Масакр у Дивошу и Тењском Антуновцу
Масакр у Дивошу и Тењском Антуновцу представља ратни злочин који су у периоду од 22. новембра до 5. децембра 1991. починили припадници хрватских паравојних формација над српским цивилним становништвом у селима Дивош и Тењски Антуновац код Осијека.[1] Дивош је према попису из 1991. било готово етнички чисто српско село.[1] У Тењском Антуновцу је према попису из 1991. живело преко 2000 Хрвата, 337 Срба, 106 Југословена и 167 припадника осталих мањина и неопредељених.[1] Оба села су окупирана од стране хрватске војске још у лето 1991.[1] Све српске куће у Дивошу и Тењском Антуновцу су запаљене, оштећене и опљачкане а репортери су по уласку у та места затекли велики број увредљивих графита - претњи који су усмерени против српског становништва.[1]
У злочинима над цивилним становништвом у Дивошу и Тењском Антуновцу су учествовали хрватски војници из Осијека, Антуновца као и припадници паравојне формације "Куне".[1] Мештани ова два села су најпре заробљени па убијени секирама или су живи запаљени.[1] Директор “Веритаса” Саво Штрбац рекао је да се на евиденцији Документационо-информационог центра “Веритас” петорица Срба воде као нестали у селу Дивош код Осијека 1991. године од којих већина до данас није пронађена.[1] Штрбац је рекао да су 20. новембра 1991. године припадници тадашњег хрватског Збора народне гарде упали у село Дивош код Осијека приликом чега су убили петорицу Срба.[1]
Жртве ратног злочина, убијени 20.11. - 5.12.1991.[уреди | уреди извор]
- Миленко Згоњанин (34) - војно неспособан, заробљен па убијен секиром у Дивошу
- Родољуб Ђаковић (62) - пензионер, мучен па жив запаљен у свом дворишту у Дивошу
- Зоран Гашпаровић (26) - заробљен, мучен па убијен у Дивошу
- Здравко Јавор (24) - заробљен, мучен па убијен у Дивошу
- Милан Миленковић - заробљен, мучен па убијен у Дивошу
- Тихомир Ратковић (23) - заробљен, мучен па убијен у Дивошу
- Даница Борота (63) - убијена са сином у Тењском Антуновцу
- Илија Борота - убијен са мајком у Тењском Антуновцу
- Петар Милаковић (67) - пензионер, убијен у Тењском Антуновцу
- Јован Новаковић (51) - убијен у Тењском Антуновцу
- Стана Новаковић (80) - убијена у кревету у Тењском Антуновцу
- Инђија Плавшић (82) - убијена у кревету у Тењском Антуновцу
- Митра Мачковић (66) - тешко болесна, убијена у кревету у Тењском Антуновцу[1]
Жртве убијене током другог периода[уреди | уреди извор]
- Љубомир Харамбашић (67) - убијен 8. октобра 1991. у Тењском Антуновцу
- Зоран Голужа (26) - из Антуновца, убијен од оружаних хрватских снага 25.11.1991. у центру Осијека
- Перо Миланковић (17) - нестао у лето 1991. у Тењском Антуновцу
- Ромко Олејар (28) - заробљен у децембру 1991. у Антуновцу и одведен у Загреб где је убијен, посмртни остаци нису пронађени[1]
Медији о злочину[уреди | уреди извор]
У села Тењски Антуновац и Дивош одмах по ослобођењу ушли су репортери Радио Телевизије Нови Сад који су том приликом саопштили: “Од свег становништва које није правовремено избегло, а реч је првенствено о старим и изнемоглим особама, хрватску каму у Антуновцу избегао је само један старац а у Дивошу, чисто српском селу, нема преживелих. Људи се на своја огњишта враћају и покушавају организовати какав-такав живот. Из штаба теритотијалне одбране апелују да се грађани без обзира на националност, наравно сви они који нису учествовали у проливању крви и зверствима, врате и обнове живот у селу.”[1]
Исповест сведока[уреди | уреди извор]
„У овој хидрофорској кућици претпостављам да су ми оца затворили и запалили с обзиром да је ту столица, претпостављам да се ту сакрио и да су га ту пронашли…на основу одеће и на основу чизама..а кад смо ми стигли, нашли смо остатке тј. кости што су остале..ту је шешир, одећа.. – испричао је новинарима Милош Ђаковић, син убијеног Родољуба.”[1]