом хормона,[2][3] као и одређеним здравственим стањима.[1] Психолошки фактори који доприносе развоју лажне трудноће су снажна жељау за трудноћом или погрешно тумачење објективних телесних сензација.[2][3] У ретким случајевима[1] мушкарци могу искусити лажне симптоме трудноће,[2] који се могу јавити када је њихова друга друга жена трудна и суочава се са симптомима трудноће.[3]
Психотерапија, фармакотерапија антидепресивима или антипсихотицима, хормонска терапија и киретажа материце су понекад потребни као третман.[1]
У деловима света у развоју као што су Индија и подсахарска Африка, учесталост лажне трудноће је већа.[2][3] У руралним подручјима има више случајева лажне трудноће јер тамошње жене ређе прегледају здравствени радници или бабице.[2]
Класификација
[уреди | уреди извор]У Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје (ДСМ-5), лажна трудноћа је заведена као поремећај соматских симптома; наведена је под „није класификована на другом месту“, што значи да је у категорији за себе, која се разликује од других поремећаја соматских симптома као што је конверзивни поремећај.[2]
Знаци и симптоми
[уреди | уреди извор]Симптоми су слични симптомима праве трудноће.[1] Знаци лажне трудноће укључују аменореју (изостанак менструације), галактореју (отицање млека из дојке), повећање груди, повећање телесне тежине, раст стомака, осећај покрета и контракција фетуса,[1] мучнину и повраћање,[1] промене у материци и грлићу материце,[1] као и учестало мокрење.[3]
Надутост абдомена је најчешћи симптом.[2]
Трајање симптома обично се креће од неколико недеља до девет месеци.[1]
Узроци
[уреди | уреди извор]Прецизни разлози који стоје иза лажне трудноће нису у потпуности схваћени, али психолошке и ендокрине компоненте могу играти значајну улогу. Жене које доживљавају лажну трудноћу често доживљавају повезана осећања стреса, страха, ишчекивања и опште емоционалне сметње.[3] Ове јаке емоције, заједно са дисфункционалним променама у хормонској регулацији, могу значајно повећати ниво пролактина. Пролактинемија (висок ниво пролактина) може довести до многих симптома праве трудноће, као што су аменореја, галактореја и осетљивост дојки.[2][3] Појачана активност централног нервног система може допринети надимању стомака, осећају покрета фетуса и претпостављеним контракцијским боловима које доживљавају многе жене са лажном трудноћом.[2]
Ендокрине промене примећене код псеудоциезе укључују смањење нивоа допамина, повећање активности нервног система или дисфункцију централног нервног система.[1] Ове промене могу бити узрочници аменореје, галактореје и хиперпролактинемију, уочене код лажно трудних жена.[2] Повећана активност симпатикуса је повезана са повећањем абдомена, као и са очигледним осећајем покрета и контракција фетуса.[2]
Отприлике једна од шест лажних трудноћа је потенцијално под утицајем пратећих медицинских или хируршких стања укључујући камен у жучи, туморе абдомена, хиперпролактинемију, констипацију, јајоводне цисте и ахалазију једњака.[4]
Психијатријски поремећаји, као што су анксиозност или афективни поремећаји, поремећаји личности и шизофренија су уобичајени међу женама са лажном трудноћом и могу бити повезани са њеним развојем.[1] Неке жене са депресијом могу добити на тежини због смањене физичке активности и лоших навика у исхрани.[1] Антипсихотици могу изазвати симптоме сличне трудноћи као што су аменореја, галактореја, осетљивост дојки и повећање телесне тежине кроз подизање нивоа пролактина.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Biopsychosocial view to pseudocyesis: A narrative review”. International Journal of Reproductive Biomedicine (Review). 15 (9): 535—542. септембар 2017. PMC 5894469 . PMID 29662961.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ „Endocrinology and physiology of pseudocyesis”. Reproductive Biology and Endocrinology (Review). 11: 39. мај 2013. PMC 3674939 . PMID 23672289. doi:10.1186/1477-7827-11-39 .
- ^ а б в г д ђ е ж „Pseudocyesis, delusional pregnancy, and psychosis: The birth of a delusion”. World Journal of Clinical Cases (Review). 2 (8): 338—44. август 2014. PMC 4133423 . PMID 25133144. doi:10.12998/wjcc.v2.i8.338 .
- ^ „Medical considerations in delusion of pregnancy: a systematic review”. J Psychosom Obstet Gynecol. 43 (1): 51—57. јун 2020. PMID 32597281. doi:10.1080/0167482X.2020.1779696.