Крвави Ускрс на Плитвицама

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рат у Хрватској
1991.

Пакрац - Плитвице - Борово Село - Касарне - Баћин - Вуковар - Корански мост - Шкабрња - Госпић - Дубровник - Ловас - Саборско - Воћин - Паулин Двор - Откос 10 - Оркан 91 - Задар - Бјеловар


1992-1995
Миљевачки плато - Лора -

Масленица - Медачки џеп - Удбина - Бљесак - Загреб - Олуја

Плитвичка језера на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Плитвичка језера
Плитвичка језера на мапи Хрватске

Крвави Ускрс на Плитвицама је био инцидент који се догодио у рано пролеће 1991. године у Националном парку Плитвице у Хрватској и сматра се првом озбиљнијом ескалацијом ситуације у Југословенским ратовима.

31. марта 1991. године, Хрватска је упутила неколико аутобуса полицајаца према Кореници и Плитвичким језерима са циљем да успостави републичку власт у општини и у самом националном парку. Наоружани српски полицајци сачекали су их на подручју националног парка и отворили ватру. Тромблонска мина која је погодила аутобус није експлодирала. Погинуле су две особе и повређено је око двадесет.[1] Два полицајца која су погинула у размени паљбе - са сваке стране по један (Јосип Јовић са хрватске, и Рајко Вукадиновић са српске) - прве су жртве у грађанском рату насталом на рушевинама СФРЈ. Био је то догађај који ће Срби назвати „Крвави Ускрс“, са очигледном асоцијацијом на догађај из периода НДХ.[2]

Шта је претходило[уреди]

22. априла 1990. године у СР Хрватској су одржани први послератни вишепартијски избори. На тим изборима победила је опција ХДЗ и Фрањо Туђман постаје председник Хрватске. Они преузимају власт већ крајем маја 1990. Нова власт ХДЗ се одмах показала у проусташком духу са идеалима НДХ. Чак је и раније Фрањо Туђман кокетирао са усташком емиграцијом. [3]

Хрватски сабор је још 25. јула 1990. донео одлуку да шаховница постаје државни симбол СР Хрватске, па и то да шаховницу морају носити сви радници у државној служби на територији СР Хрватске. Први су се побунили радници СУП-а Книн. Зато што је шаховница Србима у Хрватској будила асоцијације на НДХ.

Викицитати „ХДЗ је странка опасних намера“
(Ивица Рачан, 1990)

Њихови планови су били одвајање СР Хрватске од СФРЈ и прогон српског становништва са територије СР Хрватске. ХДЗ је већ од средине 1990. имао контролу над полицијом, тужилаштвом, медијима. У хрватском Сабору крајем децембра 1990. изгласан је тзв. Божићни устав, по коме су Срби избачени из Устава као конститутивни народ, и сведени су на националну мањину. Током јесени 1990. почиње илегално наоружавање чланова ХДЗ и ХОС, преко Мађарске и Аустрије, а касније и прекоморских земаља у лукама: Ријека и Сплит.[3]

Анализе инцидента[уреди]

Догађају на Плитвицама претходило је успостављање хрватске власти у полицијској станици у Пакрацу, када је одред хрватских специјалних јединица полиције изненадио и ухапсио српску полицијску посаду, која је претходно успоставила контролу над Пакрацом. У акцији није било жртава. Срби су решили да им се то не понови и то показали на Плитвицама.

Хрватској је ипак успело да успостави своју полицију у Кореници, али је сукоб проузроковао интервенцију ЈНА која је своје мешање објаснила потребом да се уметне између сукобљених страна.[1] Показало се да полицијски резервисти нису снага која би се могла супротставити већ ојачалим снагама Републике Хрватске и почело је убрзано наоружавање и организовање.

Хрватска је рачунала са ратом, што ће касније потврдити и њен председник Туђман када је у говору на Јелачићевом тргу рекао да независност није била могућа без рата. Хрватски екстремисти ликвидирали су почетком јула Јосипа Рајл-Кира, обласног шефа полиције у Осијеку и хадезеовца, који је покушавао да одржи атмосферу релативне толеранције. [2]

Последице[уреди]

Након овог инцидента на Плитивицама, ситуација у СР Хрватској се још више заоштрила. Хрватска пропаганда је "добила жртву" Јосипа Јовића, са којим је манипулисала испред хрватске јавности. Почео је медијски рат усперен против Срба у Хрватској, СФРЈ и ЈНА. СФРЈ је већ била пред ратом, и ситуација после овог догађаја из дана у дан погоршавала.

Јосип Бољковац, министар полиције из времена 1990—1991, је 2011. године објавио књигу "Истина мора изаћи ван", у којој је рекао да је рат у Хрватској почео нападом на Србе, мислећи на Инцидент на Плитивицама 31. марта 1991. и у Борову Селу 2. маја 1991. [4]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]