Операција Вихор

С Википедије, слободне енциклопедије
Операција Вихор
Део рата у Хрватској
Време1113. децембар 1991.
Место
Исход Српска победа
Сукобљене стране
Хрватска
Хрватска
Република Српска Крајина
САО Крајина
Команданти и вође
Хрватска Божо Будимир
Хрватска Франц Ференчак
Република Српска Крајина Бошко Џомбић
Јачина
2.100 војника и полицајаца 1.500 војника и припадника ТО
Жртве и губици
званично: 17 погинулих, 19 рањених[1];
незванично: 150-200 погинулих
21 погинуо

Операција Вихор је војно-полицијска акција који су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге од 11. до 13. децембра 1991. на територији Баније, у саставу тадашње САО Крајине. Циљ је био форсирање и прелазак реке Купе, затим заузимање положаја на путу Глина - Петриња, а потом и самих градова.[2]

Ток операције[уреди | уреди извор]

11–12. децембар[уреди | уреди извор]

Операција је почела у ноћи између 11. и 12. децембра око 04:30 часова. Хрватске снаге прелазе реку Купу код села Станковац и нападају положаје ТО Српске Крајине. Борба је трајала до 09:00 часова када су хрватске снаге заузеле село. Друга група Хрватске војске напала је село Грачаницу. У одбрани села херојски је погинуло 18 бораца Грачаничког вода, док је један тешко рањен и заробљен од стране Хрватске војске (и касније жив одран). Хрватска војска заузела је села Грачаницу, Станковац и Малу Солину и наставља да напредује до засеока Бабићи где наилази на жесток отпор и бива „прикована” за своје положаје (процене су да је заселак напало 500 хрватских војника а бранило га је само 13 Срба). Специјална јединица хрватске полиције АТЈ Сисак напушта своје положаје и бежи назад у Сисак, а преко Купе је пребачено 8 тенкова и 2 оклопна возила. Хрватска војска сада напада и заузима село Вратечко, али не успева да заузме мост на Глини. Тиме се завршио први дан операције у коме су хрватске снаге напале српске положаје са 2.100 бораца док је наспрам њих стајало свега 100 припадника ТО Српске Крајине.

13. децембар[уреди | уреди извор]

Српске снаге се током ноћи 12. на 13. децембар реорганизују те у 07:00 часова ујутру крећу у контраофанзиву праћену снажном артиљеријском ватром по положајима хрватске војске. Хрвате је ухватила општа конфузија и кренули су неорганизовано да се повлаче ка Купи. Када су се повукли до Купе, видели су да је 36. инжењерско-понтонски батаљон побегао остављајући иза себе само неколико чамаца и почели су да скачу у набујалу реку, а многи од њих ће погинути покушавајући да стигну на другу страну реке. Седам тенкова и два оклопна возила су била уништена, а један је био заробљен од стране Срба.

Епилог[уреди | уреди извор]

Иако званични подаци Хрватске војске говоре да је у овој операцији погинуло само 18 војника Хрватске војске (вероватно у тај број урачунавају само оне који су убијени од стране Срба а не и оне који су се удавили у Купи), прави губици су далеко већи. Ово је била табу тема у хрватским медијима практично све до данас.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Operacija "Vihor"
  2. ^ CIA 2002, стр. 225