Пређи на садржај

Марина Кутина

Координате: 43° 12′ 00″ С; 22° 01′ 14″ И / 43.2° С; 22.020666° И / 43.2; 22.020666
С Википедије, слободне енциклопедије
Марина Кутина
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ОпштинаГаџин Хан
Становништво
 — 2022.Пад 213
Географске карактеристике
Координате43° 12′ 00″ С; 22° 01′ 14″ И / 43.2° С; 22.020666° И / 43.2; 22.020666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина490 m
Марина Кутина на карти Србије
Марина Кутина
Марина Кутина
Марина Кутина на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Марина Кутина је насеље у Србији у општини Гаџин Хан у Нишавском управном округу. Према попису из 2002. било је 347 становника (према попису из 1991. било је 419 становника).

Марина Кутина је удаљена 3,3 км од гаџиног Хана на магистралном путу Гаџин Хан - Доњи Душник.

Део насеља

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Марина Кутина живи 303 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 53,7 година (52,4 код мушкараца и 55,0 код жена). У насељу има 108 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,97.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 821
1953. 798
1961. 672
1971. 588
1981. 491
1991. 419 419
2002. 347 347
2011. 297
2022. 213
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
346 99,71%
непознато
  
1 0,28%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Споменици културе

[уреди | уреди извор]
  • Црква свете Петке - сама Црква налази се уз регионални пут који пролази кроз ово Село, па је немогуће видети комплетан сјај којим обасјава. Оно што је потребно напоменути јесте да је ова Црква прва која је подигнута у заплањском крају после Другог светског рата. Сама градња цркве кренула је 2001. године. По доступним информацијама које се могу пронаћи, фреске којима је осликана унутршњост Цркве радили су фрескописци из Румуније. Унутрашњост и осликавање радило се по узору на румунски манастир Свети Козја, који су пре 600 година осликали српски фрескописци.
  • Споменик НОБ - у близини саме Цркве свете Петке а тик испод локалног гробља, налази се спомен парк Народноослободилачкој борби у Другом светском рату (1941 - 1945 године). На самом споменику налази се мермерна плоча на којој су исписана имена и презимена особа које су своје животе дали током ових борби. Самом споменику потребно је реновирање како би се сачувао за будуће генерације.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]