Миленко Јеремић
| Миленко Јеремић | |
|---|---|
| Датум рођења | 29. април 1937. |
| Место рођења | Београд Краљевина Југославија |
| Занимање | сценограф |
Миленко Јеремић (Београд, 29. април 1937) је српски и југословенски сценограф. Завршио је Академију примењених уметности - одсек ентеријер. Сасвим случајно је завршио на филму на наговор друга и кума Велимира Бате Живојиновића који га је убацио као асистента сценографије на филму Душана Макавејева Човек није тица. Тад му није било на уму да се бави филмом па је након завршетка служења војног рока отишао у Немачку где се бавио адаптацијом локала и унутрашњом архитектуром у наредне четири године.
Вратио се почетком седамдесетих година у Југославију јер иако је тамо имао пуно пријатеља и по сопственом признању заљубио се у филм после завршека сценографије на насловима Моја луда глава и Валтер брани Сарајево.
Урадио је сценографију за око 100 филмова, позоришних представа...
Сарађивао је са знаменитим филмским ауторима као што су: Хајрудин Крвавац, Бранимир Тори Јанковић, Предраг Голубовић, Лордан Зафрановић, Ватрослав Мимица, Горан Марковић, Горан Паскаљевић и други. Његова сценографија је оживила најпознатије филмске наслове: Валтер брани Сарајево, Црвени удар, Маратонци трче почасни круг, Чудо невиђено, Последњи круг у Монци итд.
Добитник је многобројних награда за своје стваралачко дело. Члан је Удружења филмских уметника Србије. Живи и ради у Београду.
Сценографија[уреди]
Извори[уреди]
- [1] - Интервју с Миленком Јеремићем - Политика
Спољашње везе[уреди]
- Миленко Јеремић на сајту IMDb (на језику: енглески)
 | Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
