Црна мачка, бели мачор

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Црна мачка бели мачор)
Црна мачка, бели мачор
Филмски постер
Изворни насловЦрна мачка, бели мачор
Жанркомедија
РежијаЕмир Кустурица
СценариоГордан Михић
Емир Кустурица
ПродуцентКарл Баумгартнер
Макса Ћатовић
Драган Ђорђевић
Марина Жирард
Рејмонд Гобел
Соња Дамјановић
Главне улогеСрђан Тодоровић
Бајрам Северџан
Бранка Катић
Флоријан Ајдини
Љубица Аџовић
МузикаВојислав Аралица
Неле Карајлић
Вељко Спаравало
Директор
фотографије
Тери Арбогаст
МонтажаСветолик Зајц
Продуцентска
кућа
CiBy 2000
Pandora Filmproduktion
Комуна
FRANCE 2 CINEMA
Година1998.
Трајање133 минута
Земља СР Југославија
Језиксрпски
ромски
Буџет4.500.000 долара
IMDb веза

Црна мачка, бели мачор је југословенски филм из 1998. године. Режисер филма је Емир Кустурица, а сценарио потписују Гордан Михић и Емир Кустурица. Продукцијске куће које су урадиле филм су: CiBy 2000, Pandora Filmproduktion, Комуна и FRANCE 2 CINEMA.[1][2] Музику за филм су урадили Ненад Јанковић, Војислав Аралица и Дејан Спаравало[3]. Филм је жанровски опредељен као комедија.

Радња[уреди | уреди извор]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Прича о пријатељству, љубави и одрастању на развалинама једног друштва у условима када систем моралних вредности нестаје. У центру збивања су двојица пријатеља, иначе моћних стараца чија је заједничка жеља да материјално обезбеде своје потомство. Један од њих жели да богато ожени свог унука, а други тражи решење за своју ситуацију у позајмљивању новца. Жеље су једно а стварност је друго...[1]

Матко Дестанов живи са својим 17-годишњим сином Заретом на обали Дунава негде у близини Бугарске. Велики је коцкар и ситни криминалац. Матков план је да саботира читав воз са кријумчареним горивом. Када се та операција изјалови, Матко остаје дужан Дадану, локалном газди.[2] Задужио се, а део дуга би му се отписао ако би свог сина оженио 8 година старијом Афродитом Карамболо, званом Бубамара због своје висине. Она је иначе сестра Дадана Карамбола, човека коме Матко дугује новац. Али проблеми настају када се Заре заљуби у Иду, а и Бубамара не жели да се уда јер чека свог „принца на белом коњу“.[4]

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Бајрам Северџан Матко Дестанов
Срђан Жика Тодоровић Дадан Карамболо
Бранка Катић Ида
Флоријан Ајдини Заре Дестанов
Љубица Аџовић Сујка
Забит Мемедов Зарије Дестанов
Сабри Сулејман Грга Питић
Салија Ибраимова Афродита Карамболо
Јашар Дестани Грга велики
Аднан Бекир Грга мали
Стојан Сотиров Царински службеник
Предраг Лаковић Први матичар
Предраг Мики Манојловић Други матичар
Соња Дамјановић Девојка
Здена Хуртоцакова Црни Обелиск
Јелена Јовичић Даданова девојка 1
Весна Ристановић Даданова девојка 2
Наталија Бибић Даданова девојка 3
Миназа Алијевић Даданова сестра 1
Јаворка Асановић Даданова сестра 2
Нена Костић Даданова сестра 3
Десанка Костић Идина другарица
Ирфан Јагли телохранитељ 1
Асим Џемаили телохранитељ 2
Ирфан Јагли телохранитељ 3
Сећо Ћерими телохранитељ 4
Сафро Дернај телохранитељ 5
Небојша Крстагић телохранитељ 6
Дејан Спаравало Виолиниста 1
Жељко Стефановић Виолиниста 2
Рифат Сулејман Диско плесач
Браћа Теофиловићи Дует
Весна Почуча Шана
Александра Пор

Награде[уреди | уреди извор]

Филм је 1999. године добио награду за најбољи сценарио на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи.[5]

Културно добро[уреди | уреди извор]

Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Црна мачка, бели мачор".[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Црна мачка, бели мачор”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 05. 02. 2021. г. Приступљено 30. 1. 2021. 
  2. ^ а б „Crna mačka, beli mačor”. Кustendorf-filmandmusicfestival. Приступљено 30. 1. 2021. 
  3. ^ „Muzika Iz Filma "Crna Macka Beli Macor". Мusic.apple. Приступљено 30. 1. 2021. 
  4. ^ „Црна мачка , бели мачор”. Мој Тв. Приступљено 30. 1. 2021. 
  5. ^ „23. Фестивал филмског сценарија - Награде и признања”. Фестивал филмског сценарија. Приступљено 30. 1. 2021. 
  6. ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]