Пређи на садржај

Матија Губец

С Википедије, слободне енциклопедије
Матија Губец
Датум рођења1538.
Место рођењаХрватска
Датум смрти15. фебруар 1573.
Место смртиЗагреб

Амброз Матија Губец (рођен 1538, погубљен 15. фебруара 1573) био је загорски сељак, познат као вођа Хрватско-словеначке сељачке буне.

Погубљење Матије Гупца на тргу испред цркве Светог Марка у Загребу

Пре буне, Губец је био кмет на имању злогласног властелина Фрање Тахија у Хрватском Загорју.[1]

Када је избила буна, сељаци су Гупца изабрали за једног од вођа, а он је својим личним врлинама стекао највећи утицај међу вођама буне.[1] Током кратке буне, Губец се показао као способан организатор, и инспиришући вођа, па је након смрти ушао у легенду.

Предводио је сељачку војску у пресудној бици код Стубличких Топлица, 9. фебруара, 1573. Пре битке је одржао говор у коме је покушао да убеди сељаке да ће им само победа донети слободу, док ће им пораз донети још несреће. Након пораза је ухваћен, и одведен у Загреб, где је јавно мучен и погубљен тако што је био присиљен да седне на ужарени метални престо, а на главу му је постављен ужарени метални венац чиме је и „званично“ овенчан као сељачки краљ, како су га феудалци називали, а потом је рашчетворен.

Иако је Гупчева борба завршена неуспехом, његово завештање се одразило у локалном фолклору током наредних векова.

У 20. веку, Тито и Комунистичка партија Југославије су евоцирали сећање на Гупца, тако што је једна партизанска бригада у Словенији и једна у Хрватској носила име Матија Губец.[1] За време Тита, подигнут му је споменик у Горњој Стубици, чији је аутор Антун Аугустинчић.

У Нишу је једна улица по њему носила име док Скупштина општине Ниш 2003. године није донела одлуку да се улица преименује у Улицу мајора Тепића[2]. У Београду, две улице носе његово име, једна је у Земуну, а друга у Раковици. У Панчеву је једна улица носила назив Матије Гупца у периоду од 1946. до 2018. године када је преименована у Драгутина Илкића-Бирте[3], а у насељима Старчево и Иваново и даље постоји улица Матије Гупца[4][5].

Основна школа у Таванкуту носи његово име.

  1. ^ а б в Војна енциклопедија. Београд: Редакција Војне енциклопедије. 1972. стр. том 3, стр. 347. 
  2. ^ Глас јавности: „Булевар Зорана Ђинђића“, Скупштина општине Ниш променила називе улице Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2011), Приступљено 12. 4. 2013.
  3. ^ „Улица Драгутина Илкића-Бирте, Панчево”. Улице Панчева (на језику: српски). Приступљено 14. 8. 2021. 
  4. ^ „Улица Матије Гупца, Старчево”. Улице Панчева (на језику: српски). Приступљено 14. 8. 2021. 
  5. ^ „Улица Матије Гупца, Иваново”. Улице Панчева (на језику: српски). Приступљено 14. 8. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]