Мали летећи медведићи

С Википедије, слободне енциклопедије
Мали летећи медведићи
Омот Ди Медијиног ДВД-а
Ориг. називThe Little Flying Bears
Mali leteći medvjedići
Жанрцртана серија
СценариоЖан-Пјер Личиони
Музичка темаМалени летећи медведи
Земља Канада
 Хрватска
Језикенглески
хрватски
Број епизода39
Време трајања24 минута
ПродукцијаЗагреб филм
CinéGroupe
Емитовање
Премијерно
приказивање
1990 — 1991
Емитовање у Србији
ЕмитерБК
РТС 2
РТВ Пинк
Пинк Кидс
ТВ5 Ужице
Филм клуб
Филм клуб екстра
Филмакс јуниор
ТВ Делта
СТВ
Премијерно
приказивање
2001.
Профил на IMDb-ју

Мали летећи медведићи (енгл. The Little Flying Bears, хрв. Mali leteći medvjedići) је канадско-хрватска телевизијска цртана серија настала у копродукцији CinéGroupe-а и Загреб филма, достигла је велику популарност и приказивала се у стотињак држава.[1] Изворно се приказивала почетком 1990-их уз вишемилионску гледаност у Канади и државама средње и Југоисточне Европе, где се неколико пута поновно приказивала на националним телевизијама.

Аутор и зачетник серије је Душан Вукотић, који је позвао Пера Квесића на израду цртаћа за иностранство. Захваљујући Вукотићевим познанствима, остварена је копродукција с Канадом. Дотад су прве епизоде већ стекле завидну популарност на подручју бивше Југославије, а издан је и албум са самољепљивим сличицама и неколико сликовница.[1]

На српски језик серија је синхронизована 2001. године од стране Медија филма, који је радио и VHS издања. Српска синхронизација се приказивала на бројним националним, кабловским и локалним каналима широм Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и БЈР Македоније. Први ДВД је издала фирма Ди Медија 2002. године, са 4 епизоде, а пар година касније фирма А.С.Ф. Интернешнл је издала 9 ДВД дискова са укупно 31 епизодом.

Радња[уреди | уреди извор]

Место радње је столетна шума где људска нога није никада крочила, тамо је дом заједнице коју предводи мудри стари медвед Платон. У томе му помажу летећи медведићи, највише Тина и Деки, који увек слушају његове савете, баш као и савете сове зване Балзак. У свакој епизоди крилати медведићи показују како храброст, поверење и машта могу превладати опасност и вратити склад у њихово пребивалиште – шуму. Да не би све било савршено брину се ласице Смрда и Смуцало, који шуму загађују отпацима људског напретка.

На великом одлагалишту смећа у близини шуме често налазе конзерве, нафту, спојеве и остале отпатке те непрестано траже начине да поремете жељу летећих медведића за миром и радошћу. У сплеткама им се често придружује и збуњена змија звана Слиниша. Најзапосленији међу медведићима, Тина, Деки, близнакиње Мина и Лела, и браћа Неца и Пеца, увек успеју да поремете планове несташних ласица.[2]

Међународни називи[уреди | уреди извор]

  • Уједињено Краљевство The Little Flying Bears (Енглески назив)
  • Хрватска Mali leteći medvjedići (Хрватски назив)
  • Србија Мали летећи медведићи (Српски назив)
  • Кина 環保小飛熊 (Традиционални кинески назив)
  • Кина 环保小飞熊 (Поједностављени кинески назив)
  • Француска Les Oursons Volants (Француски назив)
  • Њемачка Die Flugbärchen kommen! (Немачки назив)
  • Мађарска Repülő bocsok (Мађарски назив)
  • Израел המעופפים הנועזים (Хебрејски назив)
  • Италија Gli orsetti volanti (Италијански назив)
  • Северна Македонија Летечките мечиња (Македонски назив)
  • Пољска Latające misie (Пољски назив)
  • Словенија Mali leteči medvedki (Словеначки назив)
  • Шпанија Los Osos Voladores (Шпански назив)
  • Шведска De flygande björnarna (Шведски назив)
  • Чешка Malí létající medvídci (Чешки назив)
  • Арапска лига الدببة الطائرة (Арапски назив)
  • Норвешка De flyvende bjørnene (Норвешки назив)
  • Исланд Flugbangsanir (Исландски назив)
  • Русија Летающие медвежата: Защитники природы (Руски назив)

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Л.Ч. Цртани филм уз који су одрастале генерације: Сјећате ли се Летећих медвједића? Разговор Пера Квесића за Кликс.ба, 5. марта 2015. (приступљено 22. септембра 2018)
  2. ^ Мали летећи медвједи Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2018) РТЛ Коцкица (приступљено 22. септембра 2018)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]